Miloševićeva osnovna očekivanja su jačanje jedinstva partije i rukovodstva, jedinstva partije i građana, brže prilagođavanje opozicionoj ulozi

      U izjavama pritajenih levičarskih reformista i tekstovima o sudbini socijalista, apostrofira se kao predstavnik tvrde, dogmatske struje, koja sprečava reforme u partiji. U razgovoru za NIN kaže da je on za promene ali na bolje i da SPS izoštri svoju opozicionu ulogu. Bivši ministar spoljnih poslova, Živadin Jovanović, zamenjuje predsednika, angažovan je u nevladinim organizacijama "Sabor dijaspore" i "Beogradki forum". U sredu je pomenuti forum organizovao tribinu posvećenu četrdesetogodišnjici pokreta nesvrstanih.
       - Mi smo ocenili da četrdeset godina od Prve beogradske konferencije nesvrstanih zemalja treba obeležiti kako bi se videlo sa čime je taj pokret pošao 1961. godine, šta je u međuvremenu postigao, kako je doprineo demokratizaciji i pravnom regulisanju međunarodnih političkih, ekonomskih i drugih odnosa u svetu. To je prilika za podsećanje na značajan događaj i ulogu Jugoslavije, da se čuju mišljenja stručnjaka za međunarodne odnose, mišljenja ambasadora zemalja, domaćina dosadašnjih samita. Ne sme se zaboraviti da pokret nesvrstanih i danas ima 130 zemalja članica, da čini dve trećine članica OUN i da imamo razvijene ekonomske i druge veze sa tim zemljama.
      
       Nedavno vas je visoki funkcioner SPS-a, Dmitar Šegrt označio kao predstavnika neke tvrde ili dogmatske opcije. Da li vi sprečavate reforme u SPS-u?
       - Mom drugu Dmitru Šegrtu ne zameram što mene kritikuje. Zameram mu što ne kritikuje DOS, Vladu Srbije i Vladu Jugoslavije zbog pogubnih efekata njihovih vladanja. Ipak je on iz samog vrha SPS koja je u opoziciji.
      
       Kako biste definisali razlike u vrhu partije?
       - Ja SPS vidim kao široku narodnu partiju koja se bori za socijalnu pravdu, besplatno školovanje i lečenje, za očuvanje Jugoslavije i Srbije koja oštro osuđuje svaki separatizam i svaki terorizam, koja se zalaže za tehnološki i ekonomski razvoj, zasnovan na unutrašnjim resursima i na ravnopravnoj saradnji sa drugim partnerima, a pre svega iz neposrednog okruženja, a zatim iz Evrope i potom iz čitavog sveta.
       U tim okvirima zalažem se za regionalnu integraciju kao korak ka evropskoj integraciji, uključivanju naše zemlje u puno članstvo Evropske unije, za ravnopravnu saradnju sa drugim partijama slične programske orijentacije i za uključivanje SPS-a u Socijalističku internacionalu.
       To su programska opredeljenja SPS-a, to prihvata i podržava članstvo i simpatizeri SPS-a. Ovi stavovi ni za koga nisu tajna.
       Na drugoj strani, čujemo i čitamo o zahtevima za promene, za "korenite reforme", ali još niko od tih "reformatora" nije rekao i objasnio šta konkretno ne valja u ciljevima SPS-a, šta konkretno treba menjati da bi naša partija bila još uticajnija.
      
       Da li je tačno da je jedan od uslova da SPS uđe u Socijalističku internacionalu da se odrekne sadašnjeg predsednika?
       - Nama takvi uslovi nisu poznati niti vidimo da bi to bio način saradnje.
      
       Vi, dakle, ne sprečavate reforme?
       - Ja sam za reforme, ja sam za promene, ali za takve reforme i takve promene koje će omogućiti SPS-u da od 37 poslanika u Saveznoj skupštini ima bar 50 ili da se duplira broj poslanika u Skupštini Srbije.
       Nisam za promene koje vode slabljenju partije, slabljenju njene baze, koje vode sužavanju podrške Socijalističke partije Srbije.
       Nama ne treba SPS koji bi bio, recimo, devetnaesta članica DOS-a. Takva nam promena nije potrebna.
      
