NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Duh vremena<br>Milivoje Glišić
Oktobar fest

      Svi su pobednici, na čelu s bagerom. Ispostavljaju račune. Bager je zaboravio da je bio simbol. Bagerista Džo, Maki, i sav folklor prevrata - sve je ušlo sebi u glavu.
       Danas Džo nosi leptir-mašnu. Legalistima preti bagerom, onako nervozan, uvek spreman.
       Danas je svakome dato da spori institucije iznad sebe, samo je on, taj kome je dato, nesporan.
       Revolucija se slika na svim nivoima i na svim kanalima, zavisnim i nezavisnim. Mnogi su oboleli od bolesti zavisnosti.
       Deca jedu svoju revoluciju.
       Osamnaest pobednika tvrde da su u dlaku isti, a zatim statističari naprave anketu. Za reč se javlja Vuk Drašković...
      
       Čim se 5. oktobra 2000. godine slegao suzavac, isplivala je opcija koja traži da se preispita prošlost, pa da se ono što je pozitivno uzme, a ono negativno zboravi. Javilo joj se da je cela prošlost retrogradna; bili su, u toj opciji, sekretari komiteta koji su se prosvetlili i uzeli patent. Prednjače namerni da nas uče kako smo, nezavisno od Kominterne, braća sa svetom, samo da zaboravimo šta smo.
       Kad Škot obuče suknjicu - zgodno za balkansko stanovište - i počne da duva u gajde, ne pada mu na pamet da raskida s prošlošću zarad budućnosti. Držim da Škot misli kako se jedno u drugom sadrži.
       Niko nije zapazio da je jednom i prestolonaslednik Čarls obukao suknjicu.
       Niko ne obraća pažnju na višak patriotizma u Americi...
       Najpre čiste u svojoj kući...
       Pošteno.
      
       Svakome ko ume da čita, jasno je da je odbijanjem Pešića, i Labusa i savezne države uopšte, Milo Đukanović zatražio da mu se nezavisnost izruči na reč, i to odmah. Čemu neizvesnost referenduma! Referendum koči reforme...
       Kad im je Vesna Pešić rekla da idu, naljutili su se. Kad ih je Vojislav Koštunica molio da dođu, nisu došli. Onda su se opet naljutili. Koštunica je pomenuo referendum.
      
       Sve je propalo za godinu dana - kaže Branislav Ivković - sve što su oni trinaest godina stvarali. Uzmimo industrijsku proizvodnju - 35 odsto manje!
       Profesor Ivković, isti onaj koji je pristajao na batinanje nepodobnih studenata, i nepodobnih profesora, koji nikad nije digao glas protiv, sve on to kaže, što bi rekao Čehov, cirlih - manirlih, uljuđeno, da publika bez zazora proguta socijalizam.
       Nikad, u Skupštini Srbije, profesor Ivković nije mogao, i nije smeo, da pomene moral. Nije ga, kao građevinac ni forsirao.
       Posvađao se s Mirom Marković i to je dosta za vreme koje dolazi. On tako misli.
      
       Nevin je i zato ga boli. Havijer Solana je nevin. Biće, veli, ubijeni nevini civili i ja to prihvatam. To je veoma tužno, užasno, ali ne postoji drugi način. Morate odlučiti da li ćete stajati po strani i gledati ili ćete prihvatiti činjenicu da ako nešto preduzmete, možda povredite nedužne ljude.
       Rizik uvek postoji, dodao je Solana.
       Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, koji je kao generalni sekretar NATO-a potpisao nalog za napad na Jugoslaviju, tako razume kolateralne žrtve; žrtve ga, besumnje, bole.
       On nevine žrtve razume i zato pristaje na njih.
       On kaže da je to užasno.
       Amerika je upravu.
      
       Imate li nešto protiv žena? Ja imam kad vidim gospođu Pop-Lazić i Natašu iz Kragujevca, pored nje. Neka sam proklet, imam! Lakše bih, u Skupštini, progutao Maju Gojković sa diskretnom šminkom - i Šešelja, nenašminkanog, i Tomu Nikolića, i mlađanog Vučića - s njom su pitki!
       S gospođom Pop-Lazić i s Natašom nisu.
       Opet će, kažu, da dođu na vlast. Socijalisti su ih proganjali pri kraju, a da nisu, Šešelj bi bio predsednik Republike.
       Zato su Zemun poklonili privatnicima, da se vidi.
       Bore se za demokratska načela, za slobodu univerziteta i slobodu štampe. Za iste one slobode koje su, s Mirom Marković, suspendovali. To je, kažu, bilo vreme patriotizma, kojeg (mi ostali) nismo dostojni.
       Psuju.
       Ne pristaju na 5. oktobar 2000. godine. Zato što im je patriotizam uzeo meru.
       Mere se sobom, radikali.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu