NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pranje rukavica

Mada je Hrvatska od osamostaljenja promenila sedam ministara spoljnih poslova, desničarski protesti i socijalni nemiri i dalje predstavljaju sliku koju domaćini nipošto ne bi želeli da pokažu ministru Goranu Svilanoviću čiji se dolazak u Zagreb, uprkos obostranom optimizmu, stalno odgađa

      Geografska karta Piranskog zaliva najstrašniji je prizor za svakog opozicionog političara u Hrvatskoj. Problemi sa Prevlakom i nerešenom morskom granicom sa Crnom Gorom i Jugoslavijom sitna su briga u odnosu na severni deo Jadranskog mora koje Hrvati treba da podele sa Slovencima. Iza tajne diplomatske ofanzive slovenačkog premijera Janeza Drnovšeka i hrvatskog Ivice Račana, u domaćoj javnosti proširile su se priče da je Hrvatska "dala" Sloveniji čak tri četvrtine Piranskog zaliva, a zauzvrat nije dobila nijednu marku devizne ušteđevine svojih građana koja je ostala blokirana u LJubljanskoj banci.
       Šef hrvatske diplomatije Tonino Picula za to vreme putuje Dalekim istokom. Obilazi domaće iseljeništvo u Australiji i Novom Zelandu, a sprema se i na neki od sastanaka Ujedinjenih nacija. Tamo bi, prema najavama, trebalo da se sastane i sa jugoslovenskim kolegom Goranom Svilanovićem. Svilanovićev dolazak u Zagreb očekivao se još početkom leta, ali su hapšenje bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i njegovo izručenje Hagu odgodili ovu posetu. Zatim su usledili dramatični događaji na hrvatskoj političkoj sceni. Od privođenja generala Mirka Norca osumnjičenog za ratne zločine nad srpskim civilima, u čiju je odbranu ustao priličan deo stanovnika Dalmacije, do novih glavobolja koje je zvaničnom Zagrebu donela naredba Haškog tribunala da se hitno uhapsi i odbegli general Ante Gotovina, jedan od najodgovornijih za sprovođenje vojno-policijske akcije "Oluja" u Kninskoj krajini 1995. godine.
       Desničarski protesti u Hrvatskoj i pojačane socijalne tenzije među osiromašenim građanima nisu bili slika kojom su domaćini mogli da se hvale pred gostom iz Jugoslavije. Tim pre što su hrvatski političari oduvek smatrali da su na putu ka evropskim civilizacijama i demokratijama odmakli neuporedivo dalje od zemlje koju je u Zagrebu trebalo da zastupa ministar inostranih poslova Jugoslavije Goran Svilanović. Od njegovog sastanka sa ministrom Toninom Piculom očekivalo se mnogo toga. Šef hrvatske diplomatije tada je za NIN izjavio da je sa Svilanovićem u samo 24 časa napravio takav diplomatski posao kakav bivše vlasti u Hrvatskoj i Jugoslaviji nisu mogle da urade za deset godina. Apostrofirajući pitanje Prevlake, ministar spoljnih poslova Hrvatske izjavio je da je ono praktično već rešeno, kako na kopnu, tako uglavnom i na moru. Ministarski optimizam bio je toliki da je gotovo uplašio sve one građane Hrvatske i Jugoslavije koji su granicu između ove dve zemlje, ne tako davno, uglavnom prelazili preko Mađarske, a putovanje između Zagreba i Beograda je, uz neizbežne vize, trajalo i po petnaest časova. "Liberalizacija viznog režima je pri kraju", najavio je tada za NIN ministar Tonino Picula, "pa više nije daleko ni dan kad će se granica između Hrvatske i Jugoslavije prelaziti samo sa osobnom iskaznicom."
      
