Posle ozbiljne pretnje Amerikanaca da će izvršiti odmazdu prema svima koji su pomagali Osami bin Ladenu, glavnom osumnjičenom za terorističke akcije u Njujorku i Vašingtonu, danas svi "peru ruke" od prijateljstva kojim su se nekad ponosili. A tragovi idu do Bosne, Kosova, Albanije, Makedonije...

      Ubijanje Amerikanaca i njihovih saveznika - civilnih i vojnih - individualna je dužnost svakog muslimana koji to može da učini u svakoj zemlji gde je to moguće učiniti kako bi se njihovog zagrljaja oslobodile džamije Al-Aksa i Meka, a njihove vojske primorale da napuste zemlju islama, ponižene i nesposobne da prete bilo kom muslimanu. To je u skladu sa Božijim rečima 'borite se protiv pagana sve dok se oni bore proti vas' i 'borite se protiv njih sve dok ne prestane nered i opresija i ne prevlada pravda i vera u Boga'."
       To je bio "poziv na džihad" Osame bin Ladena februara 1998. godine kada je objavljena ova antiamerička fetva. Tada je, definitivno, Bin Laden postao najtraženiji terorista sveta i tada su muslimani u Bosni počeli, još uvek blago, da se odriču svog Brata i Pomagača, velikog borca ne samo protiv Amerike već protiv svih koji ne poštuju islam.
       Prvi znak da je Osama bin Laden ne samo idol Bošnjaka i svih muslimana na Balkanu došao je iz sarajevskog časopisa "Dani" koji je, nakon hapšenja Mehreza Adounija na aerodromu u Istanbulu, bliskog saradnika Osame bin Ladena, koji je imao bosanski pasoš, objavio da takav, bosanski pasoš, poseduje i sam Osama bin Laden.
       Prema pisanju tog časopisa od 24. septembra 1998. godine (broj 121), u bosanskoj vlasti je nastala panika. "U hitnoj i tajnoj operaciji kojom koordinira Husein Živalj, ministar inostranih poslova Federacije Bosne i Hercegovine, nastoje se izbrisati svi tragovi koji upućuju na one koji su u Beču ratne 1993. Bin Ladenu dali bosanski pasoš."
      
       Bosanska veza
       U trenutku euforije prema Bin Ladenu za vreme srpsko-hrvatsko-muslimanskog rata, bošnjačke vlasti, preko svoje ambasade u Beču, u znak zahvalnosti za pomoć mudžahedina izdale su pasoš Bin Ladenu i najzaslužnijim mudžzahedinima. Bin Laden, navodno, nije mogao podići pasoš lično te ga, prema navodima Bošnjaka, nije mogao koristiti. Uostalom, on mu nije bio ni izdat kao "putovnica" već kao izraz zahvalnosti.
       Sada se svi "peru" od učešća u tom sumnjivom poslu, a svi svetski mediji navode pisanje ovih novina kao jedan od dokaza da je Bin Laden bio prisutan i da je još prisutan na Balkanu. Osama bin Laden je, prema analitičarima CIA, model novog islamskog vođe koji privlači i mlade Bošnjake i druge muslimane sa Balkana. Njegov uticaj se ispoljava u nizu muslimanskih naroda u kojima on ima uticaj svojim fetvama i verskim uputstvima, čak i kada među njima nije boravio. Za njega je Bosna imala simbolično značenje.
       Postalo je očigledno da, u slučaju Osame bin Ladena, nije reč o državnom pokroviteljstvu nad terorističkim akcijama, niti postojanju nekakve islamske internacionale, ni o vođi nekakve globalne organizacije.
       Bin Laden je "uzor", heroj islamskog sveta i islamskog preporoda i samo kao takav je našao mesto na ovim našim prostorima.
      
