Od 13. do 16. septembra u okviru 30. Brankovog kola, održan je sedmi filozofski skup - govorilo se o slobodi

      U okviru jubilarnog tridesetog "Brankovog kola" ove godine je uz učešće više naših filozofa od ugleda, održan sedmi po redu filozofski skup na temu "Metafizički i praktički osnovi slobode". Pozitivni predznak ovog skupa je i učešće filozofa iz Oksforda Timotija Vilijamsona koji je istaknuto ime u filozofskoj logici i Georga Meglea etičara iz Lajpciga. Poslednjeg dana skupu se pridružila i Dragana Božin koja poslednjih godina radi u Oslu.
       To je, da kažem, dalo internacionalni omaž (sfumato) ovom vrednom filozofskom skupu koji, koliko vidim, nije pobudio veću pozornost naše javnosti koja - od vremena nestanka partijske države, koja je svoj zenit imala na davnim sesijama Korčulanske škole - ne pokazuje javnu pažnju filozofiji.
       Bilo kako bilo, mislim da se može konstatovati, da je u našoj filozofiji konačno došlo do smene generacija. Zato se može reći da je ovogodišnja sesija "Filozofsko-književne škole" u Kruševcu bila, po svemu sudeći, labudova pesma stare garde u našoj filozofiji. I pored uvodnog referata Jovana Aranđelovića: "Mogu li tiranija i ropstvo biti iskon nečeg vrednog i velikog?" i Nikole Miloševića: "Šta je sloboda, a šta nije sloboda?" na ovom skupu je, mislim da se to može reći, srednja generacija, ipak, imala glavnu reč. Šteta je da je i ove godine analitička sekcija radila samostalno što je bio osnovni razlog da nije došlo do aktivnije razmene mišljenja sa stranim filozofima koji su prisustvovali ovom skupu. To bi ubuduće trebalo ispraviti.
       "Za nas je", rekao je Aranđelović, "važno da istaknemo kako preterana tiranija prejakog porobljivača, na sličan način kao i neugroženost neprijateljem, vodi krajnje pogubnom ishodu - učvršćivanja prirodnosti, odnosno, sputavanju razvoja duhovnosti, učvršćivanju nasleđenih, tradicionalnih oblika života, patrijarhalnih običaja i, time, zatiranju korenitih puteva oslobođenja".
       Tome nasuprot, ovoj palanačkoj tiraniji istog, Aranđelović će navesti Hegela i Ničea, Hegela koji je isticao da se "čovečanstvo nije toliko oslobađalo ropstva, koliko naprotiv pomoću ropstva", ili Ničea koga je Bataj s pravom nazvao filozofom zla, odnosno, sreće prema kome se "sve ono nasilno, samovoljno, okrutno, jezivo, bezumno pokazalo kao sredstvo kojim je odgajana snaga evropskog duha, njegova bezobzirna radoznalost i tanana pokretljivost", kako je pisao Niče.
       Bilo bi naravno krajnje površno zaključiti kako se Aranđelović ovde zalaže za apologiju ropstva, naprotiv, ovo tanano razlikovanje u oblicima ropstva: onom evropskom i onom istočnjačkom ima za cilj da otkrije dubinske razloge i prepreke evropeizacije u Srbiji, ili srpske antimoderne, zaostajanja u odnosu na Evropu, kako je rekao Aranđelović.
       Jer, mi ne živimo u svetu "u kojem je tiranija imala i ono drugo, oslobodilačko lice. Mi živimo u svetu u kome je tiranija oličenje zla u čistom ili potpunom liku". Zato nas ovaj uvid vodi ne samo do razlikovanja različitih likova ropstva na Istoku i Zapadu, nego i veličini izazova sa kojima se danas suočavamo na putu evropeizacije.
       Naravno, da je ovo izlaganje izazvalo burnu repliku, pre svih Nikole Miloševića, prema kome slobodu nije moguće pozitivno odrediti, kao slobodu izbora, osim institucionalno, budući da unutrašnja determinacija (fenomen prekognicije) svedoči o tome da u ovom pozitivnom smislu nikada nismo slobodni, bar ovde na zemlji. Živan Lazović je replicirao da nas sposobnost refleksije, ipak, čini slobodnima. Za Mila Savića koji je govorio o slobodi i imaginaciji razlaganje složenog diskursa o slobodi "predstavlja ono polje koje treba preći da bi se našao put do pseudometafizičke ravni" i bez opterećenja "normativizmom praktičkog diskursa" kako bi bili problematizovani problemi imaginacije i opstanka kao ključni pojmovi za razumevanje fenomena slobode. Za pisca ovih redova upravo je ova "mistična" moć opstanka ono što ide preko ove igre diskursa o kojoj je govorio Savić.
       Sintagmu iz naslova upotrebila je Ksenija Maricki-Gađanski. Nije ovo bio nikakav anahroni akademski disput o slobodi. U senci apokaliptičnog terorističkog napada na simbole američke moći bio je to, u osnovi, polemički disput o sudbini savremenog multikulturnog društva i njegovog političkog oblika. Zapažen je bio prilog Slobodana Divjaka: "Sloboda i pluralizam - razlika između premodernog i modernog institucionalnog aranžmana".
      
       NENAD DAKOVIĆ