Školska godina počela je i počinje na vreme, kako u školama, tako i na fakultetima. Međutim, pitanje niskih plata, kao i promene mehanizma finansiranja ostaju otvoreni

      Baš kada se učinilo da će ova školska godina početi bez već uobičajenog najavljivanja štrajka, univerziteti u Srbiji, nezadovoljni svojim materijalnim položajem, zapretili su obustavom rada. Ali, vlada im je u rekordnom roku izašla u susret povećanjem plata za 9,1 odsto i, što je još važnije, formiranjem specijalne komisije koja bi u narednih nekoliko nedelja trebalo da ponudi konkretne predloge za ozbiljnije rešenje statusa naših univerzitetskih učilišta, njihovog povratka s društvene ivice.
       Brzina uspešno završenih pregovora vlade i predstavnika visokog školstva eventualno bi mogla da navede na pomisao da univerzitet, zlatno čedo protesta i revolucija, uživa povlastice u poređenju s osnovnim i srednjim obrazovanjem. Tim pre što u Srbiji, za razliku od evropskih zemalja, gde prosvetni radnici predstavljaju istu kategoriju, zaposleni u osnovnim i srednjim školama ne nastupaju zajedno s fakultetskim profesorima.
       Ipak, biće da se radi samo o utisku. Jer, i prosvetnim radnicima koji rade u školama plate su nedavno povećane za osam procenata.
      
       Titule
       Iako su koeficijenti na fakultetima veći, cena rada u osnovnom i srednjem obrazovanju veća je nego u visokom obrazovanju(!): 797, odnosno 770 dinara. Međutim, škole novac dobijaju samo iz budžeta, dok univerziteti imaju i druge izvore finansiranja, najpre školarine. (Srećom, za učitelje novih, alternativnih predmeta, veronauke i građanskog vaspitanja, obezbeđen je dodatni novac, iz ovogodišnje sume izdvojene za prosvetu, pa zaposleni o državnom trošku neće osetiti i taj udarac po džepu.)
       Osim u doktorskim i magistarskim titulama, koje se uvek radije traže u svakom ministarstvu, zato se, verovatno, i pravi razlika. Drugo, odnos plata direktora škole i spremačice jeste jedan prema 1,8 odsto. "Mi samo želimo da živimo od svoje plate", kaže Olivera Vučidć, sekretar Foruma stručnih srednjih škola Beograda. Prosečna plata u osnovnom i srednjem obrazovanju je oko 7 500 dinara. Dakle, plate su nominalno bolje nego prošle godine, ali realno od njih jedva da može da se živi. U visokom obrazovanju, prosek zarade zavisi od fakulteta do fakulteta, negde je manja od školskog proseka, negde i po nekoliko puta veća.
       Predsednik Odbora Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović izjavljuje da je od novembra do avgusta cena rada u osnovnom i srednjem obrazovanju povećana za 161 procenat. Gašo Knežević izjavio je da su primanja zaposlenih na univerzitetima u poslednjih godinu dana povećana za između 200 i 460 odsto.
       Zamenik ministra Vigor Majić smatra da svi u prosveti tvrde da su zapostavljeni, a "malo je para, malo i dara". Takođe, ekipa u Ministarstvu nije toliko brojna da bi mogla svuda da stigne, da ispuni zahteve i promeni "manjak komunikacije" koji joj se spočitava. U Srbiji ima oko 127 hiljada prosvetara, od kojih čak 90 000 u osnovnom i srednjem školstvu. "Komunikacije ima koliko ima i volje za komunikacijom. Zaposleni treba da imaju inicijativu, mi treba da imamo otvorene uši za inicijativu. Zašto bi mi dolazili u školu ako oni njihov posao rade dobro", kaže Majić.
       Uvrežena sindikalna razjedinjenost ostaje gorak začin u priči o prosvetnim radnicima. Tako su univerziteti odlučili da direktno razgovaraju s vlastima, jer procenjuju da nijedna sindikalna organizacija ne predstavlja njihove interese. S druge strane, forumi beogradskih osnovnih i srednjih škola ne mogu da se pomire s činjenicom da kao, kažu, većinski sindikat nemaju pravo pregovaranja i ljuto se ograđuju od "državnog" sindikata, na čijem je čelu i dalje Branislav Pavlović.
       Forumi su, recimo, bili za uvođenje takozvanih platnih razreda i ukidanje sistema koeficijenata kojima se, objašnjavaju, nastavlja neprestano cenkanje s vladom. Tražili su i da se iskoristi svetsko iskustvo prema kome prosveta u budžetu učestvuje sa šest, umesto dosadašnjih 1,8 odsto. Međutim, Sindikat obrazovanja Srbije, u ulozi pregovarača s vlastima, odbacio je tu varijantu.
      
       Nadzornici
       Sekretar Foruma osnovnih škola Beograda Gordana Jeftić naglašava da je sporno pitanje i nadzornički kadar. S neznatnim pretumbacijama, isti je kao što je bio i u Miloševićevo vreme. Majić odgovara da Ministarstvo ne može odmah sve da uradi, promeni.
       Univerzitet nema nadzornike. Ali, ima slične probleme poput osnovnih i srednjih škola. Ni jedni ni drugi ne zahtevaju da se sredstva namenjena javnim službama i državnim organima povećaju u masi. Imaju razumevanja za teškoće u kojima se zemlja nalazi. No, zahteva se da se raspodela novca obavi prema stvarnom značaju i kvalifikaciji budući da tretman iskazan kroz koeficijente pokazuje da je "redovni profesor daleko ispod državnog činovnika".
       Ministarstvo obećava reforme, spremnost da reformiše, obećava veći uticaj zaposlenih u osnovnim i srednjim školama prilikom izrade sistemskih rešenja. I, Majić misli da će, zapravo, tek tada nastupiti problemi: "Do sada se sve očekivalo od države. Problem će biti kad se uvede samostalnost."
      
       ANA VUČKOVIĆ