       Opasne licitacije
       Ako i nije daleko, ovaj dan svakako nije ni blizu. Granicu sa SRJ i dalje je nemoguće preći bez vize koju izdaje jugoslovenska ambasada u Zagrebu, a jedina novost je mogućnost da na čelo ove institucije uskoro dođe "novi veleposlanik". U ovdašnju javnost stigla je, naime, informacija sa sednice vlade premijera Srbije Zorana Đinđića o novom šefu ambasade SRJ u zagrebačkoj rezidencijalnoj četvrti Šalata. Reč je o Milanu Simurdiću, nekadašnjem atašeu za štampu i kulturu u ambasadi Jugoslavije u Budimpešti.
       Mada u jugoslovenskoj ambasadi u Zagrebu kažu da je reč o profesionalnom diplomati, zagrebački diplomatski krugovi tvrde da je reč o čoveku sa minimalnim iskustvom u ovom poslu koji se, posle 1991. godine, uglavnom bavio vođenjem raznih izdavačkih firmi. Druga poznata informacija za koju domaća diplomatija još ne može da odredi da li je pozitivna ili negativna jeste činjenica da je Milan Simurdić rođen u Splitu, a otac mu je bio admiral Jugoslovenske ratne mornarice.
       Šef diplomatsko-konzularnog pred stavništva ambasade SRJ u Zagrebu Vladimir Ćurgus za NIN je svojevremeno potvrdio da su u opticaju za ambasadorsko mesto u Zagrebu bila četiri imena, među njima je bilo i novinara. "U medijima se, nažalost, čini nešto što ni kurtoazno nije dozvoljeno. Licitira se imenima, što vrlo često dovodi do isključivanja nekih ljudi za mogućnost da postanu ambasadori. U međunarodnom opštenju smatra se veoma lošim potezom kada se unapred najavljuju imena", upozorio je Ćurgus. "U ovoj fazi odnosa između Republike Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije važni su upravo profesionalni diplomati koji tačno znaju šta treba da rade kako bi izbegli sve greške ili eventualne propuste. Za nas je Hrvatska zemlja od prioritetnog značaja i temelji na kojima će se saradnja graditi treba da budu veoma čvrsti, da ne strepimo stalno da li se kuća drma ili ne", zaključuje šef diplomatsko-konzularnog predstavništva ambasade SRJ u Zagrebu.
       Mada su se dolaskom nove vlasti u Hrvatskoj, početkom prošle godine, snažno uzdrmali kuloari Ministarstva vanjskih poslova na Zrinjevcu, ovaj potres očito nije stvorio atmosferu pogodnu za imenovanje hrvatskog ambasadora u Beogradu. Splićanina Zvonimira Markovića, koji je ambasadu Republike Hrvatske u ulici Kneza Miloša vodio još od 1994. godine kad su dve zemlje u Zagrebu i Beogradu otvorile posebne "urede" i "biroe" za brigu o građanima koji su opsedali njihova vrata, kompromitovala je jedna od inih stambenih afera u hrvatskoj diplomatiji. Kao mogućni naslednici pominjali su se najrazličitiji hrvatski političari iz bivšeg i sadašnjeg sistema. Među njima je bio i Damir Zorić, trenutno smenjeni hrvatski ambasador u Bosni i Hercegovini, koji je zbog karijere svoja liberalna uverenja podredio naglom učlanjenju u Hrvatsku demokratsku zajednicu pokojnog predsednika Franje Tuđmana. Kao mogućni ambasador u Beogradu pominjao se i, sada takođe smenjeni, ambasador Hrvatske u Sloveniji Ivica Maštruko koga je za put u Jugoslaviju predlagao bivši šef nacionalne diplomatije dr Mate Granić. Posle pada Miloševićevog režima u Beogradu i izbornog poraza njegove Socijalističke partije Srbije počelo je da se licitira i imenom Joška Pare, pomoćnika ministra Tonina Picule. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izašao je zatim sa sopstvenim predlogom, pa se tako jedno vreme pričalo da je šef države diplomatsku misiju u Beogradu obećao nekadašnjem predsedniku Hrvatskog sabora iz socijalističkog doba, Anđelku Runjiću.
      
       Ministar - podstanar
       Kako su neki od kandidata za razna ambasadorska mesta zbog demantija i drugih izjava u medijima već eliminisani iz opticaja za najviše diplomatske pozicije, ni jedan od kandidata ne oglašava se o ishodu teške kadrovske ukrštenice na Zrinjevcu. Tim pre što je mesto u Beogradu uvek bilo problematično, pošto tamo, navodno, niko nije želeo da ide... Inače, od smene vlasti u Hrvatskoj u prvih šest meseci života u "posttuđ- manizmu", smenjeno je tridesetak ambasadora širom sveta, a svi su oni danas najveći oponenti spoljne politike Hrvatske koju vode predsednik Stjepan Mesić, premijer Ivica Račan i njegov ministar inostranih poslova Tonino Picula.
       Otkako je prestala da se smatra delom bivše SFRJ, Hrvatska je za samo deset godina promenila sedam šefova nacionalne diplomatije. Prvi ministar spoljnih poslova bio je Zdravko Mršić, demohrišćanin po uverenju, koga su u "aferi kalašnjikov" (iz vremena kada je Hrvatska ovo oružje uvozila preko Mađarske) zvali i "mister deset posto". Nasledio ga je Frane Vinko Golem, Hrvat iz dijaspore koji nije znao engleski, pa su ga neki diplomati zvali i "hodajućom katastrofom". Neki se sada zlobno prisećaju da su zaštitni znaci njegovog mandata bili jagnjeći butovi i tada još sveža hrvatska zastava sa šahovnicom na bučnim diplomatskim pijankama. Sledeći ministar spoljnih poslova bio je Davorin Rudolf koga je posle tri meseca zamenio poznati pravnik i viktimolog Zvonimir Šeparović. Za vreme njegovog mandata Hrvatska je dočekala međunarodno priznanje, ali tu činjenicu niko ne povezuje sa diplomatskim sposobnostima dr Šeparovića. Posle njega Hrvatsku je u svetu predstavljao Zdenko Škrabalo da bi sredinom 1993. na mesto ministra spoljnih poslova došao dr Mate Granić. Aktuelni ministar Tonino Picula za sada se pamti po tome što kao podstanar i dalje živi u Velikoj Gorici kraj Zagreba.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu