Na spasavanje svetske ekonomije iz dublje recesije imaće uticaja konačna definicija SAD i njenih saveznika protiv koga kreću u rat, odluke američke Centralne banke i Kongresa o snižavanju kamatnih stopa i poreza i stav izvesnog građanina Boba Gilberta o kupovini bejzbol kačketa

      Prema preporuci američkih vlasti, pesmu Luja Armstronga "Njhat a njonderful njorld" ("Kakav divan svet") nije poželjno emitovati na lokalnim radio stanicama. Iako zvuči pomalo histerično i smešno, za bezbroj ljudi širom sveta, blizu ili kilometrima udaljenim od njujorških kula blizanaca i američkog Pentagona, ta pesma, bilo da su to sitni otpušteni službenici ili krupni investitori, nije ono što bi u ovom trenutku poželeli da čuju.
       Njujork više nije Njujork, radnje su prazne, hoteli poluprazni, a na Brodveju se otkazuje predstava za predstavom jer publike nema.
       Alen Grinspen, šef FED-a, najmoćnije centralne banke na svetu i ekonomski tim američkog predsednika Džordža Buša u kome su Robert Rubin direktor u Salomon Smit Barni Citigroup, bivši Klintonov savetnik za finansije i senatori Tom Dašle i Trent Lot rade na novom ekonomskom planu uporedo sa masovnom mobilizacijom američkih vojnika koji žure ka još neodređenom cilju odmazde za ono što se desilo 11. septembra.
      
       Vojnici i poreznici
       Analitičari, investitori, vojni komentatori, 100 000 otpuštenih službenika svetskih avio-kompanija, ministri finansija u centralnoj i Istočnoj Evropi, i na Srednjem istoku s podjednakom strašću gutaju informacije o izvesnom Bobu Gilbertu, građaninu Atlante, koji je u ponedeljak kupio cipele, majicu za hokej i kapu za bejzbol i potrošio 150 dolara, podatke o vodećim berzanskim indeksima koji iz minuta u minut pokazuju reakcije glavnih industrijskih sektora i obraćanja Osame bin Ladena, terorističkog bauka koji kruži svetom.
       "Gilbertov stav prema kupovini je upravo ono što traži američka ekonomija, posle terorističkog napada 11. septembra, kažu vladini zvaničnici i privatni analitičari", piše u jednom od stotinu Blumbergovih izveštaja o uticaju (prozvanog) Osame bin Ladena na recesiju svetske ekonomije.
       Blumbergov indeks poverenja potrošača u privredu, koji govori o budućim narudžbinama u američkoj privredi, a samim tim i svim ekonomijama tesno povezanim s njom, dostigao je u utorak svoj najviši nivo posle januara, kada je već bilo sasvim evidentno da svetska ekonomija tone u recesiju i bez pomoći terorista.
       Ali analitičari svih vodećih svetskih investicionih banaka i dalje osciliraju između optimizma i pesimizma, bukvalno iz sata u sat.
       Smanjenje kamatnih stopa američke Centralne banke, upumpavanje keša u bankarski sistem, i namera američkog Kongresa da relaksira poresku politiku već su dali pozitivne efekte, i glavni indeksi - Dau Džons (pokazuje aktivnost industrijskog sektora) i Nazdak (meri stepen aktivnosti kompanija vezanih za visoke tehnologije) zabeležili su blagi oporavak posle prošlonedeljnog sunovrata. Ali cena nafte, vrednost akcija velikih američkih konglomerata koji proizvode opremu za naoružanje, proizvođača aviona, hotelskih lanaca i robnih kuća i dalje će poskakivati i padati, pre nego što postanu jasni američki vojni ciljevi i angažman evropskih saveznika na tom polju.
       Oko polovine anketiranih Amerikanaca očekuje da će cene akcija porasti, pokazuju rezultati Blumbergove ankete, sprovedene u nedelju u kojoj je Dau Džons indeks pao brzinom kakva nije zabeležena u poslednjih 70 godina.
       Dženeral elektrik, Intel korp (proizvođač komponenti za kompjutere) i finansijski gigant Citigroup povukli su Standard & Poor's 500 indeks (jedan od glavnih pokazatelja globalnih kretanja u ekonomiji) naviše u ponedeljak.
       "Svi elementi za oporavak tržišta u narednih šest do devet meseci su tu", smatra Stenli Nabi analitičar Kredi Svis. "Centralna banka je spremna da pomogne oporavku tržišta i privrede. Vašington je spreman da pomogne ekonomiji"
       Kad se podvuče crta, među oporavljenima u američkoj ekonomiji su za sada proizvođači optičkih vlakana i farmaceutske kompanije, a čak i najveći gubitnici, velike avio-kompanije i proizvođači aviona (čija je vrednost akcija u poslednjih nedelju dana opala za više od 30 procenata), pokazuju slabe znake optimizma. Ipak, analitičari ostaju skeptični. Džon Kastelini, predsednik KastelArk Menadžmenta, koji raspolaže sa više od jedne milijarde dolara u aktivi, kaže da nema tih ekonomskih događanja koja bi ovaj mali oporavak akcija avio-kompanija i proizvođača učinila održivim na duži rok. Jedino pozitivno što se u ovom trenutku vidi, jeste pad cena nafte, što će uticati na pad cena sirovina i energetskih troškova nekih proizvođača. "Ali ako pitate bilo kog analitičara zašto pada cena nafte, on će vam reći da je to direktan produkt kolapsa ekonomije", kaže Kastelini.
       Cena sirove nafte zabeležila je najveći jednodnevni pad prošlog petka, u protekloj deceniji. To je direktna posledica očekivanja tržišta da će recesija u američkoj privredi izazvati smanjenje tražnje dizela i benzina.
       Goldman Saks i Kredi Svis preporučili su investitorima da se vrate kupovini akcija jer njihova cena, posle prošlonedeljnog sunovrata, može da ide samo naviše. "Samo ljudi koji su paničari, sada prodaju akcije", kažu analitičari.
      
