("Do poslednjeg pacijenta", NIN br. 2646)

      Izgleda da sve suštinsko stoji, samo se menjaju akteri. Mnoge adrese nepoznate, a po novinarima NIN-a, "rat lekovima" u kriminogenoj je sferi. Unižena i unakažena lekarska profesija tone i dalje, a tegove joj stavljaju lekari? Paradoks, kakvog nije dugo bilo.
       Gospodinu Koštunici i Đinđiću, na znanje: ovaj narod je bolestan, u nekim segmentima hita ka Hazarima!
       Ministar zdravlja mora biti lekar, obrazovan, erudita, gospodin, nestranačka ličnost, pošten, moralan, nadmoćan i da gaji istinu, on ne može praviti kompromise. Mi ne možemo znati ko su naši ministri i kakvi su im valeri, ne može se svima ugoditi, ali se mora prekinuti sa mogućnošću da se širi duh Leposave, Bojića i njihovih epigona. A, ima ih i dalje.
       Moguća slika: iz ordinacije izlazi pacijent, izvesni Zoran Vesić, sa mojim receptima, gde su napisani lekovi koji će narečenoga lečiti, i mojim imenom. Taj, savetnik direktora republičkog fonda ZO, sada nastupa kao javna i politička ličnost i moj recept pretvara u ček za plaćanje određenog leka. I, još priča o pozitivnoj listi, nebuloznoj tvorevini, čiju pozadinu i suštinu ne znaju ni lekari. Sada nedostaje jaka ličnost da spašava struku! To ne može da radi sa receptima gde je moje ime, sa receptom se vazda išlo u apoteku, a šta su danas apoteke, pitati državu!
       Struka lekarska, kraj i početak svega. Malena zemlja i 6 (šest) medicinskih fakulteta! Sve više lekara, a narod sve bolesniji?!
       Slike iz prave lekarske ordinacije su dramatične, a tu ubrajam i magije iz ultrazvučnih seoskih i privatnih ambulanti, čiji pipci napadaju i ovo malo preostalih nervnih ćelija.
      
       DR MILORAD NENEZIĆ,
      
       Ćuprija