("Otkrivanje sujete", NIN br. 2645)

      Bio sam, najblaže rečeno, zapanjen skandaloznim sadržajem i količinom malicioznosti koju je novinar NIN-a D. Jovanović izlio u svom tekstu koji je naslovio "Otkrivanje sujete". Osim izuzetno neprijatnog tona koji preovladava čitavim člankom, autoru D.J. potkrale su se i mnoge netačnosti, kako u citiranju, tako i u osnovnom novinarskom zanatu. Ni izdaleka mi nije cilj da započinjem polemiku sa vašim listom, a naročito ne sa D.J. ali zbog vaše čitalačke publike koju izuzetno uvažavam, ne mogu a da na neke delove pomenutog teksta ne odgovorim i uložim oštar protest zbog objavljivanja napisa te vrste.
       Konferencija za štampu, koja je održana na nalazištu Vinča-Belo brdo bila je posvećena rezultatima arheoloških istraživanja na Vinči a ne vinčanskoj kulturi u celini. Stoga "diskretna osporavanja iz arheološkog esnafa" (misli se na senzacionalna otkrića kolega D.Šljivara i D.Jacanovića), čime je i otvoren tekst posvećen iskopavanjima na Vinči, definitivno stižu iz glave D.J., a nikako iz bilo čega što je rečeno na konferenciji za štampu.
       Na ovom mestu valja napomenuti da između arheoloških ekipa sa Vinče i sa Belovoda, odnosno Pločnika, ne postoji ni rivalitet niti postoji bilo kakav profesionalni ili lični sukob. Takav sukob, iz sasvim nejasnih pobuda, pravi D.J. Štaviše, tokom kampanje Vinča 2001. otkriveni su detalji koji će biti prezentovani i kolegama D. Šljivaru i D. Jacanoviću s obzirom na to da se direktno uklapaju u teoriju koju između ostalih i oni zastupaju. Inače, metalurgija vinčanske kulture odavno je poznata činjenica u arheologiji a zasluga za to pripada pre svega dr Borislavu Jovanoviću koji je to otkriće učinio na Rudnoj glavi o čemu je napisao monografiju i niz članaka dok je akademik Milutin Garašanin ukazao na promene u društvenom, ekonomskom i sistemu materijalne i duhovne kulture u vinčanskoj kulturi u vezi sa otkrićem bakra (Godišnjak Centra za Balkanološka ispitivanja, Sarajevo XXIX, 1991). Istom problemu bio je posvećen i Internacionalni simpozijum u Donjem Milanovcu 1990, koji je organizovao B. Jovanović i koji je objavljen 1995.
       S druge strane, odlični kolegijalni i prijateljski odnosi među nama potvrđeni su i prihvatanjem sistema baza podataka koje se koriste i na Vinči i na Pločniku i Belovodama, čiji sam ja koautor. Činjenica da se koriste kompatibilni dokumentacioni sistemi je izuzetno važna za buduće tumačenje rezultata sa nalazišta vinčanske kulture. Stoga podmetanje - kao pseudonovinarski metod, u ovom slučaju sasvim sigurno neće uspeti.
       Skrenuo bih pažnju vašem novinaru da nije korektno da gradskog sekretara za kulturu gđu Goricu Mojović apostrofira sa "...preduzimljivom Goricom Mojović, zaduženom za kulturu"! Gde je zadužena, ko ju je zadužio, da li joj je "preduzimljiva" titula ili sastavni deo imena? Ipak, gđa Mojović je odlično prošla. Za mene D.J. navodi da sam arogantan, da ironizujem, da sam gori germanofil od Nemaca; titula mi je "mlađani" (nekad "mladi lav" a nekad "mlađani" naprosto) a rezultati su mi mršavi ali zato imam ogromnu sujetu! Ne sećam se da sam ikad upoznao lično D.J. ili njegovo ime sreo među članovima kakve mentorske komisije za odbranu doktorata. Još manje mogu da shvatim odakle D.J. toliki odijum prema nekom koga prvi put sluša. Takve stvari se ne opraštaju ni početnicima u novinarstvu a kamoli nekom ko piše za list renomea NIN-a, pa još za njegovu Kulturnu rubriku (!?) (Eto i omiljenog znaka interpunkcije vašeg vrsnog novinarskog pera)
       Jedini tačan navod u ovom tekstu je mesto gde D.J. prenosi moje reči da "...ove godine nemamo senzacionalnih otkrića". Tačno je da sam tako počeo svoje izlaganje ali je sasvim netačno da sam govorio o senzacionalnim uslovima, još manje da su to visoke letnje temperature. Da je iole dobronameran, D.J. je mogao da prenese i to da sam se hvalio odličnom ekipom koja se sastoji od četrdeset članova od kojih su desetak eksperti za arheozoologiju, geotomografiju (ispitivanje električnim otporom radi utvrđivanja podzemnih struktura), flotaciju, predmete od glačanog kamena i sirovine, konzervaciju keramike, statističku obradu nalaza keramike, arhitekturu itd. Mogao je da pomene da smo ove godine započeli obrazovanje mladih stručnjaka iz celog sveta tokom prve godine Letnje arheološke škole Vinča 2001, mogao je da pomene da su nam u gostima bili najviđeniji stručnjaci za neolit jugoistočne Evrope koji su nama i našim studentima održali seriju predavanja. Mogao je da pomene i odličnu organizaciju rada ili činjenicu da je njega i ostale novinare tri dana posle završetka radova na stolu sačekao kominike sa preliminarnim rezultatima iskopavanja Vinča 2001. No, tu su ga bunile "mnoge strane reči". Mnogo mu je lakše bilo da oliže otupeli plajvaz i prevede na srpski sa "mršavo" (!?) S druge strane, stručna javnost koja je tokom radova obišla iskopavanja u Vinči, smatra da je prava mala senzacija činjenica da mi uprkos svemu imamo resurse da iskopavamo Vinču na najsavremeniji način.
      
       DR NENAD TASIĆ
       Šef katedre za Metodologiju arheoloških istraživanja na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac terenskih istraživanja na Vinči