Amerika se menja, ali su mogući i novi odnosi između Amerike i Srbije, pogotovo ako se shvati važnost osovine Atina - Beograd. A u tome veliku ulogu mogu da odigraju američki Srbi - smatra osnivač Kongresa srpskog ujedinjenja, najveće organizacije Srba u rasejanju

      Beograđanin Miroslav Đorđević, kao retko ko, izgradio je uspešnu poslovnu karijeru u Americi. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, organizacije koja okuplja Srbe u rasejanju širom sveta. Za NIN ekskluzivno govori o Americi posle nesreće koja ju je zadesila, o mogućim srpsko-američkim odnosima i kakvu bi ulogu u tome, ali i u obnovi Srbije, mogli da odigraju Srbi iz rasejanja.
      
       Kako vi američki Srbi gledate na nedavne terorističke napade na Ameriku?
       - Gledamo sa jednim neopisivim užasom, naročito mi koji smo već godinama, u neku ruku, pokušavali da objasnimo našoj vladi da terorizam mora da bude shvaćen kao globalni problem i da on ne može da se rešava selektivno. A mnogi od nas, za ovih deset-dvanaest godina, kako smo aktivno branili srpski interes u Americi, sukobili su se sa ekstremnim islamom u Americi i u Evropi. Zato nas i nije iznenadio odgovor islama u Americi u vezi s njihovim problemima sa Amerikom, koji su uglavnom skoncentrisani oko problema Palestine i Izraela, Jevreja i Arapa. Zatim, američke i evropske kontrole, kontrole zapadnog sveta, nafte u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu i drugim emiratima. Tu svakako spada i način života koji oni smatraju da Amerika nameće islamu, da sprečava jedan čist islamski način života.
      
       Kako vidite Ameriku posle ovih događaja? Hoće li se nešto suštinski promeniti u odnosu na svet i iznutra?
       - U odnosu na svet ne može niko tačno da predvidi kako će događaji da se odvijaju. Pošto sam, u neku ruku, bio učesnik i posmatrač u američkoj spoljnoj politici poslednjih deset godina, a naročito za osam godina Klintonove administracije, znam da je ova nova vlada htela da okrene stranicu i da počne sa novom spoljnom politikom. Spoljna politika Klintonove administracije bila je katastrofa i za svet i za Ameriku, kao što se sad pokazalo. Nova republikanska administracija sa predsednikom Bušom htela je ozbiljno i sistematski da pristupi jednoj značajnoj promeni u spoljnoj politici koja bi pokušala da umanji i ako može popravi ogromne, fundamentalne, suštinske greške koje je Klintonova administracija načinila za poslednjih osam godina. Nesreća je što se nova vlada, tek što je uzela dizgine i počela da menja stvari, odjednom našla u situaciji da mora da vadi kestenje iz vatre one prethodne vlade, koja je umnogome doprinela ovakvom razvoju stvari. Klintonova administracija je, recimo, od Balkana i problema građanskog rata u Jugoslaviji napravila globalni problem. Ali taj globalni problem onda ima i globalne posledice. Pred američkom ambasadom u Moskvi bila je grupa ljudi sa ogromnim transparentom: Setite se Beograda!
       Takva politika Klintonove administracije koja je terorizam definisala jednog dana na jedan način, drugog dana na drugi način, stvorila je u svetu atmosferu koja nije bila povoljna za Ameriku , kao dominantne sile koja je pokušavala da nametne neke stvari potpuno izvan njenog nacionalnog interesa. Ne možete vi da imate predstavnika američkog predsednika gospodina Gelbarda koji dođe u Jugoslaviju i posle razgovora sa albanskim vođama kaže da su oni ekstremisti, da su teroristi. Definiše tu Tačijevu armiju kao ekstremiste i teroriste. Upotrebio je reč teroristi. Posle izvesnog vremena ministar spoljnih poslova Amerike se grli i ljubi sa Tačijem na jednom međunarodnom sastanku. Ne može neko danas da bude terorista a sutradan da bude prijatelj Amerike! Nesreća je, da ponovim, što je nova vlada htela to da promeni, ali sad se našla u vrlo teškoj situaciji, u problemima kako da reši to pitanje terorizma.
      
