Koliko je automobila uradenih u Evropi danas u posedu policije ili u voznom parku državnih institucija. Da li je ukradeno Šagalovo platno završilo kod Slobodana Miloševića. "Od danas ne preporučujem nikome da kupuje automobil za koji nije siguran da postoji čista i ispravna dokumentacija, čak i ako je taj automobil registrovan kod nas", kaže ministar Živković

      Dugogodišnja prokaženost i izolacija naše zemlje jedino nije predstavljala problem za kriminal koji ne poznaje nikakve barijere i granice. Kriminalci sarađuju bez obzira koje su vere, nacije, političkih ubeđenja... Da bi im doskočili policajci moraju da slede njihov trag, pa tek onda na red dolazi visoka politika. Upravo je 24. septembra Jugoslavija, posle osam godina, ponovo postala član Interpola, moćne međunarodne policijske organizacije. O povratku u članstvo Interpola, borbi protiv međunarodnog kriminala i terorizma za NIN govori Zoran Živković, savezni ministar unutrašnjih poslova.
       - Nije bilo dileme da ćemo biti primljeni. Devedeset šest delegacija glasalo je za, pet je bilo protiv, a šest uzdržano, kaže Živković.
      
       Znate li koje su delegacije bile protiv?
       - Ne znam, pošto je glasanje bilo tajno. To niko ne zna. Verovatno je bilo i političkih razloga. Ili, prosto, zato što se glasanje vrši daljinskim upravljačima, pa možda neko nije znao da ih koristi.
      
       Uskoro sledi i otvaranje biroa Interpola Jugoslavije. Čime će se on baviti?
       - Suština postojanja Interpola je brza razmena informacija. Tehnički to je jedna gomila savremene opreme koja će biti u našem birou kao i u 178 drugih zemalja. Postoji i Centralni biro u Lionu u Francuskoj. Svi biroi su povezani u jedan sistem gde je omogućeno svakome da uđe u banku podataka svakog nacionalnog biroa. Recimo, ako se sutra nađe otisak prsta na mestu izvršenja krivičnog dela, mi za nekoliko sati možemo da proverimo da li je taj koji je ostavio otisak negde već evidentiran u svetu, što apsolutno pomaže istrazi da brzo deluje. Interpol ne hapsi i ne donosi odluku o ekstradiciji i o izručenju. U članu 2 Statuta Interpola piše da je to Savez ili Međunarodna organizacija policija koje u svom radu respektuju domaće nacionalno zakonodavstvo i opšta načela Deklaracije o ljudskim pravima. To znači da Interpol nije neka nadpolicija, niti nekakva nadsila koja može da derogira ono što piše u zakonodavstvu jedne ili druge države.
      
       Preko Interpola će biti prosleđene i poternice Haškog tribunala. Kako će ih biro tretirati?
       - Pre glasanja u Budimpešti za reč se javio predstavnik Haškog tribunala koji je podržao naš povratak u Interpol, ali je rekao da on smatra da mi time još jednom preuzimamo obavezu saradnje sa Haškim tribunalom. Ja to nisam hteo da komentarišem pre glasanja, ali sam posle glasanja rekao da je Jugoslavija ozbiljna država, da je Kraljevina Srbija osnivač Interpola i da je bila na prvom sastanku 1914. godine jedna od 14 zemalja. Mi smo ispunjavali sve obaveze prema Interpolu osim deset godina na kraju prošlog veka. Onaj ko je kriv za to neispunjavanje obaveza sada je u nadležnosti Haškog tribunala.
       Naravno, postoji niz poternica koje se moraju preispitati. To su, recimo, poternice za onima koji su optuženi za zločine ili za udruživanje radi neprijateljskog delovanja protiv Srba iz Hrvatske, protiv Srba iz BiH ili obrnuto, sa naše strane prema Hrvatima. Očigledno da je i kod nas, ali i u Hrvatskoj i u BiH, verovatno i u Sloveniji i svuda tamo gde su vođeni ratovi na teritoriji bivše SFRJ, bilo optužnica koje su imale politički predznak.
      
       Period izopštenja SRJ iz sveta poslužio je za mnoge ilegalne poslove, od šverca automobila, nafte, cigareta, umetničkih vrednosti, do belog roblja... Da li je tome sada kraj?
       - Automobili su očigledno za građane najinteresantniji. Od danas ne preporučujem nikome da kupuje automobil za koji nije siguran da poseduje čistu i ispravnu dokumentaciju, čak iako je automobil registrovan kod nas. Čim primeti da je cena automobila vrlo niska jasno je da se radi o ukradenom vozilu.
       Pošto postoji veliki broj automobila koji su "skinuti" sa osiguranja, što je danas bolji i lepši izraz za ukradene, a već su registrovani kod nas, mi ćemo sada imati naloge i potragu iz tih zemalja da ih obavestimo da li se ti automobili nalaze kod nas. Pretpostavka je da kod nas ima više od 100 000 takvih automobila.
      