       U kojoj meri je SPS uspeo da shvati u čemu je pogrešio, da to ispravi ili i dalje misli da su greške bile van njega?
       - Mislim da smo izbore izgubili zbog pogrešnih procena raspoloženja građana, politički neoportune raspodele nacionalnih resursa. Previše je resursa usmereno na obnovu i izgradnju zemlje, na podizanje mostova, obnovu puteva, pruga, tako da u uslovima opšte oskudice i ograničenih resursa nije bilo dovoljno za životni standard.
       Mi smo, zatim, potcenili pritisak spoljnog faktora i njegovo mešanje u unutrašnje poslove Jugoslavije, koji je praćen ogromnim finansijskim sredstvima koja su ulagana u DOS i partije DOS-a.
       Greška je što se išlo i u koaliciji sa JUL-om, jer je bilo poznato da postoji nepoverenje našeg članstva i naših simpatizera prema JUL-u, a grešili smo i u kadrovskoj politici. Nismo uvek posvetili pažnju kandidovanju najboljih, onih koji najviše ljudi mogu povući za sobom.
       To bi bili neki propusti koje smo uočili, koje smo analizirali i iz kojih smo izvukli pouke. Mi takve greške više nećemo ponoviti. To ne znači da smo se dovoljno uživeli u ulogu opozicione partije i da smo dovoljno shvatili kakve su promene u metodu delovanja.
      
       Dobar deo političkih novinara misli da vi naprosto ne umete da plivate u opozicionim vodama. Kada će vaše članstvo shvatiti da je SPS opoziciona partija?
       - Mi patimo od sindroma partije na vlasti i imamo još dosta dug put da pređemo dok ne razvijemo sve kapacitete i potencijale najjače opozicione partije. I kad govorimo o promenama i o tome za koje sam promene, ja sam za te promene koje znače izoštravanje opozicionog stava u odnosu na sve socijalne, ekonomske, političke, bezbednosne, pravne i druge probleme u društvu.
      
       Da li je ta priča o koncepcijskim sukobima samo paravan za borbu oko liderske pozicije?
       - Priča o tome ko će zameniti Miloševića je politički štetna za partiju, jer zaista nema nikoga u rukovodstvu ko može u ovom času ili u ovom vremenu da zameni uticaj Slobodana Miloševića kao predsednika SPS-a.
       Mislim da je naročito značajno da niko ne može graditi političku karijeru na kritici Miloševića. Dovoljno je da kažemo što Miloševića kritikuje DOS, dovoljno je što ga optužuju Karla del Ponte, Vesli Klark, Olbrajtova i drugi.
      
       Kolektivno rukovođenje SPS-a deluje kao neka vrsta politbiroa ili nekakvog kolektivnog predsedništva u kome svaki član želi ulogu lidera?
       - Politbiro je karakteristika DOS-a, a ne SPS-a. Mi to govorimo od prve, kao što znate. Sada vidimo da je i predsednik Koštunica prihvatio tu terminologiju. Samo ne znam da li sebe računa kao člana tog politbiroa ili se izuzima iz toga. Ali istina je da DOS pokušava da upravlja preko svog politbiroa i da je taj politbiro odgovoran za partijsku državu koju danas imamo.
      
       Čini mi se da smo je imali dok ste i vi bili na vlasti?
       - Kakva je bila ona, to je drugo pitanje. Narod nas je smenio očekujući bolji život, a šta je dobio - neka sam prosudi.
      
       Šta najviše zamerate novim vlastima?
       - Prevaru! Ništa od obećanja narodu nisu ispunili. Rekli su da će na prvom zasedanju Skupštine da donesu deset akata. I to, prvo, deklaraciju o ustavnim promenama. Drugo, rezoluciju o ukidanju ekonomske i političke blokade Crne Gore, zatim, da će izdejstvovati informacije za sve otete, ubijene, kidnapovane od dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju do danas. Da će smanjiti ministarstva za jednu trećinu. Da neće imati ministara bez portfelja. Da će imati najviše tri potpredsednika, itd.
       Rekli su da će sprečiti gomilanje funkcija. Ko je još od ministara ili predsednika, bilo vlada, bilo država, napustio partijske funkcije u DOS-u, na primer? Niko.
       Ako je osnov demokratije razdvojenost izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, kako onda imate poslanike koji su istovremeno ministri. Kako oni kao ministri treba sebi da odgovaraju kao poslanicima?!
      
       Da li se vi osećate odgovornim za to stanje, jer ste vladali prethodnih deset godina?
       - U Srbiji se nikad teže nije živelo. Od reformi imamo samo evropske cene i poreze. DOS niko ne može da oslobodi od odgovornosti što je sve upropastio od onoga što je nasledio od nas.
       Mi smo imali od 1995. do 2000. godišnju stopu rasta bruto proizvoda od pet do sedam odsto. Oni sada imaju minus tri odsto. Oni imaju trideset odsto manji obim ekonomske razmene sa svetom nego u vreme sankcija kada smo mi bili na vlasti. Oni imaju dve milijarde maraka trgovinskog deficita, četiri miliona na ivici egzistencije, dva miliona nezaposlenih, u fabrikama radi tek svaka peta mašina.
      
