TE-VE program nije nam po volji kao da smo pa mi mnogo bolji.
       Dušan Radović
      
       Kad se nekom pruži prilika, kao ovo meni, da javno progovori o televiziji, taj, po pravilu, smatra pitanjem lične časti i profesionalnog prestiža da ospe drvlje i kamenje na ljude sa TV.
       Drvlje na dame, a kamenje na gospodu!
       Ima za to više razloga, a tri su najvažnija:
       Tako je lakše.
       Tako se ubiraju (jeftini) poeni kod čitalaca i gledalaca.
       I treće - ruku na srce - malo je toga na TV za pohvalu.
       A nešto se mora pisati...
       Dobro, kad se ostrve filozofi, sociolozi, psiholozi i ostala poštena inteligencija, ali kolege novinari...
       Oni su, kao, bolji!
       I sam sam godinama više zamerao i zakerao televiziji, nego što sam hvalio. A i pohvale, kad se dese, bile su nekako maliciozne. I više od toga, smislio sam rubriku Lapsus, koja i dan-danas izlazi u TV Novostima, a bavi se jezičkim, logičkim i stilskim greškama televizijskih novinara.
       Zasednem pred mali ekran, primaknem flašu i čašu, zapalim cigaretu i - čekam grešku!
       Tipična sačekuša!
       Onda mi je jedan poznati TV novinar rekao:
       Šta bi bilo kad bismo mi lovili vaše bisere iz novina?
       Ta ideja se meni svidela, pa sam počeo da hvatam beleške. Za nekoliko meseci napunio sam blok, a evo nekoliko izvoda, ilustracije radi:
       Pšenica je dobro rodila, posebno na parcelama koje su zasejane.(poljoprivredna rubrika)
       Ubica je u žrtvu ispalio 6 metaka, od kojih je, srećom, samo jedan bio smrtonosan. (kriminalistička rubrika)
       Da je pokojni Lasker živ, prevrnuo bi se u grobu. (šahovska rubrika)
       Ubio brata iz nehata. (naslov)
       Na stadionu koji može da primi preko 30 000 promrzlih gledalaca. (sportska rubrika)
       Toliko za opomenu svima koji se late pera da kritikuju televiziju.
       Ne znam koliko su iskreni oni koji zavide sirotinji koja nema televizor. Jer to su retki pojedinci, kojima to nizak standard dozvoljava. Uostalom, svi smo mi bili sirotinja, ali nismo hteli ili nismo znali da sačuvamo taj status.
       Sad nam je kriva televizija!
       A jedan autsajder u Rumi, hvali se u kafani:
       Ja sam bio jedan od prvih u gradu koji nije imao kolor televizor!
       Bilo kako bilo, i dalje ćemo se sporiti o tome šta je loše, a šta ne valja na TV. Gledaoci će se i dalje deliti na teveiste i ateveiste, one koji veruju i one koji ne veruju televiziji.