Grupa eksperata, iza kojih stoji Beogradski centar za ljudska prava, počela je pre više od godine dana da piše svoj Nacrt novog ustava države Srbije. Prošle nedelje njihov je rad obelodanjen i doživeo je velike pohvale i nešto manje kritike

      Umesto prazne priče da je država Srbija najcentralističkija država u Evropi, i da, kao takva, više liči na apsolutističke monarhije kasnog srednjeg veka nego na moderne demokratske i građanske države Evrope danas, trebalo je neko da sedne i predloži javnosti i vlasti neki novi ustav koji bi bio polazna osnova da se i centralizmu u Srbiji stane na put. Iz novog ustava, koji bi ličio na savremene ustave država razvijene demokratije i decentralizovane vlasti (reč je o vlasti koja je blizu građanima, pogotovo u malim društveno-političkim i teritorijalnim jedinicama), proizašli bi i moderni zakoni i sve bi stvari došle na svoje mesto.
      
       Regionalizacija Srbije
       Na čelu grupe eksperata bila je dr Lidija Basta Flajner, koja trenutno radi u Institutu za federalizam u Friburu (Švajcarska) i njeno iskustvo iz te vrlo decentralizovane zemlje bilo je dragoceno. Pa ipak, kad se pogleda kako zamisao ove grupe stručnjaka (dr Lidija Basta Flajner, dr Marijana Pajvančić, dr Zorica Radović, dr Slobodan Samardžić i mr Vladimir Đerić) izgleda na papiru, onda bi se moglo reći da Nacrt novoga ustava najviše podseća na Ustav Savezne Republike Nemačke. Ima i jedna bitna razlika: Nemačka je federacija, Srbija to ne bi bila, jer šest pokrajina (bez Kosmeta pet) ne bi imalo državni suverenitet, nego je reč o regionalizaciji Srbije, a to ne mora odmah da vuče u državnost pokrajina.
       Ova grupa eksperata obrazovana je juna prošle godine, kad se nije znalo ni ko će biti opozicioni kandidat za predsednika Jugoslavije, pa tako i zamerke radikala da nam ustav piše žena predsednika Vojislava Koštunice (reč je o dr Zorici Radović), padaju u vodu.
       - Naš osnovni cilj bio je da sačinimo predlog za ustavnodemokratsku rekonstrukciju oslobođene Srbije u nekoj, kako je tada izgledalo, dalekoj budućnosti. Preokret od petog oktobra iz osnova je izmenio okolnosti. Polazište za naš rad bio je program Ustavnih pretpostavki za demokratsku Srbiju, izrađen u Beogradskom centru za ljudska prava još 1997. godine. Osnovni cilj ustavne reforme treba da bude uspostavljanje opštih ustavnosistemskih uslova za demokratsku rekonstituciju Srbije kao moderne političke zajednice, legitimne za građane svih etničkih zajednica koje u njoj žive. Ovakav cilj moguće je ostvariti samo totalnom ustavnom revizijom, koju će izvesti nova ustavotvorna vlast. Predlog za novi ustav Srbije sadrži temeljite izmene u pitanjima ključnim za svaku totalnu ustavnu reviziju, a to su: legitimacijski temelji, prava i slobode, sistem vlasti i političko-teritorijalna decentralizacija - kaže dr Lidija Basta Flajner.
       Dovoljno je samo pogledati tekst preambule za novi ustav i videti koliko se on razlikuje od naših starih ustava (ustavi socijalističke Jugoslavije govorili su o vlasti radničke klase, o pravu samoopredeljenja do otcepljenja, o društvenoj svojini i samoupravljanju...). Evo preambule predloga novoga ustava: "Polazeći od tradicije srpskoga naroda, zajedničkog života i ravnopravnosti svih naroda u Srbiji, građani Srbije, kao deo evropske porodice naroda, opredeljeni za modernu demokratsku državu, zasnovanu na miru, toleranciji, poštovanju ljudskih prava i sloboda, vladavini prava i socijalnoj pravdi, donose Ustav Republike Srbije."
       Najveću pažnju svakako izaziva predlog o novoj teritorijalnoj organizaciji vlasti. Jesu ljudska prava za čoveka najvažnija i najsvetija, ali ljudi više pažnje posvećuju malim senzacijama, novotarijama, nego samoj suštini života (prema Parkinsonu, o investicijama teškim više desetina miliona dolara, upravni odbori raspravljaju pet minuta, a onda šest sati govore o izgradnji garaže za bicikle). I mi ćemo nasesti ovoj ljudskoj slabosti i u prvi plan staviti ono što u predlogu novoga ustava najviše "bode oči" - decentralizacija vlasti.
       Ukratko, jasno i glasno, Republiku Srbiju čine opštine, okruzi, oblasti i autonomne pokrajine kao zajednice teritorijalne samouprave. Ovo je važno: sve zajednice teritorijalne samouprave uživaju autonomiju u upravljanju poslovima iz svoje nadležnosti. Naravno da dosad nije bilo tako i opštine gotovo da nisu imale nikakva prava, sve je odlučivala država (vlada), kao monarh.
      