       U kojoj meri predsednik Milošević prati događaje u samom SPS-u i u zemlji?
       - On to prati. Prati medije, informišemo ga o radu. Dobija veliki broj pisama od građana i od simpatizera SPS-a iz zemlje i dijaspore, a dobija i podršku i informacije od prominentnih ličnosti na međunarodnoj sceni, od kulturnih i javnih radnika, političara, itd.
      
       Šta on misli o tome u kom pravcu partija treba da se kreće?
       - Njegova osnovna očekivanja su jačanje jedinstva partije i rukovodstva, jedinstva partije i građana, brže prilagođavanje opozicionoj ulozi i to ne samo u parlamentu već i u javnosti.
      
       Da li je tačno da je od sednice, na kojoj je odbijen njegov zahtev za isključenje gospodina Ivkovića, prekinuo kontakte sa ljudima iz vrha partije?
       - Delegacija je boravila tamo 14. avgusta, a sednica je bila 4. avgusta.
      
       Od ozbiljnih izvora se može čuti da je vrlo rezigniran prema događanjima u SPS-u.
       - Ne znam na kakve se izvore oslanjate. Poruke koje stižu od Miloševića vrlo su određene u pravcu očuvanja jedinstva i jačanja uticaja SPS-a u narodu. On uvek ističe izvorne ciljeve i principe SPS-a. To znači socijalna pravda, očuvanje države, moderni ekonomski i tehnološki razvoj, integracija i povezivanje sa razvijenim svetom i međunarodna saradnja partije sa drugim partijama sličnog opredeljenja.
      
       U kojoj meri ste zadovoljni ponašanjem vašeg člana, predsednika Srbije, jer je nedavno najavljeno čak i njegovo isključenje iz partije?
       - Smatram da je naneo štetu SPS-u, Srbiji i sebi javnom ostavkom i pismom u kome se, tri dana nakon hapšenja Miloševića, žalio na odsustvo partijske demokratije u SPS-u. Međutim, nije samo to pitanje njegovog odnosa prema partiji koja mu je ponudila svoje ime i svoju podršku da pobedi na predsedničkim izborima. Šire je pitanje odnosa prema funkciji šefa države Srbije i odnosa prema građanima Srbije.
       Kome to može da koristi ako predsednik Republike Srbije ne učestvuje u političkom životu. Mislim da prepreke nisu u Ustavu niti u zakonu, a gde su, nije moje da nagađam.
      
       Da li će SPS uspeti da se reformiše u narednom periodu i da postane veoma jaka opoziciona stranka?
       - SPS se nalazi u teškoćama. Budući da je najjača opoziciona partija, razume se da je predmet pritisaka i iznutra i spolja i po mom uverenju načelno ti pritisci postoje sleva i zdesna.
       Lično sam ubeđen da u ovom času ili u periodu od kada smo u opoziciji nama veća opasnost preti zdesna, jer se jednostavno nalazimo u opštem političkom okruženju desnice. Desnica je na vlasti. Desnica odlučuje.
      
       Hoćete li da kažete da se SPS deli po šavovima podela u samom DOS-u?
       - Nisam mislio da pravim takvu paralelu, jer, jednostavno, ja malo razlika vidim između Koštunice i Đinđića, između DSS-a i DS. Objektivno, oni zajedno nose jednaku odgovornost za urušavanje ekonomskog, socijalnog, kao i društvenog bića Srbije i Jugoslavije. Nemaju iste metode, ali za posmatrača sa strane kao da imaju podeljene uloge. Jedan gura svom energijom po savetima specijalista i stručnjaka iz inostranstva koji su mu jedino merilo ispravnosti kursa i koga ne interesuje šta naš narod misli, a drugi deluje kao pravdoljubiv čovek koji samo služi kao ventil za ispumpavanje narodnog nezadovoljstva. Tako imamo, u stvari, to što imamo, tako nam se dešava to što nam se dešava. A ne dešavaju se dobre stvari!
      
       Šta biste odgovorili onima koji tvrde da se SPS nalazi na putu bez povratka?
       - U velikoj su zabludi. SPS nije jedna od mnogih pomodnih stranaka DOS-a. U poniženoj i razapetoj Srbiji i Jugoslaviji - SPS je potrebniji danas nego ikada.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