       A na unutrašnjem planu?
       - Amerikance mnogo ne interesuje spoljna politika. Oni je ne razumeju. Verujem da 95 odsto Amerikanaca prvi put u životu čuje za Bin Ladena. Ovo što mi govorimo o spoljnoj politici, to je za mnoge Amerikance neshvatljivo. Jer, oni ne prate spoljnu politiku. Amerika je nacija koja je posvećena svojim problemima. Mislim na prosečnog američkog građanina, on je zaokupljen svojim životnim problemima, poslovima, karijerom, decom, školom...
       A taj narod sada se okupio. On se okupio oko države, on se okupio oko zastave, on se skupio oko nacionalizma. Mislim da mnogi prave grešku ako misle da će Amerika da poklekne u ovom sukobu. Američka nacija je velika nacija. Ona ima ogroman broj sposobnih ljudi. I sad, ako se Amerika reši da objavi rat, ona će pobediti u tom ratu. Ja se slažem sa predsednikom, ona mora da pobedi jer bez civilizacije, naše civilizacije koju mi znamo, biće problem opstanka.
       Slušam kako svi ponavljaju, to je postao kliše, da Amerika više neće biti kao što je bila. Poznajući američku psihologiju i američko mišljenje, to je sasvim tačno. Pojaviće se snage u Americi još jače, koje su uvek postojale ali će imati većeg zamaha, koje će sugerisati da se Amerika povuče sa svetske scene, možda ne potpuno, ali u velikoj meri. To su ti ljudi koji se zovu izolacionisti, koji bi voleli da se Amerika zaštiti od događaja u svetu, da se u njih ne petlja, ne meša. To krilo bilo je jako, ako se sećate, pre Drugog svetskog rata i sprečilo je Ameriku do Perl Harbora da uđe u rat. Teroristički napad Japana na Ameriku 1941. godine učinio je da su ti koji su bili za izolaciju izgubili podršku javnog mnjenja i Amerika je ušla u rat.
      
       Iz vaših odgovora kao da se naslućuje i neka nova politička karta sveta?
       - U ovom prvom talasu negodovanja, ogromne odbojnosti i nezadovoljstva onim što se dogodilo, sve nacije su se okupile oko toga. Docnije će doći do menjanja, doći će do nijansi tih odnosa. Vrlo moguće je da će neke zemlje da umanje svoj doprinos u toj borbi protiv terorizma, čak u nekim stvarima i da popuste. Neće to biti monolitno tlo kako sada izgleda.
       Ovi dupli standardi dovode do nerazumevanja i do konflikta.
      
       Kako Srbi u Americi gledaju na svoju zemlju posle petooktobarskih događaja?
       - Svaki početak je pun nada. Za nas je to bio početak novog perioda u srpskoj istoriji, momenat kad je trebalo da se dogodi potpun prelom sa prošlošću, da Srbija krene putem obnove svojih tradicionalnih vrednosti i da počne, kao što je predsednik Koštunica kazao i drugi, da se ponaša i da živi kao normalna država, normalno društvo. A srpska dijaspora se dosta angažovala za te promene. Ovde se i ne shvata koliki je doprinos srpska dijaspora dala tim promenama. O tome će svakako istoričari pisati. Gledali smo i danas nastavljamo da gledamo sa velikom nadom da Srbija konačno nađe sebe. Srbi su se izgubili u tri Jugoslavije. Srbija ima šansu da bude jaka, trajna, moralna i uvažena država.
      
       Planirali ste da ovih dana, prvi put u Beogradu održite kongres (konvenciju) vašeg Kongresa srpskog ujedinjenja. Planirali ste da pozovete najviše političke i druge predstavnike ove zemlje, zatim ambasadore Evropske unije, Ruske Federacije i SAD. Koji ste sebi cilj postavili?
       - Ideja je bila da otpočnemo proces zbližavanja matice i dijaspore, namera je bila da se premosti dosadašnji razdor, razdor koji je namerno bio zamišljen i izvođen za vreme Titove Jugoslavije i docnije u vreme Miloševića. Činjenica je da je dijaspora bila u opoziciji, neprijatelj komunizma, ali činjenica je i da je dijaspora bila patriotski, nacionalno, srpski orijentisana, jer su mnogi otišli u dijasporu kao antijugoslovenski, antititovski i antikomunistički orijentisani. Milošević je naneo neopisive štete Srbiji. Dijaspora je u početku, naravno sa izuzecima, verovala da će Milošević nešto promeniti od starog režima. Međutim, posle naše posete 1991. godine, kad smo došli na Kongres srpskog ujedinjenja, vratili smo se kući i napisali referat koji i danas stoji kao dokumenat, gde smo manje-više predvideli da, ako ne dođe do promena, doći će do ovog do čega je došlo. Rekli smo da mora da se napravi prelom sa starim režimom, sa starim vrednostima, sa starim moralom, sa starim načinom rada, ali i da smo skeptični da je Miloševićeva vlada u stanju da to učini.
       Mi i danas verujemo da Srbija ima mogućnosti da pođe tim novim putem, da pređe preko tog raskršća pred kojim smo. Međutim, naše analize cele ove stvari i iskustva drugih zemalja koje su išle kroz tranziciju, pokazuju da će se taj proces obnove i povratka sebi i ojačanja Srbije, koja je toliko iznurena i upropašćena, unižena, mnogo ubrzati, biće mnogo brži i bolji, ako se u tokove obnove zemlje uključi jedna trećina Srpstva, koja želi da pomogne matici, ali moraju da joj se daju mogućnosti.
      