       Male opštine
       Prema ovom predlogu, kaže dr Dragoljub Popović (baš je on govorio o novoj teritorijalnoj organizaciji vlasti), cilj je bio da opštine budu što manje. Naveo je primere Subotice i Sjenice, čija je teritorija ogromna, i spomenuo je Novi Beograd, opštinu sa najviše stanovnika u Srbiji, u kojoj živi pola Crne Gore. Kako građanin u tim mamutskim opštinama može da ostvaruje svoja osnovna prava? Naveo je fantastičan primer: Srbija je nešto manja od Mađarske, i teritorijalno i po broju stanovnika, ali Srbija ima sto osamdeset opština, Mađarska tri hiljade!
       Šta bi bili okruzi? Zajednice teritorijalne samouprave koje obrazuju najmanje tri opštine. Opštine koje obrazuju okrug morale bi imati najmanje pet hiljada i mogle bi imati više od pedeset hiljada stanovnika. Ako broj stanovnika pređe pedeset hiljada, okrug bi se morao organizovati kao oblast. A šta je oblast? To je zajednica teritorijalne samouprave koju čini najmanje sedam opština i ukupno moraju imati najmanje pedeset i jednu hiljadu stanovnika.
       Konačno dolazimo do autonomnih pokrajina, koje su izazvale najžučniju polemiku i o čemu će se u našoj laičkoj i stručnoj javnosti tek lomiti koplja. A tek u današnjem republičkom parlamentu, u kome ima dvadeset i tri radikala, biće i epskog i mitskog i patriotskog busanja u grudi, zbog majčice Srbije.
       Zamišljeno je da država Srbija ima šest autonomnih pokrajina, računajući i Kosmet. O Kosmetu - o tom potom. Idemo na ono što nije sporno. Autonomne pokrajine u Srbiji bile bi Beograd, Vojvodina, Jugozapadna Srbija, Jugoistočna Srbija, Šumadija-Podunavlje i Kosovo i Metohija.
       Ovaj predlog dr Mirjana Stefanovski sa Pravnog fakulteta u Beogradu, nazvala je popuštanjem pred vojvođanskim autonomašima i mimikrijom, pri čemu se - po njenom mišljenju - iza termina regionalizacija krije obična federalizacija države Srbije.
       Predlog novog ustava kaže, doduše, da je u nadležnosti Republike Srbije ustavotvorna vlast (dakle, najviša vlast u državi), ali predlog predviđa i nadležnost pokrajina da donose konstitutivni akt. Ne statut, nego baš konstitutivni akt, što veoma podseća na ono vreme kad su vojvođanski autonomaši, pre deceniju i više vremena, uporno isticali da je Vojvodina konstitutivni deo jugoslovenske federacije, kao i republike što su bile. Nije to nigde pisalo u Ustavu bivše Jugoslavije, ali to je ušlo u uši i to je postalo relevantno političko shvatanje. I pravno. A kako novi ustav predviđa da pored Veća građana (dr Nebojša Popov misli da bi termin građanin, koji vuče poreklo iz buržoaskih država devetnaestoga veka i Francuske revolucije, krajem osamnaestog veka, trebalo zameniti rečju - državljanin, što je naišlo na solidnu podršku) postoji i senat, u kome bi sedeli predstavnici teritorijalnih jedinica, kao u nekom gornjem domu, dr Mirjana Stefanovski kaže da je to još jedan dokaz o federalizaciji Srbije, na mala vrata.
      
