Imam utisak da ljudi iz nove vlasti negde duboko u sebi, intimno, ne prihvataju standarde nezavisnog novinarstva kao servisa građana

      Jugoslav Ćosić, autor emisije "60 minuta", na Televiziju Politika došao je početkom godine. U međuvremenu, njegova emisija je postala jedna od najgledanijih na ovoj stanici i znatno je doprinela oporavku televizije, koja je tokom prethodnih godina gotovo sasvim izgubila gledaoce.
       Nekadašnji urednik emisije "Niko kao ja" na Drugom programu Radio Beograda, 1991. napustio je zemlju. Vratio se posle sedam godina i za vreme bombardovanja počeo da radi za Radio Slobodna Evropa.
      
       Zašto se sada niste vratili u svoju nekadašnju kuću Radio Beograd, nego ste izabrali baš Politiku?
       - Pobedili su drugi izazovi. Radio Beograd za mene više nije izazov i nije mi zanimljiv, a pored toga imam utisak da poslednji događaji oko izbora glavnog urednika RTS-a govore da najjače političke grupacije unutar DOS-a pokušavaju da igraju tetris u toj kući.
       Najvažniji razlog da dođem baš na Politiku je što ona ima specifičan status, nije ni privatni ni državni medij. Imao sam i dosta jasnu sliku koja ekipa ovde radi od oktobra, a omogućeni su mi uslovi koje sam tražio - da radim koncept koji želim i da budem potpuno autonoman u ostvarivanju emisije.
       Bilo je i drugih poziva, ali nisam imao neophodnu bazičnu sigurnost šta ću tamo moći da dobijem, ni uvid u to kako dišu te televizije i kako će izgledati njihov program. Na neke ne bih otišao u ovom trenutku.
      
       Šta je toliko problematično kada su te stanice u pitanju?
       - Problematično je što su do 5. oktobra imale drugačije pozicije zahvaljujući izrazitoj političkoj bliskosti sa tadašnjom vlašću, a za sada još ne vidim da nova vlast ima nameru da njihovoj poziciji da neku pravu meru. Konkretno na neke TV stanice ne bih otišao dok ne plate porez na ekstraprofit. Morao bih u sebi da pobedim neke stvari koje se tiču osnovne profesionalne etike. Još je rano da se čitava ta priča posmatra van konteksta naše novije političke istorije.
      
       Kako vam izgleda odnos nove vlasti prema medijima?
       - Nekoliko puta sam imao priliku da shvatim da postoje privilegovane stanice u ovom gradu i izgubio sam goste, jer su odlučili da odu na televiziju koja ima privilegiju da ih dobije.
       Osim toga, neki ljudi iz sadašnje opozicije izbegavaju da dolaze, neki iz sadašnje vlasti su nezadovoljni i kada jednom dođu, kažu da neće doći više nikada. Ozbiljan problem je i što je broj zanimljivih ljudi ograničen, pa ostaje jedan krug koji defiluje po prostoru koji nije velik. A različiti su i kriterijumi po kojima odlučuju da dođu na neku televiziju.
       Ima naravno i korektnih odnosa i prirodno je da šefovi kabineta i šefovi pres službi kontaktiraju sa novinarima, ali ima i nekih recidiva prošlih vremena u kojima prepoznajem nerazumevanje da se vreme promenilo da su kriterijumi za dovođenje gostiju, za odabir tema - drugačiji. Imam, takođe, utisak da ljudi iz nove vlasti negde duboko u sebi, intimno, ne prihvataju standarde nezavisnog novinarstva kao servisa građana. Nisam siguran da uopšte imaju jasnu sliku šta su to standardi nezavisnih medija.
      
       Izgleda da je ta slika prilično nejasna i samim novinarima.
       - Ne želim da budem nepravedan, po mom osećaju dosta toga se promenilo, ali primećujem ne samo odsustvo borbenosti nego i odsustvo želje za slobodom u samim medijima. Moj utisak je da mnogi čitaju novine i gledaju televiziju da bi pravili novine i proizvodili programe.
       Jako je duga ruka ovog vremena koje je iza nas, i dalje je veoma uočljivo potpuno odsustvo nekih standarda u ponašanju medija. Profesija je uništena u poslednjih deset godina, tek sada se vidi koliko je mali broj medija i novinara uspeo da održi dostojanstvo u poslu. Veoma smo daleko od toga da se prihvati definisanje uloge medija, a ona se oličava u tome da mediji nisu ni servis države, ni političara, ni partija, nego građana. Kada dođemo do toga, lako ćemo praviti emisije, a mislim da nije teško prepoznati interesovanje građana i to što ih zanima i šta oni žele da čuju i da vide.
       Imao sam prilike da vidim kako to izgleda u zapadnim zemljama. I tamo ima medija koji su i partijski i koji podržavaju nekoga, i sve je to u redu ali čak i među njima postoji standard u ponašanju. Mediji su, zaista, sedma sila, ali to, nažalost, kod nas kao da se ne razume.
      
       Gledaoci se žale da nema dovoljno atraktivnih emisija.
       - S obzirom na to da smo imali čitavu jednu deceniju koja je iza nas, u kojoj su emisije bile profilisane tako da novinari i voditelji u emisiji kažu 'Dobro veče' ili 'Laku noć', a između, eventualno, postave ne pitanje nego temu - nisam nezadovoljan brojem dobrih emisija koje rade naše televizije. S druge strane, imamo više od deset stanica i tridesetak različitih emisija te forme, tako da je to onda nedovoljno. Ali postoje emisije koje su po mom ukusu, ima ih na B92, na Studiju B.
       Iskreno rečeno i moja emisija, ovakva kakva je, prilično je daleko od nekog koncepta koji želim da ostvarim. Želeo bih da napravim vruću talk šou emisiju, u kojoj ću imati više novinarskih priloga koji će na izvestan način govoriti umesto mene. Pokušavam da ustanovim novi način rada, da formiram tim ljudi koji će raditi zajedno i doživljavati emisiju kao svoj projekt. Pokušaćemo da se borimo protiv dosade, a pre svega bi bilo dobro da se izborimo za pravo da moramo da dobijemo odgovor na svako pitanje, da dovedemo ljude u situaciju da moraju da dolaze i da odgovore na pitanja na koja treba da odgovore.
      
       IVANA JANKOVIĆ