       Postoje li precizni podaci?
       - Do preciznih podataka možemo da dođemo ako uporedimo spisak automobila koji se potražuju u Evropi i spisak automobila registrovanih kod nas. Ako se isti automobil javi na oba spiska radi se o ukradenom vozilu. Postoje procene grupacija osiguravajućih društava iz Nemačke da kod nas ima preko 130 000 automobila koji su ukradeni u Nemačkoj. Za neke automobile su rekli i gde su sada registrovani, dali su čak i ime vlasnika i broj registarske tablice. Prvo su rekli da su do tih podataka došli pomoću advokata, ali su posle priznali da im je neko iz MUP-a Srbije dao podatke.
      
       Poznato je da je Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, automobile poklanjao kome je stigao, da je njima snabdevao mnoge državne institucije i da su se čak i mnogi državni funkcioneri vozili automobilima sumnjivog porekla. Jesu li ovi automobili identifikovani ili se čeka spisak od Interpola?
       - Džip Vojislava Šešelja je najdrastičniji primer, ali ima i drugih. Pre nekoliko meseci u Beogradu je boravio jedan poslovni Švajcarac. Kada je, po obavljenom razgovoru, stigao na Surčin uočio je i prepoznao svoj auto na kojem su bile plave tablice. Zatražio je pomoć i ubrzo mu je automobil vraćen. Očigledno je jedan deo tih automobila završio i u policiji i u državnim institucijama i ne možemo reći da oni koji su ranije bili na vlasti nisu znali da su ta vozila zapravo ukradena. U saveznoj administraciji nema više ukradenih vozila i koliko znam i kolege iz MUP-a i Vlade Srbije su takođe napravile trijažu i ne bi trebalo da ih ni tamo više ima.
      
       Za razliku od običnih kupaca automobila, ilegalnom trgovinom umetničkih predmeta bavili su se znalci što, verovatno, otežava njihovo otkrivanje. Kolike su razmere te vrste kriminala?
       - Slike naših majstora i naše ikone nisu bile interesantne za Interpol, ali će od sada biti. Ono što se ovde krade, a interesantno je za svet, jeste umetničko i arheološko blago iz rimskog perioda. S druge strane, mislim da nije logično da neko ukrade umetničko delo ili arheološko blago u Francuskoj i Nemačkoj da bi ga prodao na našem tržištu.
      
       Ovde je nedavno pominjano vredno Šagalovo platno koje je, navodno, bilo kod bivšeg predsednika Miloševića.
       - To je ono što ćemo precizno znati kada uđemo u Interpolovu bazu podataka.
      
       Naša zemlja je i tranzitno područje za belo roblje, ilegalnu imigraciju, trgovinu drogom i oružjem. Kako će policija ubuduće izlaziti na kraj sa tim problemom?
       - Sa ulaskom u Interpol stvaraju se veće mogućnosti da se sklopi taj mozaik. Veliki problem je što mi za jedan deo naše teritorije ne možemo da budemo odgovorni. Ona je pod međunarodnim protektoratom i nijedan državni organ ni Srbije, ni Crne Gore ni Jugoslavije nema nikakvu mogućnost da tamo radi. Svima je jasno, pa i Interpolu, da je Kosovo i Metohija najkriminalizovaniji deo našeg kontinenta. Ako se koriste popularni izrazi kao što je put droge, put oružja, onda za Kosovo možemo da kažemo da je autostrada za tu vrstu kriminala.
      
       Kojim tempom se kreće saradnja sa policajama susednih zemalja?
       - U poslednjih šest-sedam meseci potpisali smo sedam-osam sporazuma o policijskoj saradnji. Neki su pred potpisivanjem. Imamo ugovor o policijskoj saradnji sa Slovenijom, a nismo ga imali, sa Bugarskom, u pripremi je sa Hrvatskom, Mađarskom i Grčkom. U Paktu stabilnosti jugoistočne Evrope postoji treći sto za bezbednost u kome učestvuje SRJ i Savezno ministarstvo. Postignut je i aranžman o zajedničkoj borbi protiv kriminala između Hrvatske, Jugoslavije, Republike Srpske i Federacije BiH. Postoji i jadransko-jonska inicijativa, zatim SECI program koji takođe ima svoj aspekt bezbednosti. Međunarodna saradnja isključivo ide preko Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova. Uvek kada imamo takve sastanke ja pozivam predstavnike i MUP-a Srbije i MUP-a Crne Gore.
      
