Istraživanje Jerusalimskog centra za medije i komunikacije utvrđuje da osam od deset Palestinaca želi da nastavi ustanak i pokuša da okonča 34-godišnju izraelsku okupaciju

      Izrael i Palestinci su se kratko povinovali da intifada i uzvratni udarci budu ograničeni i stavljeni pod kontrolu: Jaser Arafat je požurio da "svoje potencijale stavi na raspolaganje" Bušovim potrebama antiterorističke koalicije, a sam je pred kamerama dao krv dok je premijer Arijel Šaron pozdravio "konačni obračun sa terorizmom", ali je požurio da doda sopstveno tumačenje "svaki teror jednak, masovni ili pojedinačni, u Njujorku ili na Bliskom istoku", pa to znači da je "čas i da se dovrši i sa Arafatom", koga je nazvao teroristom.
       Samo na trenutak činilo se da je večna palestinsko- izraelska vatra stavljena pod prinudnu kontrolu. Zahtev Amerike da se "lokalno zavađeni" susedi bar privremeno primire kao doprinos obrazovanju "opšteg saveza za obračun sa globalnim terorizmom" računao je da obe strane - šta god činile - moraju da vode računa o raspoloženju Vašingtona, koji je ipak vrhovni žrec na Bliskom istoku. Sasvim kratko povinovali su se da intifada i uzvratni udarci budu ograničeni i stavljeni pod kontrolu. Jaser Arafat je požurio da "svoje potencijale stavi na raspolaganje" Bušovim potrebama antiterorističke koalicije, a sam je pred kamerama dao krv. Premijer Arijel Šaron je pozdravio "konačni obračun sa terorizmom", ali je požurio da doda sopstveno tumačenje "svaki teror je jednak, masovni ili pojedinačni, u Njujorku ili na Bliskom istoku", pa to znači da je "čas da se dovrši i sa Arafatom", koga je na Si-En-Enu nazvao - teroristom. Teško da je to bio doprinos prekidu vatre. Palestinski strelci i izraelski tenkovi su se brzo pokrenuli, previđajući pritisak da se primire i ohlade novu, jednogodišnju etapu nasilja. Ipak, sukobi su sporadični, nešto manje opšti nego pre 11. septembra.
      
       Đaci i učitelj
       Još jedno zapadno potpuno disciplinovanje partnera nikako ne uspeva. Dok Arafat izvesno smatra da je ovo prilika za njega da se predstavi kao "dobar đak", glavna briga Jerusalima je da će "veliki učitelj" iz Vašingtona od Izraela zahtevati diplomatske koncesije kako bi obezbedio pristanak sumnjičavih arapskih država da se pridruže Bušovoj antiterorističkoj koaliciji. Izraelski analitičari smatraju da, ako avganistanski rat potraje duže od jednog udara na Osamu bin Ladena, razvoj može da "prospe" islamski gnev po širokom prostoru što bi zapretilo stabilnosti mnogih arapskih režima u okolini. To bi, prenosi telavivski "Haarec", Ameriku moglo da navede da u strahu od regionalnog domino efekta nametne brzo izraelsko-palestinsko konačno rešenje "kako bi se ojačali (egipatski) predsednik Hosni Mubarak, (jordanski) kralj Abdala i saudijski vladar u slučaju eksplozije gneva masa u njihovim zemljama".
       Izraelci razmatraju i drugi mogući scenario, koji ih takođe zabrinjava: večna američka pažnja sa Bliskog istoka može da se pomeri dalje na istok, prema Pakistanu i Avganistanu i da Vašington jednostavno "izgubi interes za Izrael i njegov beskonačni sukob sa Palestincima", koji u tom slučaju za Ameriku - sa raznim Baskima, Kašmircima, Čečenima i Tamilima postaje "nevažna lokalna sitnica". Neverovatno, ali se i tako nešto razmatra.
       "Haarec" navodi da se "Izrael pribojava kako će (lokalni teroristi) Hamas, Islamski džihad, a sigurno Tanzim, biti ispušteni sa Pentagonove liste neprijatelja". Otud je, čini se, glavni napor Jerusalima diplomtasko insistiranje na formuli "teror je teror", a u takvoj jednačini nije nepoznanica na koga Šaron cilja i podseća Amerikance, sada zauzete drugačijim računicama.
       Premijerovo otkazivanje susreta sa britanskim državnim sekretarom Džekom Stroom, zbog Englezove izjave štampane u iranskom listu da je "jedan od faktora koji doprinose porastu terorizma gnev mnogih žitelja regiona zbog incidenata u Palestini poslednjih godina". Predsednik vlade i Jerusalim ovu rečenicu čitaju kao "ujed otrovnice" - okrivljavanje Izraela, čak nagoveštaj skorijeg priznanja Arafatove nezavisne države, a upotrebu reči Palestina kao značajnu političku promenu i signal "zaokreta Londona", a to sve nikako ne ide bez izvesne koordinacije sa Vašingtonom. Poruka Izreala Sjedinjenim Državama je jasna: uz sve razumevanje za Buša, ni u ovim uslovima nema kompromisa oko strateških osnova, kako ih jevrejska država vidi.
       Telavivski listovi prenose da je nedavno "Gardijan" naveo kako je Džek Stro okvalifikovao premijera Šarona "rak na Bliskom istoku", što je šef Forin ofisa - istina - kasnije demantovao. Šaronov ministar Efraim Sne, ipak, najnoviju ocenu britanskog sekretara naziva "pornogrfaskom, kojom se Izrael od žrtve pretvara u optuženog", a put g. Stroa u Teheran ocenjuje kao "nož u leđa Izraelu".
       Otkazan za "pogodnije vreme", jedva nekako upriličen, sastanak Šimona Peresa, izraelskog šefa diplomatije i Jasera Arafata, na kome je trebalo da se potvrde osnove za dalje mirovne razgovore, uprkos svim preprekama, zapečatio je i protokolarno ionako mršave izglede da će se primireni protivnici tiho vratiti traženju podnošljive nagodbe za koju im svet pod nos gura Mičelov plan, ma koliko ranije i nevoljno prihvaćen ali jedino što je ostalo na političkom "meniju". Američki pomiritelj, raniji senator na Kapitol hilu, prekid nasilja, seriju mera izgradnje poverenja, koje treba da uključe i zamrzavanje izgradnje jevrejskih naselja na (okupiranim) teritorijama i - konačno - razgovore o stvarnom miru. I terorističkog "smaka sveta" Izraelci i Palestinci, optužujući jedni druge, nisu uspeli da uskoče u Mičelov voz, a sada nema ni "hlađenja sukoba" za kojim vapije američka administracija potpuno obuzeta sastavljanjem svoje antiterorističke kompozicije.
      