       Strah i nada
       Takvu predstavu o Bin Ladenu objasnio je najpreciznije general Pervez Mušaraf, vojni zapovednik Pakistana, u jednom razgovoru za "Vašington post" (21. marta 2001): "Zapadna demonizacija Osame bin Ladena pretvorila ga je u kultnu figuru među muslimanima koji su ogorčeni svačim - od pada moralnih vrednosti koje izražavaju holivudski filmovi i TV serije, do odsustva podrške za Palestince koje ubijaju izraelske okupacione snage, do toga šta Rusija radi muslimanima u Čečeniji ono što je Zapad učinio muslimanima u Bosni i na Kosovu, zatim sankcija protiv civila u Iraku, američkih raketnih napada na Sudan i Avganistan, indijske represije nad muslimanima u Kašmiru."
       "Sačinili smo kompletnu analizu i utvrdili da je potpuno pogrešna informacija da je Bin Ladenu izdat pasoš BiH", izjavio je Mehmed Bešić, ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH, ubrzo nakon samoubilačkih avionskih napada na SAD prošle nedelje.
       Zabrinutost zbog činjenice da će, ukoliko je Bin Ladenu izdat bosanski pasoš, BiH i njeni građani biti direktno povezani sa imenom najtraženijeg teroriste na svetu, kako javlja agencija Beta "po saznanjima iz međunarodnih krugova u BiH", u velikom broju međunarodnih organizacija u BiH pokrenuta je akcija "Meduza", odnosno akcija eventualne evakuacije stranih diplomata i njihovih porodica ukoliko dođe do bilo kakve opasnosti po BiH.
       Strah je tim veći jer se, posle ovih događaja svi prisećaju hapšenja teroriste Mehreza Adounija, Tunišanina, na aerodromu u Istanbulu, 9. septembra 1999. godine.
       Tridesetogodišnji Adouni je bio na "crvenoj listi" Interpola. Takođe, bilo je poznato da je on bliski saradnik Osame bin Ladena. Verovalo se da je Adouni došao u Istanbul da izvrši atentat na italijanskog ministra inostranih poslova Lamberta Dinija ili na državnog podsekretara SAD Marka Grosmana. Takođe, sumnjalo se da je Tunišanin odgovoran za nekoliko terorističkih napada u Africi i Evropi, posebno u Italiji gde je bio uhapšen i osuđen, ali je pobegao iz zatvora.
       Adouni je imao bosanski pasoš što je uznemirilo bošnjačke vlasti u Sarajevu. Ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH je potvrdio da je Adouni imao bosansko državljanstvo. On je živeo u Bosni između maja 1993. i maja 1995. godine tako da je zatražio bosansko državljanstvo 18. decembra 1997. i posle pet dana ga dobio, kao i pasoš. Ovo je u Bosni izazvalo lančanu reakciju. Bosanska vlada je formirala specijalnu komisiju koja je trebalo da utvrdi kome je sve dato bosansko državljanstvo. Srpska zajednica je tražila hitno zasedanje bosanskog parlamenta, a hrvatska je ustvrdila da još postoje mudžahedinska sela i kampovi u centralnoj Bosni.
       Bin Ladenov saradnik Adouni, došao je u Bosnu 1993. godine sa još mnogim islamskim borcima koji su osnovali jedinicu "El Mudžahed". Posle rata živeo je u Zenici, a veruje se da je Bosnu napustio 1997. godine. Poznato je da je u Bosni zabranjivao Srbima da se vrate u svoje napuštene domove i da je maltretirao bosanske muslimane da se priklone, u potpunosti, veri kojoj pripadaju, a koja njih nije mnogo interesovala i obavezivala.
      
