("Otkrivanje sujete", NIN br. 2645)

      Ne mogu da se uzdržim a da ne reagujem.
       Ono što me je pre svega zaprepastilo, to je jezik i literarni stil novinara koji je prihvatio ulogu instrumenta "raskrinkavanja sujete". Stilom provejava niskokvalitetni, neduhovit cinizam i uvredljiv rečnik, neprimeren komunikacijama u javnosti, na bilo kom nivou. Ovakvo pisanje više liči na ogovaranje uz pečenu jaretinu i hladan špricer. Tužna slika stanja duha "čoveka od pera".
       Drugi aspekt ovog teksta koji me je pobunio, je arheološke, naučne prirode, koja takođe odražava tužno stanje duha inicijatora ovog sastava. Zbog čega naše kolege uporno devalviraju svoje, bez sumnje, značajne arheološke rezultate podređujući ih senzacionalističkim, a često i nacionalističkim ciljevima, izvrgavajući ruglu tuđe, takođe bez sumnje, značajne rezultate? Udarne kritike ovogodišnjih istraživanja na Vinči koje su u ovom tekstu iznete su potpuno besmislene, naučno smešne i beskrajno glupe. Šta za kolege Jacanovića i Šljivara, ili za novinara Jovanovića znači termin "germanska istorijska škola"? Da li se to istraživačka ekipa Vinče i svi saradnici koji su učestvovali u letnjoj arheološkoj školi prozivaju kao "izdajnici istine o Srpstvu"? Greška je što arheološki autoriteti godinama nisu reagovali na ovakve javne nastupe kolega i amatera (smatrajući potpuno marginalnim njihove efekte u javnosti) i nisu uložili trud da im stanu na put pravim naučnim argumentima, kojih uopšte nije malo. Šteta za srpsku arheologiju je velika, ne samo zato što se u javnosti stiče pogrešna slika o arheologiji, već i zato što se na taj način diskredituju neka važna arheološka otkrića, kao što je, na primer, potvrda pojave rane metalurgije bakra pred kraj vinčanske kulture.
       Ne može se naučna rasprava u javnosti voditi kroz pero poluobaveštenih i loše obaveštenih novinara. Upala pluća nije arheološka bolest; raditi uz pomoć "štapa i kanapa" nije svetski priznata metodologija, mada je česta, crvena boja očiju nije karakteristika svih arheologa (a ni novinara)... Sramota je da se na ovaj način reaguje na obnavljanje istraživanja na Vinči - lokalitetu od svetskog značaja - i velike napore da se obezbede sredstva i primeni moderna metodologija koja će Vinči i čitavoj ovoj problematici obezbediti visoko mesto u evropskoj arheologiji.
      
       MR IGOR D. BOGDANOVIĆ,
       Laboratorija za kvantitativnu arheologiju, odeljenje za društvenu antropologiju, Autonomni univerzitet Barselona