       Nevoljno aktivno uzdržavanje
       Ovom prilikom Vašingtonu je preko potrebno aktivno uzdržavanje Jerusalima, inače najpouzdanijeg bliskoistočnog saveznika, upravo kako je bilo pre deset godina u Zalivskom ratu, kad je vlada upućivana da sama ne "završava posao" i pored iračkih raketa koje su padale na Izrael, uz stalnu neizvesnost da li je u njima otrovno punjenje. Sada se zahteva prilagođavanje sa Palestincima kao najveći doprinos ratu sa Osamom bin Ladenom, u čiju čast ima i igranja i pevanja u nekim mestima Zapadne obale i Gaze. To koliko izaziva Šarona, jednako pogađa i Arafata. Obojici se, međutim, nemeću ograničenja da "reše stvar". Istovremeno, ne mogu se navesti ni da vladaju "po uputstvima". Tu se i krije nerešivost kvadrature bliskoistočnog kruga.
       Istraživanje Jerusalimskog centra za medije i komunikacije utvrđuje da osam od deset Palestinaca želi da nastavi ustanak i pokuša da okonča 34-godišnju izraelsku okupaciju. Pre pet meseci takvo rasploženje je bilo za pet procentnih poena manje. Za upotrebu oružja u intifadi (čiji simbol su kamenje i praćke) je 85 odsto anketiranih, 14 procenata više nego u junu. "Vidimo generalnu radikalizaciju palestinskog društva pošto mirovna opcija više ne funkcioniše", ocenjuje Gasan Katib, direktor Centra. Slično raspoloženje vlada i na jevrejskoj strani, gdu su Galupi pokazali visoku borbenu gotovost i kad je pitanje o američkom udaru na Osamu bin Ladena i u domaćoj situaciji. Ovakav rezultat 26 masovnih samoubilačkih terorističkih akcija Palestinaca u Izraelu ove godine sigurno usmerava statistički barometar rasploženja.
       Jedan poznati i veoma uvaženi izraelski komentator ovako je sveo stanje: "Poslednja godina, kao što znate,bila je veoma loša. I Palestinci i mi Izraelci vratili smo se neracionalnom ponašanju. Po mojoj oceni inicijator takvog krvavog kruga ovog puta bio je Arafat, verovatno zbog nerealne ocene odnosa snaga. To se u prošlosti dešavalo u arapskom taboru. A mi smo reagovali silom. Nismo ostavili političku perspektivu koja se razvila prošlog leta, pre ove palestinske intifade. Svi su se ponašali kao krava koja daje mleko, a onda prevrne kantu. Naravno, rezultati palestinske intifade su bili obrnuti. Arafat se udaljio od cilja, osnivanja palestinske države najmanje za tri do pet godina. Poslednjih dana, posle onog što se dogodilo u Americi, Palestinci počinju da shvataju greške u strategiji prethodnih godina. Posle strašne patnje i žrtava kojima su bili izloženi vraćaju se političko-diplomatskom koloseku. Tako se ponovo otvara 'prozor nade', naravno, ako se obe strane vrate na racionalni kolosek."
      
       BORIVOJ ERDELjAN