       Mudžahedini
       Sumnja se da je on bio umešan u pokušaj i pripremu atentata na Jovana Pavla II, odnosno da je postavio dve tone eksploziva ispod mosta u sarajevskoj opštini Novi grad, kao i da je sa Bin Ladenovom organizacijom "Al Kaida" planirao bombardovanje Sarajeva za vreme održavanja samita Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.
       Adouni je nekada živeo u centralnoj Bosni, u selu Bočinja Donja.
       U selu Bočinja Donja, u centralnoj Bosni, obreo se, prošle godine, reporter "Vašington posta" koji je potvrdio da su u selu od šest stotina stanovnika, stotinak njih bivši mudžahedini. Oni su se poženili udovicama muslimana i organizovali zajednicu koja je zasnovana na istinskim muslimanskim i šerijatskim osnovama i zakonima.
       Tu je, nekada, boravio i Karim Said Atmani, identifikovan kao vođa grupe Alžiraca optuženih za terorizam. On je bio u najbližoj vezi sa Ahmedom Resamom, teroristom sa bošnjačkim pasošem, uhapšenim na granici Kanade sa SAD. Resam je uhapšen u Sijetlu kada je feribotom pokušao da iz Kanade unese veću količinu nitroglicerina i druguh sredstava za pravljenje eksploziva i bombi.
       Američka obaveštajna služba znala je vrlo malo o njemu, ali je tim hapšenjem alarmirana Francuska koja ga je tražila zbog veze sa grupom islamskih radikala osumnjičenih za seriju terorističkih napada na robne kuće, banke i vozila koja su prenosila novac. Utvrđena je veza između Resama i Saida Atmanija, čija prebivališta francuska policija nije mogla godinama da otkrije. Atmani je uhapšen u Zenici 27.aprila ove godine na osnovu francuske poternice iz avgusta prošle godine.
       Još jedan stanovnik ovog sela, Palestinac Halid Dik, uhapšen je u Jordanu pod optužbom da je umešan u terorističku akciju kada su minirana turistička mesta u ovoj zemlji.
       Tu su boravili: Abu Mali koji je bio starešina mudžahedinske zajednice, takođe osumnjičen za terorizam, Abu Hamza koji je američkom novinaru dao 60 000 dolara za intervju. Ko zna šta je Hamza imao da kaže za te pare, ali je to bilo mnogo i za "Vašington post". On je novinama poznat odranije po izjavi datoj 1998. godine bosanskom magazinu "Dani", da je "naš predsednik Alija Izetbegović. Biće onako kako on kaže. Ako kaže da mi treba da napustimo ovo mesto, mi ćemo ga napustiti. Ako kaže da ostanemo, mi ćemo ostati."
      
       "Humanitarni radnik"
       "U današnjim ratovima nema morala, i jasno je da je čovečanstvo došlo do najnižeg stepena dekadencije i nepravde", rekao je Osama bin Laden u jednom od retkih intervjua. "Svi nas pljačkaju zbog našeg bogatstva i naše nafte. Naša religija je napadnuta. Oni ubijaju našu braću. Oni kompromituju našu čast i ponos i nas koji ne možemo da kažemo bilo šta u znak protesta, nazivaju teroristima."
       To je, ukratko, shvatanje morala Osame bin Ladena. Začudo, ono je našlo plodno tle i na ovim prostorima gde islam nije praktikovan tako striktno niti su njegovi sledbenici presrećni kada im u goste dođu mudžahedini. Pored Bosne koja je bila i ko zna koliko je još utočište mudžahedina, stručnjaci za terorizam iz SAD upozoravaju da Bin Laden ima pristalice i na Kosmetu i u Albaniji. Oni veruju da Bin Laden ima male grupe terorista u više od 50 zemalja i da oni deluju i u Albaniji. Veruje se da Bin Laden ima "baze" u Tirani i još dva manja grada u Albaniji i da je podržavao borbu albanskih pobunjenika na Kosovu, jer je imao svoje ljude i u KLA (Oslobodilačkoj vojsci Kosova).
       Bin Laden je prisutan u Albaniji od 1994. godine kada se u Tirani pojavio kao bogati saudijski nacionalista sa željom da osnuje humanitarnu agenciju za pomoć Albaniji. Još 1998. godine albanske vlasti su otkrile islamističku terorističku ćeliju i uhapsile dva člana Bin Ladenove grupe. Tada je CIA došla do veće količine dokumenata i kompjuterske opreme koji su doveli do novih hapšenja terorista.
       Dva člana ove grupe, egipatskog državljanstva, uhapsila je antiteroristička policija u Egiptu iste (1998) godine. Odmah posle terorističkog napada na SAD albanski šef policije u Tirani rekao je agenciji Frans pres da " ova zemlja više nije skrovište za islamske teroriste". Prema njegovim rečima, albanske vlasti su, u saradnji sa CIA, uspešno uništile terorističku mrežu koja je pokušala da se uspostavi u Albaniji. Uprkos svemu, američki obaveštajci su utvrdili da postoji nekakva veza između prošlonedeljnog terorističkog napada i nekih grupa čiji tragovi vode u Albaniju.
       Kao centar Bin Ladenove umešanosti na Balkanu pominje se Tropoja (Albanija), gde su bili kampovi za obuku OVK i najveća "pijaca" oružja u Evropi. Odatle su Saudijci i ostali mudžzahedini prebacivani na Kosovo (prema informacijama iz Jane's International Defence Revienj). Tvrdi se, takođe, da je kamp u Tropoji finansiran od trgovine heroinom, što začuđuje neislamski smisao morala.
       "Pripadnici Oslobodilačke nacionalne armije su direktno povezani, finansijski i vojno, sa islamskim fundamentalistima, potvrđuju strani i domaći obaveštajni izvori. U taj lanac koji funkcioniše godinama uključen je i Ali Ahmeti, politički lider albanskih terorista." Ovo piše skopski "Dnevnik" od 18. septembra. Oni, takođe, dovode Oslobodilačku nacionalnu armiju u vezu sa Bin Ladenovim teroristima. Prema njima, postoje evidentni dokazi da je Jakup Asipi, hodža iz Slupčana, za vreme molitvi pozivao albanske vernike na džihad. On je bio pre nekoliko godina u Saudijskoj Arabiji odakle se vratio sa grupom mudžahedina i otišao na Kosovo - od tada im se gubi trag.
      
