Ima nešto na televiziji što smeta, ne samo onima koji navijaju za Šumahera, nego svim ljudima koji vole Formulu 1 i cene sportsku pravdu. Smetaju televizijski reporteri

      Mi imamo mnogo televizija, što je dobro, i na tim televizijama prilično sporta, što nije loše. Uz prenose idu i reklame (čitaj pare).
       Pošto je naš fudbal propao, prenose se utakmice španskog, engleskog, nemačkog, italijanskog prvenstva. Tamo su stadioni puni, liče na pozorišne sale (sa galerijama), i to je način da naši ljudi vide kako se u kapitalizmu zabava ne svodi samo na sirotinjsku izreku - hleba i igara.
       Pre nekoliko godina igrala se jedna fudbalska utakmica u nekom vojvođanskom gradiću, koji je imao prvoligaša. Bila je kasna jesen, padao je sneg, na terenu prava kaljuga, a kamera je lovila okolinu, gde su seljaci, sa šubarama na glavi, brali kukuruz.
       Zato nije nikakvo čudo što naši ljudi danas vole da gledaju američko košarkaško prvenstvo, ili trke Formule jedan. Podseća to na one posleratne godine kad je i staro i mlado hrlilo da po deveti put gleda film "Bal na vodi", i Esteru Vilijams, kako u svetloplavetnom kostimu pliva, u bazenu, kao riba. Film je bio slab, ali ona je bila više od ribe, ljudi su je gutali očima. Domaći film "Barba Žvane" gledali su samo đaci, po naređenju direktora škole.
       Trke Formule jedan postale su pravi fenomen i kod nas. Zašto? Zato što su nešto novo i zato što su uzbudljive. Nema nikakve sumnje da je za sve kriv Mihael Šumaher, vozač za koga menadžer Mendžel Mensel, bivši prvak sveta u ovim trkama, kaže da taj momak tako vozi da mu danas niko ništa ne može.
       Ovaj momak ima samo trideset dve godine, ima četiri svetske titule i pedeset i dve pobede (Prost je drugi sa jednom pobedom manje), a kako vozi, bože zdravlja, Mensel veruje da će ih nanizati još tridesetak.
       Ali, ima nešto na televiziji što smeta, ne samo
       onima koji navijaju za Šumahera, nego svim ljudima koji cene sportsku pravdu. Smetaju televizijski reporteri. Oni su dugo gajili otvoreni animozitet prema ovom Nemcu, punili su glavu gledaocima da Šumaher prljavo vozi, da je kao čovek nesimpatičan (nije im se javio na ulici?), da svi rade za njega (inače ne bi pobeđivao), a naš narod veruje televiziji. "Nema nikakve sumnje, Šumaher je trenutno jedan od najboljih vozača Formule jedan", usudio se da pre nekoliko meseci izjavi jedan televizijski reporter, posle treće uzastopne pobede Šumahera.
       Formulu jedan zovu i "veliki putujući cirkus". Ona to možda i jeste, ali i u cirkusu mora biti pravde. Pobeđivati u trkama teško je, kao što je i na trapezu teško izvoditi vratolomije, i opasno je, jer se život može izgubiti za delić sekunde. Setimo se velikog Sene. Bilo bi dobro da se televizijski reporteri ponašaju pošteno. U sportu se velikani moraju priznati, jer je to u sportu moralno pravo svih onih koji se takmiče.
       Jesu Turci gađali naše košarkaše flašama kisele vode, ali Carigrad je mali grad, a...
      
       PETAR IGNJA