Kažu ljudi da je, u prostorijama Socijalističke partije Srbije, a uz prisustvo uvaženih zvanica iz JUL-a, u ponedeljak uveče bilo veeeeliko slavlje. Pio se šampanjac, mezetio kavijar, gosti su bili svečano obučeni, a pre svega se nazdravljalo u čast bivšeg ministra kulture. Tu i tamo je čak poneki Krupniji Glavešina Birokratije (KGB) ove partije sa ekstremnom radošću uzvikivao ime svog Uvaženog Kolege, nekadašnjeg upravnika Narodnog Pozorišta. Elem, ove Radosne Manifestacije su upriličene povodom toga što je, od ponedeljka pa naovamo, javnost definitivno uverena da u SPS-u (sa neizbežnim dodatkom JUL-a) postoji i poneki sitan lopov. A ne samo ovi krupni, kako se to dosad neosnovano sumnjalo.
       Verovatno je i konkurentska politička opcija organizovala kakvu grandioznu proslavu činjenice da je Neko Konačno Verifikovano Dolijao (NKVD). Nema se jasna predstava gde su se denule silne pare od nafte, cigara, alkohola, štednje, kursnih razlika, šlepera i kontingenata, ali smo zato ušli u trag gde je otišlo petsto maraka, upaljač, dva para naočara i parfemi - i to korišćeni. O vitaminima da i ne govorimo. Grandiozan uspeh policije umanjen je, tek pomalo, činjenicom da bi Lopov bio uhvaćen verovatno kad i počinioci "kriminogenih radnji" iz prvog dela prethodne rečenice, da se iskusni pokradeni nije setio da sam snimi krađu sopstvenom skrivenom kamerom. I sad ako, kao rešavalac sopstvenog slučaja, bude tražio deo od onih 300 soma marona obećane MUP nagrade, nemoj da bi mu neko slučajno vrdao za lovu. Ipak je ulovljen Ministar. Doduše bivši, ali od nečeg se ipak mora početi.
       E, a da smo sve ove godine imali skrivenu kameru... Inkriminisani Ž. S. bi, u tom slučaju, bio mala beba po pitanju majčinskog premeštanja novca iz neuglednih, pocepanih tuđih koverata u udobne, dvaput proštepane svoje džepove. Jer prave lopurde, koje su uzvicima "Kakav amater!" propratili snimak u kome Partijski (ili tek koalicioni) Kolega trkeljiše radni sto svog prijatelja, nisu mažnjavale stotine, nego milione maraka. Pa ako je Simić potrošio, za svojih sto "rođendanskih" maraka, petnaest sekundi video materijala, onda bi se trpanje milion maraka u džep snimilo za deset hiljada puta duže vreme, što iznosi 250 sati kvalitetnog TV programa. Pa ako nas je, opet recimo, njih 500 Bivših oladilo za po milionče, gledali bismo video-snimke sa njihovim krađama neprekidno sledećih 14 godina i 3 meseca. Ko ne veruje, nek računa. A mene nije mrzelo, u slučaju da niko neće.
       Bilo kako bilo, ja bih sliku Krađanina Simića, koji kano bivši ministar kulture veoma kulturno mažnjava lovu, momentalno pokačio u sve državne ustanove, iznad radnog stola svakog službenika. Ministrima, predsednicima i Liderima uopšte, uveo bih dodatnu obavezu da se pomenuta slika drži na radnom stolu, pored ili umesto uramljenih članova porodice. Tek onako, radi podsećanja i upozorenja (mada je možda već kasno?) na činjenicu da Vlast ume da stvori jako ugodne navike, koje kad Vlasti više nemaš, postaju samo bljutavi incidenti. I ništa više.
       Fuj.
      
       Budućnost:Otkad je ovo bilo s ovim oblakoderima u Americi, sve se čovek nekako teskobno oseća. Hoće li Ameri napasti, koga će napasti, kad će napasti, šta će posle biti... A tamo gde je neizvesnost, tamo se obično pojavljuje i ekipa sa Proročko- Astrološke Klinike, patentirana svojevremeno kod Slobe sa svrhom da nas baci u težak globalni egzistencijalni bedak i potom obasja tankim svetlom nade u lokalnu budućnost, koja je, naravno, lepa i berićetna. Tako nam je ovih dana saopšteno vidovnjaštvo da će uskoro početi globalni atomski i biološki rat, a koga će Srbija biti pošteđena. Nije objašnjeno kako, a i bolje što nije, da se ne nerviramo bez veze.
       Ali, ne pišem ovo zbog eventualnog sukoba Bin Ladena i njegovih izumitelja, već zbog porazne činjenice da se ama nijedan prorok/astrolog nije pozabavio odgovorom na pitanje: "Kad će biti referendum u Crnoj Gori?" Pametno. Nisu valjda ludi da se blamiraju na tako krajnje nepredvidivim temama. Mada javljaju iz Podgorice da bi taj referendum mogao da bude u aprilu. Ako bude crnogorske koncetracione Vlade. A biće. Ako u tu vladu uđu SNP-ovci. A oće. Ako ikad dođu iz Beograda. A oće. Ako se Milo tako dogovori sa Koštunicom i Đinđićem. A oće. Ako se pomire Koštunica i Đinđić. A oće. Ako opstane Jugoslavija, pa ne budu morali da se organizuju izbori u Srbiji zarad viška funkcija sa saveznog nivoa. A oće, opstaće Jugoslavija. Ako to odluče Crnogorci. A oće. Ako bude referendum. A oće. U aprilu, ako bude koncentracione crnogorske vlade...
       Kažu sve malobrojniji poznavaoci ove problematike da jedan od glavnih problema sa predviđanjem tačnog datuma legendarnog referenduma leži u težini formulisanja pitanja na koje treba da se odgovori prilikom glasanja. Nema problema. Posle događaja u Americi, gde mi mali ima da kušujemo dok se veliki ne osvete kome treba, mnogo ga je lakše formulisati. Ono glasi: "A da nismo malo zakasnili sa referendumom?" I otud proroci ništa i ne predviđaju.
       Jer budućnost je najteže videti onda kad je više nema.
      
       Odbojka:Koštunica prebacuje korupciju preko mreže do Đinđića. Ovaj vraća slučaj nazad na polovinu protivnika. Velja Ilić skače u bloku i napada Mihajlovića, koji se baca "na loptu" zajedno sa Batićem... Šešelj i Pelević bi na Koštuničinu klupu, ali ne mogu od socijalista da izađu iz publike, u kojoj više nema ni Draškovića...
       Pa posle kažu otkud smo to mi šampioni u odbojci...