       Makedonsko iskustvo
       Makedonci pretpostavljaju da su mudžahedini odgovorni za nekoliko terorističkih akcija izvedenih u Makedoniji. "Dnevnik" piše da mudžahedini operišu "ruku-podruku" sa članovima Oslobodilačke nacionalne armije, za koje je potvrđeno da su izvršili napad na osam makedonskih policajaca u blizini mesta Vejce. Istraga je utvrdila da je masakr počinio jedan mudžahedin koji se borio u Čečeniji i koji je neprestano pozivao Albance na džihad.
       "Nemamo informacija da postoji veza između Alija Ahmetija i Bin Ladena ", rekao je Mark Liti, predstavnik NATO-a na konferenciji za novinare održanoj u Skoplju 17. septembra. Jedini dokaz o prisustvu mudžahedina u Aračinovu jeste fotografija čoveka sa bradom umotanog u tradicionalnu arapsku maramu. Poznato je da je NATO evakuisao teroriste iz Aračinova, učinivši to bez prisustva bilo kog predstavnika makedonskih vlasti. "Dnevnik" saznaje iz "dobro informisanih zapadnih izvora" da je u Aračinovu bilo mudžahedina. Za vreme te operacije Karlo Ungaro, bivši ambasador i šef misije OEBS-a, lakše je ranjen (okrznuo ga je metak, greškom).
       Poslednje vesti sa Balkana, posle posete prvog čoveka CIA Albaniji i Bugarskoj, kazuju da su ove zemlje proterale nekolicinu stranih državljanja, uglavnom sa Bliskog istoka. Petorica su proterana iz Albanije, a izvesni Ahmet Musa proteran je iz Bugarske - svi osumnjičeni za saradnju sa islamskim terorističkim organizacijama koje pod imenom humanitarnih organizacija (direktno finansirane od Osame bin Ladena) rade na Balkanu.
       Makedonske vlasti obećavaju da će uskoro "proraditi metla" i kod njih.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ
      
      

Osuda Porodica Osame bin Ladena ogradila se od napada za koje kaže da su u suprotnosti s učenjem islama, javlja Rojters, pozivajući se na saudijske novine osnovane u Londonu "Eš-šarku-l-evsat".        Abdulah Avad bin Laden, "glava porodice", izdao je saopštenje i izrazio saučešće porodicama poginulih u SAD u prošli utorak.        - Glava Laden porodice Abdulah Avad u ime porodice Laden snažno je osudio ovaj tragični događaj čije su žrtve bili mnogi muškarci, žene i deca i koji je u suprotnosti s učenjem naše religije islama - navodi se u saopštenju.