       Ko je gazda
       Sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević rekao je da ako pokrajina ima konstitutivni akt, najvišu autonomiju u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, onda bi morala da ima i ustavni sud. Sa tim se nikako nije složio dr Dragoljub Petrović i odgovorio da bi onda pokrajina bila sama sebi gazda. U Srbiji mora da postoji samo jedan ustavni i samo jedan vrhovni sud. Ako je sud vrhovni, onda u jednoj državi ne mogu da postoje sedam vrhovnih sudova. To jeste moguće, ali ta bi država onda bila federacija, a za Srbiju tako nešto nije logično.
       Bilo je i mišljenja da se ovim predlogom ustava "rastače etničko biće srpskog naroda".
       Akademik Vojislav Stanovčić primetio je da je sovjetski Ustav (poznatiji kao Staljinov), podelio državu na mnogo republika, a taj sovjetski model primenili su i Broz i Kardelj, kad su još u Jajcu odredili da će nova Jugoslavija, posle pobede komunističke revolucije, biti federativna. Akademik Stanovčić upozorio je da se stvaranjem institucija federalizma samo pomaže razbijanju jedne države, što se desilo i nama, Rusima, Česima i Slovacima. Poslednji ostatak takvog shvatanja državnog ustrojstva imamo mi, danas, u ovoj Jugoslaviji, ali i njen je kraj na vidiku.
       Nekoliko pravnika upozorilo je da ovaj novi predlog ustava predviđa čak pet stepena vlasti. Ako bi Jugoslavija opstala kao federacija (primera radi), vlast bi imala čak šest nivoa! "Nema toga nigde u svetu", rekao je Dušan Protić, pomoćnik republičkog ministra za pravdu i lokalnu samoupravu, i to je tačno. "Mi pokušavamo ponovo da budemo originalni" - rekao je Protić, i on misli da se suština decentralizacije vlasti može izvršiti preko opština, a ne preko pet nivoa.
       Nama se čini da je najoštriji prema predlogu novoga ustava bio dr Pavle Nikolić, poznati naš stručnjak za ustavno pravo.
       - Pored naslova Republika Srbija, na jednom mestu se kaže srpski jezik, na jednom mestu kaže se da je glavni grad Beograd, a u preambuli se, isključivo kao konotacija, pominje srpski narod. Da nije ovih navoda, ovaj tekst ustava mogao bi da bude tekst ustava bilo koje demokratske zemlje. Mislim da je takav postupak nedopustiv, pogotovo ako se ima u vidu geneza razbijanja Republike Srbije u komunističkom režimu. Ovakav pristup imao je i Miloševićev ustav. Znam da to nije slučajno urađeno i slučajno ovako napisano... a sve sa težnjom da se izbegne neka nacionalna konotacija, koja bi mogla vući na neki nacionalizam. Mislim da takvih strahovanja uopšte ne treba da bude. U principu, ustavi u svetu, moderni, demokratski, ne zaobilaze ni nacionalno stanovište. Neki ustavi to čine vrlo izričito, pa govore o narodu kao nosiocu suvereniteta, o nacionalnoj nezavisnosti. Da ne ispadne da govorim napamet, navešću nekoliko primera: španski ustav govori o španskoj naciji, o Špancima, francuski ustav iz pedeset osme govori o francuskom narodu, slovenački ustav govori o slovenačkom narodu, rumunski o rumunskoj naciji...
       Beogradska pokrajina
       U poslednje vreme govorilo se i pisalo da će biti donet zakon o glavnom gradu, Beogradu. Odjednom, Beograd ima šanse da postane pokrajina!
       - Beograd treba da bude glavni grad. Može se, i to je legalno, raspravljati i o tome da Beograd bude pokrajina, ali kao član gradske vlade koji se posebno bavi pitanjima lokalne samouprave, mislim da je pet nivoa vlasti previše. Nacrt zakona o lokalnoj samoupravi Vlade Srbije predviđa dva nivoa vlasti - gradove i opštine. Mislim da bi bilo krajnje logično da se utvrde neka pravila. Trebalo bi da imamo prvo izbore za ustavotvornu skupštinu, pa da se onda dogovorimo šta bi to obezbedilo pravilan razvoj države u jednom dugom, dugom periodu. Tri nivoa vlasti sasvim je dovoljno za jednu državu i ja bih ovo što se ovde naziva pokrajinom, radije nazvao oblašću, pored okruga i opština, a ono što se zove konstitutivni akt pokrajine, nazvao bih statutom oblasti. Mi u Demokratskoj stranci Srbije nismo o Beogradu razgovarali kao o pokrajini - kaže Miloš Aligrudić.
       Biće o ovom predlogu još reči. Ono što je u njemu osnovno, to je da će centralistička Srbija neminovno biti decentralizovana i da će svaka teritorijalna jedinica (pa i opština) imati svoj porez i svoju imovinu i pravo da time upravljaju, autonomno.
      
       PETAR IGNjA