Na televiziji najzanimljivije i najefektnije izgledaju koreografske predstave, jer su vizuelno atraktivne. To, međutim, ne znači i da su sadržinski dobre, tvrdi Marina Milivojević, dramaturg

      Ovogodišnju Hroniku Bitefa na RTS-u priprema i vodi Marina Milivojević, dramaturg sa stalnim zaposlenjem u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Iako je hronike već pripremala (od 1996. do 1998), kaže da je na početku imala tremu pred velikom odgovornošću koju nosi ovaj posao:
       - Predstavljanje pozorišta na televiziji prevashodno zavisi od toga ko radi hronike. Vrlo često se pozorištem bave ljudi koji nisu stručni, novinari koji su se za pozorište opredelili prema svojim afinitetima. Takve hronike ne mogu da budu dobre. Ja imam drugačiji pristup, pošto sam završila dramaturgiju. Za mene nije bitna samo suva informacija, već da se kroz prilog vidi i stav o predstavi. Hronike moraju biti informativne, ali i analitične, kaže gospođa Milivojević.
       U televizijskom smislu, objašnjava ona, najlepše je tzv. pozorište lepih slika, koje je, međutim, često sadržinski veoma slabo. "Na TV su veoma efektne bile singapurske predstave ("A - the bird" i "Plutajuće ogledalo"), kao i nemačka predstava "Insekt". Ove predstave sebe brane putem slike i vizuelno su veoma atraktivne. Za televiziju je to posebno važno, jer ovaj medij traži dobru sliku. Međutim, pozorište koje se neguje kod nas, forsira reč, a to na TV ne izgleda atraktivno. Primer je makedonska predstava "Divlje meso", koja je mnogo bolja od singapurskih.
      
       Predstavu koju ne možete da branite slikom, morate da branite rečima?
       - Imam tu sreću da sam fakultet završila kod dobrih profesora, kod Vlade Stamenkovića, Slobodana Selenića, Jovana Hristića i kasnije, postdiplomske studije kod Petra Marjanovića. Oni su razvijali kod svojih đaka osećaj za kritiku. Međutim, taj osećaj je nešto što morate mnogo da vežbate i razvijate. Svakodnevno izveštavanje sa Bitefa podseća na maraton - morate da budete u kondiciji da biste ga istrčali. Morate biti sposobni da razmišljate kritički, da vam ne smeta što svaki dan gledate predstave i da donosite svoj sud o tome. Moj princip je da ne kritikujem direktno predstavu, čak i ako je jako loša.
      
       Zašto?
       - Postoje dve vrste kritika - konstruktivna i 'pljuvačka'. Konstruktivna kritika se svodi na to da vi kažete nešto negativno, ali i zašto mislite da je loše. Ta vrsta kritike mi nije strana. Onu drugu vrstu mislim da ne treba da objašnjavam, time se ne bavim, jer je to vređanje umetnika i njegovih opredeljenja.
      
       DRAGANA MATIĆ