"Utisak nedelje" nije ideološka stvar, postao je komercijalni program i postojaće sve dok bude gledan

      Nagrada "Osvajanje slobode" Fondacije "Maja Maršićević - Tasić" dodeljena je Olji Bećković, beogradskoj novinarki, zbog "zalaganja za afirmaciju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancija". Fondaciju su osnovali Građanski savez Srbije i prijatelji Maje Maršićević - Tasić. U žiriju su bili Vesna Pešić, ambasador SRJ u Meksiku, Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije Republike Srbije, Lila Radonjić, glavni urednik TV Mreža, Milan Pajević, predsednik G17 plus i Mirjana Karanović, glumica.
       - Kada sam videla da je osnovan Fond i da će se dodeljivati nagrada, moja prva sebična ideja je bila da bih ja mogla da je dobijem. Ne samo zato što mislim da ispunjavam sve kriterijume koji su nephodni, nego mi je bilo drago da dobijem nagradu koju daje Fond sa Majinim imenom. Maju sam dobro znala, radile smo zajedno i jako dobro sarađivale. Zbog toga mi izgleda sasvim u redu što sam je ja dobila. Čini mi se da kada dobiješ nagradu sa imenom osobe koje više nema, moraš malo da se praviš blesav i da se podrazumeva da bi ta osoba bila jako srećna zbog toga. Ne znam koliko neko može da bude u to siguran, ali verujem da bi se Maja sa ovom odlukom žirija složila.
      
       Da li je odluka žirija bila jednoglasna?
       - Pokušavala sam da saznam da li je neko bio protiv. Svi me, međutim, uveravaju da takvih nije bilo. Da je bilo drugačije, da je bilo natezanja i da sam ja to saznala, nagradu ne bih primila. Ne bih se prosto osećala dobro da uzmem nešto što mi, u stvari, nije dato. Ovako, sve se idealno ispunilo i izgledalo kao u dečjim snovima.
      
       Da li znate ko su vam bile konkurentkinje?
       - Znam da sam imala konkurenciju, ali pošto njihova imena nisu čitana na dodeli, glupo mi je da ja o tome govorim. Mislim da su mi najveća konkurencija bile, u stvari, žene iz žirija. Naravno da ima još mnogo njih koje zavređuju ovu nagradu, a koje niko i ne zna.
      
       "Utisak nedelje" traje već deset godina. Šta planirte dalje?
       - Zanimljivost "Utiska nedelje" je što on kao postoji 10 godina, a zapravo, prikazuje se ukupno tri godine. Kada sam osmislila ideju emisije ona je prosto skliznula u to da bude politička. Ali, osnovna ideja je bila da pričam o utiscima, da se u njoj nađu razni primeri gluposti, prostaštva, a proteklih deset godina se u to idealno uklopilo. Sada, kada ovi urade nešto glupo, vodim računa da se to pojavi u Utisku. U tom smislu ne čini mi se da bi bilo šta trebalo da se menja, moja interesovanja su ostala ista. "Utisak nedelje" nije ideološka stvar, postao je komercijalni program i postojaće sve dok bude gledan.
      
       Gledaoci često imaju utisak da se gosti preznojavaju posle vaših provokativnih pitanja.
       - Mislim da se moji gosti osećaju bolje sa mnom u studiju, nego što se to čini gledaocima. Gledaoci često misle da sam goste pitala nešto strašno i da se sa njima vodi ne znam kakva bitka. Ja znam da to nije tako. Kada su ti ljudi tako blizu, osećaš i vidiš dokle možeš da ideš, imaš neke granice, nisi svinja da ideš na to da ga namerno povrediš. S druge strane, znam da ljudi koji dolaze u emisiju pokazuju određenu spremnost da razgovaraju na neki drugi način, za koji mislim da ne prelazi granice vaspitanja, već granice uobičajenih razgovora. A ja, u stvari, pitam samo ono što bi svako pitao. Dešava se da gosti pre emisije i, što je važnije, posle emisije ostaju zajedno još sat, dva i razgovaraju. Tu nema svađe ili gorčine. Oni samo imaju svoja mišljenja i to je sve.
      
       Među predloge "Utiska nedelje" niste uvrstili događaje u Americi od 11. septembra. Priča se da ste se plašili da gledaoci daju pozitivan glas ovom predlogu.
       - Nisam se toga plašila. Mislila sam da to nije regularno. Taj događaj je užasno dramatičan i obeležiće dobar deo epohe, tako da mi je izgledalo neukusno da ga stavljam na rang- listu. Prosto mi se činilo da emisija, onda, nema smisla. Ili ću da stavim sedam predloga iz Amerike i da onda pričamo o Americi, ili da taj predlog ne stavljam uopšte. Ono što je još važnije, jeste moj princip koji sam sledila svih ovih godina, a to je da predlog rang-liste ne može da bude nečija smrt ili ubistvo.
      
       Kako se završio sukob sa Karićima?
       - Još se ništa nije završilo, jer je u toku procedura. Završilo se prvo ročište, uskoro bi trebalo da bude drugo. Biće mi zanimljivo da vidim ishod ovog spora i teško će mi biti da poverujem u nezavisno i objektivno sudstvo ukoliko taj spor ne dobijem. Meni se čini da to i nije pitanje utiska da li je emisija ukradena ili nije. "Masku nedelje" ponekad pogledam, izgleda mi tužno.
      
       Kako vam izgleda sadašnje srpsko nezavisno i objektivno novinarstvo?
       - Meni se apsolutno iste stvari dešavaju koje su mi se dešavale i ranije. Često mi se događalo da mi ljudi iz različitih stranaka kažu da je nepodnošljivo to koliko navijam za one druge. To me je neko vreme pogađalo, a onda kada sam uhvatila taj kružić, sve mi je izgledalo mnogo drugačije.
       Mislim da je priča o slobodnom novinarstvu i pritiscima na te slobodne novinare nešto što je uvek postojalo, a postojalo je zbog manjka slobodnih novinara. Slobodu novinarima ne može da da nijedna vlast. Prosto moraš da je daš sam sebi. Oni koji vrše pritisak znaju na koga su vršili, koga su vrbovali, kome su dali pare. Određeni novinari su se sami preporučili za tu vrstu poslušnosti i podmitljivosti. To nije problem vlasti, to je problem novinara. Mi sad možemo da zapomažemo i vičemo "dosta", a pri tome ima toliko volontera ulizica koji se trude da otkriju pobedničku stranu i da vide gde će najbolje proći.
      
       DRAGANA MATIĆ