NAZIV: "Rien de Rien" (Les Ballets C. de la B. - Belgija), 35. BITEF
TEATAR: Narodno pozorište u Beogradu

      Marija Janković
      
       Postalo je pravilo da se na otvaranju BITEF-a pleše! Koncept koji selektor brižljivo neguje poslednjih godina samo potvrđuje ekspanziju i superiorno mesto savremene igre na današnjoj evropskoj sceni. - Tako je 35. BITEF otvorila belgijska igračka trupa "Les Ballets C. de la B." sa predstavom "Rien de Rien" mladog koreografa marokansko-belgijskog porekla Sidija Larbija Šerkauija.
       Ovaj igrač poznate trupe Alena Platela predstavio nam se svojim debitantskim autorskim radom, u kome se ipak oseća da umetnik još traži sebe i opipava materiju. Normalno za koreografa-početnika, pogotovu kada se sa tako premalo iskustva toliko toga želi reći u samo jednoj predstavi. Međutim, u toj svojoj plesnoj logoreji, Šerkaui načinje neka veoma važna životna pitanja, pokazujući nam da su stvari oko nas mnogo složenije od onoga što često vidimo kao stereotip. Predočava nam da u različitim kulturama jedna ista priča dobija sasvim različita značenja.
       Njegovi igrači izgovaraju tekst na različitim jezicima. To su sasvim obične, male, svakodnevne priče u kojima telo svojim pokretom i gestom dopunjuje govor. Šest igrača minus jedan (igrač Jurij Konjar, Slovenac, izostao je, čekajući u Njujorku let za Evropu) generacijski su različiti: od 15-godišnje "fanki" devojčice do 60-godišnje bivše prvakinje Flamanskog baleta. Svako priča svoju intimnu priču, međutim, koreografa interesuje šta se događa kada se te priče suoče. Slično teče i proces stvaranja njegove koreografije. Savršeno demokratski! Svako se izjašnjava šta bi želeo i, nedvosmisleno, šta ne bi želeo da radi. Definitivna je odluka koreografa, ali donošena u dogovoru sa svima. Dakle, "kolektivni projekat, rađen na improvizacijama", po rečima koreografa.
       Nad njegovom malom svakodnevicom, lako ironičnom i humornom, kao što rekosmo, nadvila su se i neka globalna pitanja: religije, nacionalne pripadnosti, ekstremizma, rata... Provokativno je "čuti" autora sa posebnim senzorima za ovakve delikatne teme, jer se u samoj njegovoj ličnosti susreću i sudaraju Istok i Zapad.
       U moć predrasuda uverili smo se već posle prvog dizanja zavese. Na rikvandu je bila ispisana rečenica iz Kurana, na arapskom jeziku, a istraumirani poslednjim lošim vestima sa zebnjom i nestrpljenjem iščekivali smo prevod. A reči su bile nevine i dobro poznate - o "zabranjenom voću". Samo je to u Kuranu rečeno: Sve što je zabranjeno budi želju!
       Kombinovanim plesnim tehnikama, u kojima ipak dominira koreografski lični stil, Šerkaui je prikazao predstavu koja je mnogo izgubila u plišanom i zlatastom Narodnom pozorištu. Na nekom drugom mestu ona bi se stilski svakako udobnije smestila. Tom ambijentu pristajao je jedino izvanredni majstor violončela Roel Dieltien, koji je deonicama kompozitora 20. veka uživo pratio ovaj projekt.