       Otkucaji tržišta
       U detaljnom izveštaju Salomon Smit Barnija s kraja prošle nedelje, ovako su opisani otkucaji svetskih tržišta na terorističke napade na Njujork i Vašington: U azijsko-pacifičkom regionu cene akcija su se obrušile, sledeći nepovoljne vesti sa Volstrita. Investitori uplašeni od najave američkog predsednika Džordža Buša da će krenuti u sveobuhvatni rat protiv terorista, odlučili su da akcije velikih lokalnih izvoznika i proizvođača blisko povezanih sa američkim tržištem zamene za keš. Indeksi na svim evropskim berzama su opali, a reakcije investitora pokazuju da bi se uskoro moglo videti "dno" do kojeg bi akcije na evropskim berzama mogle pasti. Samo sporadičan broj investitora najavio je moguće kupovine akcija.
       Vrednost američkih obveznica porasla je posle procene investitora da najavljena ratna akcija američke vlade neće izazvati inflaciju. Većina investitora koji beže u keš, opredelila se za švajcarski franak, u uverenju da švajcarska politička neutralnost, snažna privreda i visok platni suficit predstavljaju najsigurnije pribežište za njihov novac. Dolar se u međuvremenu neznatno oporavio u odnosu na francuski franak, evro i jen.
       Prema Salomonovom izveštaju fokusiranom na centralnu i Istočnu Evropu, američka dešavanja imaće posredan uticaj i na ovaj region, jer će slabljenje američke ekonomije izazvati i lančanu recesiju na evropskim tržištima, na koje je usmerena većina zemalja u tranziciji.
       "Zemlje kao što su Bugarska, Češka, Mađarska i Poljska koje imaju veoma značajne veze sa evropskim tržištem (na koje je usmereno između 70 i 80 odsto njihovog izvoza) mogu da očekuju smanjenje privrednog rasta i negativne efekte na njihov platni bilans zbog smanjenja tražnje na tržištu EU.
       S obzirom na povećanu opreznost investitora, može se takođe očekivati da će neki planovi privatizacije u ovom regionu biti ugroženi i da će raniji planovi o ulasku privatnog kapitala u te zemlje morati da budu revidirani naniže", piše u Salomonovom izveštaju.
       Ukoliko dođe do rasta cena nafte, što se u ovom trenutku ne može predvideti, sve dok se ne sagleda domet i obim američkih operacija na Bliskom istoku, to bi dodatno ugrozilo ekonomije u centralnoevropskom regionu jer su gotovo sve zemlje značajni uvoznici goriva.
       Uticaj krize na Jugoslaviju vredi možda spomenuti samo u jednom redu, cene benzina u Jugoslaviji verovatno neće skoro porasti jer je gorivo za narednu sezonu već "avansirano", a jugoslovenski izvoz u EU opao je u odnosu na prošlu godinu za 34 odsto, ne zbog slabosti evro-zone, već zbog nesposobnosti domaće privrede da se pojavi sa konkurentnim proizvodima na tom tržištu. Jugoslovenski aerotransport (JAT) verovatno neće uskoro dobiti strateškog partnera, kako je to početkom godine najavljivalo analitičko krilo Dojče banke u svom specijalnom izveštaju. JAT nije dobio dozvolu za letove za SAD i Kanadu zbog uslova koji nisu ispunjeni kod kuće i pre nego što su prošle nedelje uvedene rigorozne mere bezbednosti.
       Iako možda zvuči paradoksalno, jedini relativni dobitnik u ovom regionu mogla bi biti Rusija koja bi mogla da profitira na političkom jačanju veza sa SAD. Usporavanje globalnog ekonomskog rasta, na Rusiju bi moglo da ima efekat kijavice s obzirom na jaku tražnju na lokalnom tržištu, napredak reformi i veoma mali obim trgovine sa Amerikom i Evropom. Štaviše, bilo kakav rast cena goriva mogao bi da ima pozitivan efekat na rast ruske ekonomije iako naftne kompanije više nisu najvažnija dobitna karta kao proteklih godina.
      
