Prošlo doba donelo nam je mnogo zla: mržnju, ratove, laži, a malo dobra. Među to malo vrednosti, nalazi se i jedan pravi biser - Koraksove karikature

      Apsolutistički režim Slobodana Miloševića, kojeg personifikuju Mirjana Marković, Vojislav Šešelj, Dragan Tomić, Vlajko Stojiljković, Nikola Šainović, Milovan Bojić, Ljubiša Ristić i drugi istaknuti članovi Familije, Koraks je ovekovečio svojim karikaturama. Tako je ovaj Čarobnjak četkicom i tušem stvorio čitav jedan čudesan, groteskni i upečatljiv univerzum naseljen svakojakim neverovatnim spodobama i fantastičnim ljudskim stvorenjima, jedan poseban svet koji je istinitiji, življi i stvarniji od puke empirijske zbilje.
       Ali u tom svetu privilegovano, središnje i uzvišeno mesto ima, kako to i dolikuje, Apsolutni Vladalac - On, oko koga se sve vrti i koji vuče sve konce. Ne samo najviše crteža, nego i najviše pažnje, energije, dara, strpljenja i umeća, Koraks je posvetio našem legendarnom Vođi, tačnije, borbi protiv Njega. Zato je i prirodno da se upravo sada, kada je ta borba konačno završena i kada se nekada moćni despot nalazi na sigurnom mestu, podvuče crta i napravi završni račun. Tek sada mogu da se one najbolje od sjajnih karikatura posvećenih Njemu, nastale u toku dvanaest godina, nađu okupljene u jednoj monumentalnoj, antologijskoj monografiji.
       Nemi govor crteža: lik Vođe Koraksov crtež je usredsređen na suštinu, on je genijalno jednostavan, jasan, direktan i, otud, ubitačan. U tom lako shvatljivom i naizgled vedrom i dobroćudnom crtežu nema ništa suvišno, a svaki i najmanji detalj je važan i funkcionalan. Svojim prozračnim karikaturama ovaj sjajni umetnik rasteruje maglu, razotkriva obmane i trikove vlasti, s jedne, i razara iluzije podanika, s druge strane. Sa nekoliko poteza četkicom, Koraks uspeva da ukloni onu blistavu fasadu i da ispod neprozirne maske moćnog Vođe, otkrije njegovo dobro skriveno, pravo, demonsko lice (podsećam čitaoca na antologijsku karikaturu gde Vođa poput legendarne Merlinke stoji nad rešetkom, a vazdušna struja podiže mu suknju i otkriva noge sa papcima i rep Nečastivog). Svojom prepoznatljivom linijom ovaj naš odvažni slikar i znalac ljudske duše uspeo je da demistifikuje harizmatskog Vođu, da mu otkrije i nacrta karakter.
       Na crtežu Velikog Vođe ništa nije slučajno, i najsitniji detalj nije puki ukras, već ima svoj dublji smisao. Crtež Njegove figure strogo je psihološki determinisan. Nimalo slučajno, On je nekada nacrtan kao veliki (kada je u društvu svojih posilnih, piona i čauša) a nekada kao mali (obično pored predstavnika moćnih svetskih sila). Ova situaciono promenljiva veličina figure ukazuje na dominantnu crtu autoritarnosti kod Miloševića (prema moćnima servilan, a prema podređenima prezriv odnos).
       Koraks je Slobin lik dugo gradio, doterivao i stilizovao, dok ga nije učinio krajnje jednostavnim i prepoznatljivim. Ono što je posebno zanimljivo jeste da je, tokom vremena, živi uzor, Milošević, bivao sve sličniji svom nacrtanom liku! Sloba se, neumitno i protiv svoje volje naočigled i zaprepašćenje svih nas, pretvarao u Koraksovu karikaturu. Neki veruju da ga je Veliki Čarobnjak svojom četkicom začarao i primorao da postane lik sa crteža, ali zagonetka se može rešiti i na prozaičniji način. Meni se čini da je naš Veliki Čarobnjak ne samo genijalni umetnik već i odličan psiholog, koji je pre svih uočio neke nevidljive, duboko skrivene a bitne crte karaktera ove ličnosti, koje će docnije neminovno izbiti na površinu i izobličiti njen fizički izgled, pre svega lice. Tako, recimo, već negde krajem 1991. Veliki Vođa je na Koraksovom crtežu "zažmurio", naime umesto očiju ustalio se karakterističan prorez. Dakle, od tada Vođa je, na našu nesreću, definitivno odbacio kontakt sa stvarnošću i povukao se u svet svojih suludih fantazama.
       Osim očiju koje se ne vide, Slobina karikatura je prepoznatljiva i po karakteristično nakostrešenoj kosi, velikom čelu i prćastom nosu, podignutom uvis. Dobro poznati lik upotpunjavaju debeli obrazi, isturena brada i čvrsto stisnute usne. Njegovo lice je ukočeno, "kameno". On se nikada ne smeje, osim na jednoj karikaturi gde je u tipičnoj pozi nasmejanog diktatora (od takvog osmeha ledi se krv u žilama!) okruženog dečicom čija su lica zabezeknuta i nevesela.
       Omiljeni rekviziti ili, kako bi se to stručno reklo, atributi sa kojima se, ni malo proizvoljno, javlja Slobin lik, jesu: pendrek, buzdovan, mač, kruna, mrtvačke glave, Smrt sa kosom, ogledalo, video-bim, makaze, klepsidra, kip boginje pravde itd. Svaki od ovih predmeta ima svoje jasno simboličko značenje, koje omogućava našem slavnom karikaturisti da "progovori" o Vođinom odnosu prema vlasti, prema narodu, slavi, smrti, pravdi i sebi samome.
      