       Kako Crna Gora reaguje na pozive iz Saveznog ministarstva?
       - Sada se otprilike sve završava na čestitkama za Novu godinu i ništa više od toga. Mislim da ima razloga da se ta saradnja podigne na viši nivo. Pre svega, naša ambicija je da u Podgorici otvorimo kancelariju nacionalnog biroa Interpola da bismo mogli da ispunjavamo svoje obaveze prema Interpolu. Bez toga mi nećemo moći da budemo odgovorni i za taj prostor.
      
       Ministarstvo je najavilo i novi projekat zaštite državne granice. U čemu se on razlikuje od dosadašnjeg?
       - To je projekat zelenih granica sa idejom da Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova preuzme kontrolu državne granice i tamo gde nema graničnih prelaza i same granične prelaze. Oko toga postoji potpuna saglasnost Vojske Jugoslavije i nadam se i ostalih državnih organa. U pripremi je Zakon o državnoj granici koji treba da reguliše tu oblast, a preuzimanje granice bi počelo sledeće godine.
       Projekat ne obuhvata puko presvlačenje uniforme već jedan širok spektar stvari koje treba uraditi, od novog zakonskog rešenja, pa preko velike količine opreme koja treba da se unese u zaštitu granice. Ovaj program je Evropi predstavljen kao predzaštita Šengena. Pre svega od ilegalne emigracije i drugih vrsta kriminala. Taj projekat je "težak" oko 450 miliona maraka. Za oko 200 miliona maraka već postoje sredstva kod nas koja kroz malu doradu mogu da budu u funkciji. Pre svega mislim na infrastrukturu koja već postoji na našim granicama. Nadamo se da drugi deo dobijamo spolja. Načelne pristanke i interesovanja već imamo i sada je samo pitanje da se to realizuje.
      
       Trenutno, jedna od glavnih tema je međunarodni terorizam. Ministri pravde i unutrašnjih poslova Evropske unije doneli su niz antiterorističkih mera. Šta preduzima Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova?
       - Mi smo od oktobra prošle godine, odnosno od formiranja savezne vlade, a sve zbog naših iskustava i problema sa terorizmom, stalno inicirali to kao najvažniju temu. Tragični događaj od 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu otvorio je novi prostor i novo poglavlje borbe protiv terorizma. Mi smo potpuno spremni da sarađujemo i to ćemo raditi i kroz bilateralnu saradnju sa zainteresovanima i kroz Interpol i kroz sve inicijative koje se sada javljaju. Interpol je u Budimpešti doneo odluku da se formira specijalna antiteroristička jedinica u Parizu. Borba protiv terorizma je neophodna u dva smera. Jedan smer je da se operativnom saradnjom svih u svetu spreče novi teroristički akti, a drugi, mnogo važniji, da se prekine saradnja sa terorističkim organizacijama. Mnoge države u svetu su, neke čak i javno, a mnoge tajno, podržavale i finansijski i organizaciono, čak i obučavale teroriste koji su se posle okrenuli i protiv njih.
       Definitivno je došlo vreme da niko ne može da opravda bilo koji akt terorizma zbog toga što on ima neko političko opravdanje ili politički cilj. Ne postoji politički cilj koji može da se sprovede terorizmom.
      
       Neki evropski zvaničnici, poput lorda Rasela Džonstona, predsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tvrde da Albanci iz OVK nisu bili povezani sa teroristima i Bin Ladenom.
       - Možda nisu zajedno ručali ali veze te dve terorističke organizacije postoje sigurno.
      
       Koliko smo, onda, bezbedni kada se zna da teroristi ne prete samo klasičnim oružjem i samoubilačkim aktima već i biološkim i hemijskim oružjem?
       - Mislim da je loše protumačena izjava g. Čovića da su Beograd i Srbija ugroženi od terorizma. On je pre svega upozorio međunarodnu zajednicu i naše organe na postojanje tih grupa. Verovatnoća da se njihove namere ostvare je veoma mala. Jedan razlog su naša saznanja šta spremaju i sposobnost policije da to spreči. S druge strane, političkim albanskim secesionistima ne odgovara da budu prepoznati kao teroristi. Oni svoj terorizam na Kosovu i jugu Srbije pokazuju kroz navodnu borbu za zaštitu prava Albanaca i do sada su uspevali da ubede svet ili neke u svetu da je to tako. Akt terorizma u Smederevu, u Beogradu ili Nišu ne može se objasniti nikome kao borba za zaštitu prava Albanaca, a posebno ne posle onoga što se desilo u Njujorku i Vašingtonu. Nadležne službe i organi su preduzeli sve da ta mala verovatnoća bude još manja.
      
       SLOBODAN IKONIĆ