       TANjA JAKOBI
      
      

Amerika 2002. Većina analiza vodećih svetskih analitičara zasnovana je na iskustvu ponašanja berzi posle Perl Harbora i deset godina starog Zalivskog rata. Ipak, vodeći analitičar Dojče banke Edvard Žardeni smatra da ti primeri nisu sasvim upotrebljivi kao model posle najnovije krize. "I 1941. i 1990. neprijatelj je bio poznat a suprotstavljanje tom neprijatelju bilo je uspešno. Sada je mnogo teže odrediti ko je taj neprijatelj na koga se treba usmeriti", istakao je Žardeni u jednom od svojih prvih izveštaja, napisanih pet dana posle napada na Njujork i Vašington. "Realno je očekivati da će ovaj rat biti dugotrajan i da će snage biti usmerene na zaštitu od novih terorističkih napada. Pretpostavimo da Avganistan isporuči Osamu bin Ladena. Investitori će se na trenutak poradovati, ali šta posle toga? Do kraja godine, privreda i profiti investitora biće verovatno smanjeni. Na to su ukazivali i pokazatelji pre terorističkih napada", piše Žardeni.        Teški dani, smatra ovaj analitičar, tek dolaze jer će poverenje potrošača rasti i opadati tokom narednog perioda. Prodaja potrošnih dobara će opasti, dok će industrijska proizvodnja biti ugrožena zbog nedostatka sirovina i delova izazvanih poremećajima u avio-saobraćaju. Broj nezaposlenih će verovatno naglo porasti.        U 2002. godini Žardeni očekuje veliki porast troškova američke vlade na odbranu. Za razliku od prethodnih vremena kada je to, u stvari, značilo povećane troškove za proizvodnju naoružanja, on smatra da će sada najveći deo novca biti trošen za odbrambene sisteme, za zaštitu u javnom prevozu, kontrašpijunažu i protivraketnu odbranu.        Smanjenje zavisnosti od uvoznih izvora energije mogućno je da će usloviti veća ulaganja u američke naftne kompanije.        Većina američkih kompanija verovatno će preći na sisteme nabavke rezervnih delova i repromaterijala koji podrazumevaju veće zalihe, što bi moglo dovesti do porasta industrijske proizvodnje u tim sektorima.        Američka Centralna banka, po svoj prilici, zadržaće politiku niskih kamatnih stopa. Kreditni uslovi za građevinarstvo će biti povoljni, a obnova uništenog donjeg Menhetna takođe će imati pozitivan uticaj na ekonomski rast.        Trgovina akcijama će imati svoje manje uspone i padove ali će trendovi ostati relativno mirni kao u drugoj polovini 1999. godine.        "Investitori koji na svet gledaju kao ja, verovatno će kupovati akcije u sledećim industrijama: odbrani, odbrambenim elektronskim sistemima, domaćoj naftnoj industriji i istraživanju bušotina, elektronskom sektoru, farmaciji i proizvodnji medicinskih pomagala, distributerima elektronskih komponenti, špediciji i proizvođačima kamiona. Paničnu prodaju akcija trgovinskih lanaca, avio-kompanija, osiguravajućih kompanija i industrije zabave, takođe vidim kao potencijalni izazov za hrabre investitore", smatra Žardeni.        T. J.

      
      

Glavni gubitnici Glavni gubitnici posle 11. septembra, biće zemlje Srednjeg istoka. Lideri tih zemlja već su se našli u vatri između političkih i ekonomskih interesa svojih zemlja i njihove buduće role u krstaškom pohodu na Osamu bin Ladena. Izrael i Turska su zemlje koje bi možda mogle biti pošteđene negativnih posledica, dok će druge zemlje visiti na ljuljašci cena nafte. Alžir, Nigerija i Katar biće glavni dobitnici ukoliko cena nafte poraste, dok bi druge zemlje Srednjeg istoka i Afrike mogle da se suoče sa produbljivanjem fiskalnog i spoljnotrgovinskog deficita (Jordan i Pakistan). Slabljenje dolara moglo bi imati blage pozitivne efekte na zemlje čije su lokalne valute vezane za američku valutu ( Egipat i Liban) dok bi Turska mogla da očekuje usporavanje oporavka izvoza i negativne posledice po turističku industriju.