NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Tri Gorana u Veneciji

Kako je ministar inostranih poslova Jugoslavije Goran Svilanović uz pomoć reditelja Gorana Paskaljevića obavio veliki posao na 58. Mostri, a Goran Marković na pratećem programu Venecijanskog festivala prikazao autobiografski film u kome "igraju" njegovi roditelji, Vuk Babić, Milorad Vučelić, LJubiša Ristić, Aleksandar Berček

      Oni su u Veneciji mnogo uradili za našu stvar, mogao bi u najkraćem da glasi izveštaj sa ovogodišnjeg filmskog festivala. Goran Paskaljević je sa Kenom Loučom i Volterom Salesom bio favorit za Zlatnog lava, ali će za NIN reći da ne žali zbog praznih ruku, i objasniti:
       "Ja sam prezadovoljan. To nije lažna skromnost. Uvek sam govorio da me nagrade ne zanimaju jer odluku o njima ne donosi ni publika ni kritika već određen broj ljudi koji se dogovaraju između sebe pod različitim uticajima, gde svako vuče za svoju zemlju. Ja mogu da se pohvalim činjenicom da je moj film 'Kako je Hari postao drvo' imao desetominutne ovacije. S druge strane, dobili smo minimalnu garanciju od milion dolara za američku distribuciju i to sada treba da se potvrdi na festivalu u Torontu, koji je najjači svetski festival kad je o komercijalnom momentu reč."
       Paskaljević je u svoje irsko-britansko-italijansko ostvarenje uložio pet miliona dolara, što više nijedna zemlja pojedinačno ne može da izdvoji, osim ako nije reč o hiperkomercijalnoj koncepciji:
       "Ovaj film je umetnički film, a meni je bilo najvažnije da ne pravim nikakav kompromis. I u tome sam uspeo. Zahtevao sam da biram glumce, ekipu sa kojom ću raditi, a koje nacije su ti ljudi, baš me briga. Sada mogu da kažem da sam vrlo ponosan jer Irci zvanično kažu da je ovo jedan od najboljih filmova snimljenih o Irskoj. Možda je tajna i u tome da stranac ponekad bolje vidi jednu zemlju nego onaj ko živi u njoj."
       Kad jedna zemlja nema ministarstvo za kulturu, njen savezni ministar spoljnih poslova može, a i ne mora, da preuzme na sebe deo obaveza kad je o kulturi reč. Zasluga šefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovića u ovom slučaju je nesumnjiva. Ne samo zato što voli film ("oduvek sam više voleo pozorište, ali moja žena je sklonija filmu, pa vidim da u poslednje vreme pobeđuje"), već zato što razume ulogu i značaj kulture u promociji jedne zemlje. Neki su na sličnim mestima to zamenili sitnosopstveničkom promocijom.
       Elem, ministar Svilanović i njegova pomoćnica Aleksandra Joksimović bili su na projekciji Paskaljevićevog filma u Veneciji, ali su ujedno imali i važan razgovor sa Đanijem Masarom, direktorom "Euroimaža". Reč je o prvom čoveku najveće evropske asocijacije pri Savetu Evrope koja povezuje, subvencioniše i podstrekava snimanje filmova u Evropi. To je fond u koji se slivaju velike pare i Jugoslavija bi, kada postane članica "Euroimaža", mogla da računa na 2,5 milijarde maraka godišnje za svoje filmske projekte. Uslov za ulazak u "Euroimaž" je članstvo u Savetu Evrope.
       Šta je rezultat razgovora sa predsednikom "Euroimaža"? - pitamo ministra Svilanovića:
       "Moram najpre reći da mi je bilo zadovoljstvo što sam u Veneciji video film Gorana Paskaljevića. S druge strane, Paskaljević je značajno doprineo ovom susretu sa gospodinom Masarom. A ja sam smatrao da već sada treba razgovarati o ulasku Jugoslavije u 'Euroimaž' kako bi se to obavilo paralelno sa našim ulaskom u Savet Evrope sredinom iduće godine. Znate, mi smo mogli najpre da čekamo da uđemo u Savet Evrope a potom da čekamo članstvo u 'Euroimažu', a to bi sve značilo prolongiranje za našu kinematografiju. Hteo sam da ubrzamo tu papirologiju. Jer, kada postanemo članica 'Euroimaža', mogućnosti za snimanje filmova ovde postaju neuporedivo veće. Tada ćete imati ostvarenja koja nastaju pod jugoslovenskom, ali i pod zastavom još nekoliko zemalja."
       Aleksandra Joksimović, neposredno zadužena za kulturu kao pomoćnik jugoslovenskog šefa diplomatije, smatra obavezom ovog ministrastva da paraleno sa politikom na najvišem nivou brine i o onoj lepšoj slici koju Jugoslavija može da pokaže svetu:
       "Ovo je način da pomognemo jugoslovenskoj filmskoj industriji. Dugi niz godina ovde su pravljeni dobri filmovi uprkos lošim uslovima i besparici. Ako se država pobrine da svojim umetnicima obezbedi bolje uslove, onda će je oni na bolji način predstaviti svetu. Ta procedura oko ulaska u 'Euroimaž' nije jednostavna, ali ćemo se mi potruditi da je najbolje moguće odradimo, jer je to najznačajnija evropska institucija kulture koja može da pomogne našim umetnicima."
       Treba reći da je od svih bivših zemalja SFRJ, samo Slovenija članica "Euroimaža", dok je Hrvatska odavno na listi čekanja.
      
       RADMILA STANKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu