Štrajkači traže samo da im se plati zarađeno, zbog čega deblji kraj zasad izvlače jedino oni na kojima se i zarađuje

      Telefonske i ine PTT usluge i dosad su bile takve da, osim penzionera i ostalih nevoljnika, mnogi skoro da i nisu primetili da štrajk u Telekomu i PTT-u uveliko traje, čak da se i zahuktava. Vide samo da su im telefonski računi porasli do neba. Ipak, uteha stiže, i to neočekivana: zbog štrajka neće na vreme stići telefonski računi za septembar, uključeni su i dalje i telefoni sa neplaćenim računima za prošli mesec, a kako se ova situacija može prevazići, niko živi ne zna. Tek, ni Vlada Srbije ni pobunjeni sindikati ne odstupaju od svojih pozicija i tvrde da plate ne mogu da se povećaju koliko se traži, odnosno da ne može da se živi ako se plate ne povećaju baš koliko se traži. Usput, naravno, razmenjuju se međusobno optužbe o nerazumnosti, neupućenosti u sopstveni posao i/ili nerealnosti isporučenih zahteva.
       Štrajkači pod brojem jedan traže porast zarada, za 20 procenata u prvom trenutku "da se smire zaposleni" odnosno ukupno 52 odsto kroz tri ovogodišnja povećanja. "Bolji život" štrajkača sprečava prva, ali ne i jedina, Uredba Vlade Srbije o visini zarada u javnim preduzećima, kojom se te zarade "zamrzavaju" uz moguću korekciju u vidu desetoprocentnog povećanja koje vlada nudi štrajkačima.
      
       Druge prepreke
       Ova uredba, inače, naći će se verovatno pred Ustavnim sudom Srbije, čim jednog lepog dana počne da radi, ako je prethodno ne pročešljaju "revizori" iz Demokratske stranke Srbije (opet, ako DSS odluči da se vrati u vladu i ostane pri svojim zahtevima). Bez obzira na to, vođa Sindikata Telekoma "Srbija" Zoran Mrvaljević pita može li se uredba o zamrzavanju plata u javnim preduzećima uopšte i primeniti na Telekom koji je akcionarsko društvo? Razume se da ne, uveren je NIN-ov sagovornik.
       No, kako je već rečeno, uredba ni blizu nije jedino što koči rast plata; tu je, pored ostalih, i ministar finansija Božidar Đelić, koji teško da će naići na dobrodošlicu sindikalaca pošto je u utorak u Užicu ustvrdio da su "zarade u PTT Srbije veće za 30, a u Telekomu za 60 procenata od proseka privrede Srbije". "Njihovi sindikati treba da insistiraju na izradi biznis plana, odnosno na povećanju produktivnosti, i kada to učine onda možemo razgovarati o povećanju plata. Oni moraju da shvate da ne mogu da žive van proseka ove zemlje i uživaju pogodnosti koje su do sada uživali. Konačno, nije u redu da se dobiju veće plate za isti nivo produktivnosti", rekao je ministar Đelić.
       Odakle krenuti sa prigovorima koje sindikalci stavljaju na ove Đelićeve tvrdnje? Najpre, kaže Mrvaljević, "ministar finansija izgleda nije obavešten da je prosečna avgustovska plata u privredi bila 9 799 dinara, dok je u Telekomu ona 8 914". Uz to, tvrde i Zoran Mrvaljević i njegov kolega, predsednik sindikata "Nezavisnost" u Telekomu Dragoljub Ratarac, prosek u kompaniji podiže nekoliko stotina ljudi sa "enormno visokim platama" koji su pod posebnim, a ne kolektivnim ugovorom, dok većina zaposlenih prima tek negde između šest i po i sedam hiljada dinara mesečno, "sve sa toplim obrokom".
       Dalje, tvrde sindikalci, nije tačno ni da produktivnost nije uvećana - prihodi u Telekomu jesu porasli, i to za 60 odsto u prvih osam meseci ove godine, kako kaže Mrvaljević, iliti za 45 odsto prema podacima Ratarca iz "Nezavisnosti", koji navodi i da je u PTT-u zabeležen rast prihoda od 60 odsto.
       Valja na ovom mestu dodati i da povećanje cena telefonskih usluga, u dva navrata po 45 odsto, nije dalo rezultata pošto je, kaže Dragoljub Ratarac, mesečni prihod Telekoma ostao isti budući da su građani posle poskupljenja telefonirali mnogo manje.
      