       Mislite na trećinu Srba u rasejanju?
       - Da. Govorim o toj trećini koja je sad isključena iz toga. Prema tome, zadatak ovog Kongresa bio je da otpočne taj proces. Nije to da samo sednemo i da kažemo da ćemo to uraditi, da se rukujemo i onda je sve završeno. To je proces koji mora ići jednim objektivnim razvojnim tokom. I to mora prvo da počne sa poverenjem, sa razumevanjem, da su matica i dijaspora potoci iz istog izvora i da Srbija nije ničija prćija. Srbija je naša majka. Srbija je moja otadžbina. Srbija je moja otadžbina. Amerika je moja domovina. Srbija je otadžbina miliona Srba koji žive u dijaspori. U dijaspori živi tri i po miliona Srba. Zašto da mi ne možemo i nemamo pravo da dođemo u Srbiju sada i da otvaramo poslove, da otvaramo banke, da otvaramo preduzeća, da kupujemo ovde nekretnine?!
       Ako mi hoćemo normalnu državu, onda treba da radimo normalno, kao što se radi svuda u svetu. Zašto već nismo pregledali kakve zahteve imaju Grci, Italijani i drugi koji su omogućili i dali inicijativu njihovim građanima da dođu i da kupuju kuće, i da grade. Takođe, uzmite kao primer da hoćete da uvezete neku mašinu. Trebaju vam razni pečati, odobrenja, gluposti neke. Meni kaže jedan visoki činovnik u vladi da u njegovom ministarstvu imaju svega šest računara. Ja mu kažem da mi bacamo računare, jer nam je lakše da ih bacimo nego da pišemo nekakve molbe da bi ih ovde uvezli.
      
       Šta vi konkretno predlažete?
       - Mi smo napravili analizu, na papir smo stavili deset-jedanaest tačaka onoga što je potrebno da bi se dijaspora privukla. Ovaj deo konvencije, koju smo planirali da održimo, nazvali smo "Mostovi obnove i napretka", za nove odnose matice i dijaspore. Uspostavljamo neke osnovne pojmove da je srpska dijaspora neotuđivi i organski deo srpskog naroda. Hteli smo da uspostavimo odnos da svojim mnogostrukim kapacitetima srpska dijaspora može i treba da bude važan faktor i presudna energija u obnovi Srbije. A vlada mora da razvije jednu sveobuhvatnu politiku prema dijaspori, zasnovanu na poštovanju ličnosti i prava svih Srba u rasejanju, poštovanju privatne svojine i uključivanju Srba iz dijaspore kao partnera.
       I to je poruka u glavnim crtama. Imamo konkretne predloge kako to da se postigne. Na ovaj skup pozvali smo sve vrhunske ličnosti u javnom životu Srbije, pozvali smo i strane, pošto je jedan deo konvencije posvećen tome kakva Jugoslavija i Srbija treba da budu u ovom 21. veku, kako nas stranci vide. Zato smo i pozvali ambasadore Evropske unije, Rusije i Amerike da dođu i da podele sa nama mišljenja. Ambasador Francuske je pozvan da govori kako da se srpska kultura zaštiti, šta su Francuzi uradili da se zadrži autentična kultura i tradicija nacije, a istovremeno da narod srpski i srpska država postanu jedan integralni deo Evrope, kao što su Francuzi uradili.
       Očekivali smo i imali smo potvrdne odgovore od Njegove svetosti patrijarha Pavla, predsednika Koštunice i premijera Đinđića, kao i od prestolonaslednika Aleksandra, više ministara i rukovodilaca raznih institucija u Srbiji - kulturnih, privrednih, naučnih - da svi učestvujemo u ovom razgovoru.
      
       Neposredno pred početak, konvencija je odložena. Zašto?
       - Iz tehničkih razloga. Očekivali smo oko tri stotine delegata iz celog sveta, možda isto toliko gostiju. Međutim, mnogi delegati nisu mogli da dođu, najviše zbog smetnji u saobraćaju posle ovog što se dogodilo u Americi. Zato smo konvenciju odložili za kraj maja iduće godine.
      
       I na kraju: kakvi su izgledi da Amerika i Srbija u bliskoj budućnosti budu u odnosima kao nekada?
       - Amerikanci nisu zlopamtila. Vidite, oni su bili u teškom ratu sa Nemačkom i Japanom, posle rata su pomogli i zaboravili celu stvar. Ja ne vidim nekog razloga da Amerika ne bi mogla da bude prijatelj Srbiji. Mi koji gledamo na Ameriku kao domovinu a Srbiju kao otadžbinu možemo da budemo most koji bi mogao da obnovi to prijateljstvo. Ja duboko verujem da Amerika i Srbija mogu i treba da budu prijatelji, to je u zajedničkom interesu. Amerika će uvek imati strateške interese na Balkanu, a mi smo oduvek zagovarali u Americi da Amerika treba da izgradi svoje interese na osovini Atina - Beograd, da su Grčka i Srbija dva najbolja prijatelja Amerike i mi u to možemo da ubedimo Ameriku, ako radimo pravilno.
       Srbija je teško pozleđena od Amerike. Amerika je napravila ogroman greh prema Srbiji. A, kao što znate, veliki grehovi se ne ispravljaju preko noći. Ali, kad se oni shvate i kad počne na tome da se radi, oni mogu da se isprave i može situacija da se promeni.
      
       JOVAN JANjIĆ