       Psihološka analiza (bez reči) ličnosti Vođe. Izbor u ovoj monografiji napravljen je tako da se velikim nizom odabranih karikatura svestrano osvetli prevashodno unutrašnji lik Diktatora.
       Mnogi su se psiholozi, psihoanalitičari, psihijatri, politikolozi i publicisti bavili (što iz hobija, što iz nužde, a što po zadatku) psihologijom i psihopatologijom Slobodana Miloševića, "Balkanskog kasapina" ali i "Faktora mira i stabilnosti". Mislim da niko nije napravio tačniju, dublju, pronicljiviju i potpuniju analizu ovog kontroverznog Vođe od Koraksa.
       Ako pažljivo "pročitamo" Koraksovu neverbalnu studiju Miloševićevog lika, otkrićemo sledeće dominantne crte karaktera.
       * Autizam. Niko nije kao Koraks tako brzo uočio i jasno upozorio našu javnost da pred sobom imamo opasnu autističnu ličnost, koja se potpuno odvojila od realnosti i koja živi u svom iracionalnom svetu. U taj njegov svet može izgleda da uđe samo njegova Supruga, kada nastaje neobična mentalna simbioza poznata kao folie a deux (ludilo udvoje).
       * Narcizam. Celokupnim svojim držanjem (visoko uzdignuta glava, ispršene grudi, nos koji para nebo) Vođa odaje svoju nadmenost, oholost i ogromnu sujetu. Njegovu samozaljubljenost otkrivaju brojne karikature u kojima su varirane teme sa ogledalima, TV kutijom, video-bimom, i ogledanjem (motiv mitskog Narcisa).
       * Infantilnost. Na mnogim karikaturama sa zaprepašćenjem zapažamo da je Moćni Vođa zapravo jedno veliko, razmaženo i nevaljalo derište, koje neprestano smišlja nestašluke. A sa ovom povezana je i sledeća osobina.
       * Prkos, inat. Diktator je često u karakterističnoj pozi kočopernog, prgavog derišta koje tera inat sa najmoćnijim silama sveta, posebno, sa Sjedinjenim Američkim Državama.
       * Lukavost. Neke od skrivenih ali dominantnih osobina Vođe jesu i prepredenost, pritvornost i lukavost kada je njegova koža u pitanju (Setimo se samo sjajne karikature kada Veliki Manipulator bira novo odelo koje će da obuče, ili, one druge, gde njegovi brojni postrojeni saradnici strpljivo čekaju da zakorače u ponor, a On na kraju reda stoji sa padobranom.)
       * Plahovitost. Milošević je čovek koji lako pobesni, naročito ako mu neko nanese narcističku povredu, ako mu rani sujetu. Tada on reaguje nepromišljeno, iracionalno, na svoju štetu, ali i na štetu svih nas. A to upućuje na jednu drugu njegovu patološku crtu.
      
       * Samodestruktivnost. Jedna od postojanih i jakih crta karaktera Miloševića jeste autoagresivnost i hazardersko ponašanje. Još od 1991. Koraks nas upozorava na samodestruktivnu crtu Miloševića, koji se olako igra rata, poteže policiju, pendreke, tenkove. Još tada, proročanski, svojim crtežom Veliki Čarobnjak otkriva nam da će se Diktatoru bumerang nacionalističke destrukcije vratiti. Istu fatalnu crtu vidimo i na karikaturi (1999) kada Milošević i Holbruk sede na klackalici i pregovaraju, prvi iznad ponora, a drugi na zemlji. S jezom naslućujemo šta će se desiti kada drugi ustane sa pregovaračke stolice, jer kada Milošević gubi na kocki, on plaća tuđim životima.
       Svojim slavnim karikaturama Balkanskog Diktatora, Koraks je napravio neobičan i, verovatno, neponovljiv podvig. Isključivo likovnim sredstvima, bez reči, on je uspeo da izvrši dubinsku, hirurški preciznu psihološku analizu mentalnog sklopa jednog despota i da nam dočara njegovu najdublju prirodu. Ispod maske nacionalnog harizmatskog Vođe, otkriva nam lucidni analitičar, krije se autistično, sebično i sujetno derište, koje vuče bezumne, iracionalne i destruktivne poteze.
       Dobro znane i neodoljivo šarmantne Koraksove karikature bile su beskompromisna i subverzivna kritika diktature i, ujedno, najefektnija i najpristupačnija lekcija iz demokratije. Brojne nacionalne institucije, političke stranke i nevladine organizacije uzete zajedno, nisu uradile toliko na osvešćenju građana Srbije koliko jedan jedini čovek - Predrag Koraksić - Corax.
      
       ŽARKO TREBJEŠANIN
      
       (Iz predgovora za knjigu Predraga Koraksića-Koraksa "On", koja će se uskoro pojaviti u izdanju "Platoa")