       Pare i produkcija
       Ipak, na osnovu podataka o rastu prihoda Telekoma i Pošte, Zoran Mrvaljević pita kakve, uopšte, veze imaju njihove plate sa ministrom Đelićem ("Kad on kaže da nema para, kakve veze to ima sa Telekomom?") pošto kompanija "ionako nikada nije dobijala pare od vlade". "Pare idu u suprotnom smeru", slažu se Mrvaljević i Ratarac, ali kuda one odlaze, pitanje je koje zasad ostaje bez odgovora. "Telekom napravi 60-70 miliona maraka mesečno, i ja nemam ništa protiv da vlada koristi ta sredstva, ali ne pristajem na to da se ne podignu plate našim ljudima", zaključuje Mrvaljević.
       Ratarac pak kaže da mu nije jasno na šta se troše pare zarađene u Telekomu, jer ne samo što se plate ne dižu, već se ne ulažu ni u razvoj sistema i poboljšanje usluga (Gde još u Evropi postoje dvojničke linije? Kako radi 064 mreža? Internet?!), niti se vraćaju dugovi kompanije... (O stavu Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija pogledajte okvir)
       Republički kabinet nalazi se, tako, prvi na udaru gnevnih štrajkača ("spremni su ljudi na sve", "očajni su", opisuju situaciju sindikalne vođe), ali ne zaboravljaju oni ni strane partnere u Telekomu, italijanskog naročito, od čije volje zapravo, izgleda, povećanje plata najviše i zavisi - famozni ugovor iz 1997. godine, naime, predviđa da inopartneri, prostim izostankom sa sednice Upravnog odbora Telekoma, blokiraju donošenje bilo koje odluke, što oni obilato i koriste ostavljajući vladi vruć krompir u rukama. "Njima odgovara ona uredba vlade, zadovoljni su što nam se ne podižu plate", kaže Mrvaljević.
       Kako će se stvari dalje odvijati, teško je predvideti jer "Đelić ne odustaje, a ni mi nikad ne odustajemo kada smo u pravu", navodi naš sagovornik iz Sindikata Telekoma Srbija. Vlada Srbije, s druge strane, radi na dva koloseka: istovremeno pregovara sa sindikalcima (saznajemo da je postignut dogovor između poslovodstva Telekoma i sindikata, sa kojim će se izaći pred vladu), ali i stigne da malo nahuška narod, penzionere pogotovo, na njih, o čemu svedoče i citirana izjava ministra finansija Božidara Đelića, ali i saopštenje nadležnog Ministarstva za saobraćaj i telekomunikacije u kome se ističe da "nije korektno dovoditi ih (građane) u situaciju da čekaju ispunjenje nerealnih zahteva štrajkača".
       I to je taktika koja zasad, čini se, daje rezultate, pošto je u Pirotu zabeleženo (izvestila je "Slobodna Evropa") da su penzioneri gađali poštanske službenike hlebom, da ga barem oni imaju pošto već penzioneri do njega ne mogu da dođu. Ali i radnici Telekoma traže da se otvori narodna kuhinja za njih i njihove porodice. Hoće li se ovo pravljenje sukoba među ljudima pokazati kao dobar put do stvarnog rešavanja "problema Telekom", koji na različite načine muči sve smrtnike u Srbiji, pitanje je na koje će biti odgovoreno kada budemo videli šta se, uopšte, podrazumeva pod "pronalaženjem pravog rešenja". I, da li će pravo rešenje biti i ono koje je najbolje za sve?
      
       NIKOLA VRZIĆ
      
      

Poseban interes Za razliku od sindikata, Vlada Srbije, odnosno njeno Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, uvereno je da se (sporna) Uredba o zamrzavanju zarada zaposlenih u javnim preduzećima odnosi i na Telekom, kao "kompaniju od posebnog interesa za Srbiju", stoji u zvaničnom dopisu kojim je Ministarstvo odgovorilo na pitanja NIN-a. Stoga, pošto "funkcionisanje Telekoma bitno utiče na ceo privredni sistem Srbije", "svako izuzimanje iz Uredbe bi poremetilo uspostavljene odnose i funkcionisanje postavljenog modela finansijskog sistema".        Iz tog razloga, a i zato što "razvoj Telekoma mora biti baziran na sredstvima same kompanije", tvrdi Ministarstvo, želje radnika za povećanje plata ne mogu se uslišiti. "Podsetićemo da je prilikom poslednjeg povećanja cena telefonskih impulsa postignut dogovor da se deo ove razlike u ceni, odnosno u ukupnom prihodu, usmeri u razvoj fiksne telefonije. Izričito je precizirano da se ne može cela razlika uložiti u povećanje plata, tako da do povećanja plata od oko 50 odsto, koliko sindikati zahtevaju, ne može doći", odgovara Ministarstvo na zahteve sindikata, i dodaje da bi povećavanje plata značilo "loše telefonske veze za sve građane kao i privredu Srbije zbog odustajanja od mogućeg dinamičnog razvoja", ali i "zahteve sindikata za povećanje zarada u ostalim javnim preduzećima, što bi značilo lančanu reakciju u vidu povećanja cena".               N. V.