Socijalistička partija Srbije ovih godinu dana ne tapka u mestu, uveravam vas da je to samo priprema za naredni korak

      Ako bi se morao naći sinonim za godinu za nama, koristeći se dobro poznatim rečima iz bliske srpske istorije, moglo bi se reći da je ovo bila godina olako obećane brzine. Isto tako i godina neispunjene nade. Kao i godina neostvarenih obećanja.
       Gotovo da ne postoji deo društvenog života u kome je došlo do velikog pomaka u odnosu na prošlu godinu. Što se tiče odnosa u federaciji, ne samo da nije došlo do pozitivnih promena već je opstanak Jugoslavije doveden u pitanje. Čak je i Milo Đukanović rekao da odnosi Srbije i Crne Gore nikad nisu bili gori, iako više nije na vlasti Slobodan Milošević i Socijalistička partija Srbije za koje je DOS govorio da su glavna prepreka. Dovedeno je u pitanje jedinstvo Srbije, jer se najnovijim ustavnim promenama najavljuje formiranje najmanje šest pokrajina sa paradržavnim prerogativima, odnosno sa nadležnostima u zakonodavnoj, izvršnoj pa čak i u sudskoj vlasti. I što je najvažnije sa granicama, istina administrativnim, ali istorija Srbije i Jugoslavije u XX veku nas uči da je na našim prostorima mala granica koja deli administrativne granice od granica spajanja do granica razdvajanja i njihovog prerastanja u međunarodne.
       Može se reći da je Kosovo i Metohija najbolji primer koliko nisu bile tačne tvrdnje koje je pre prošlogodišnjih izbora iznosila tadašnja opozicija da gotovo svi problemi proističu zbog tadašnje vlasti, odnosno Slobodana Miloševića. Donet je takozvani Hakerupov ustav koji prekida gotovo sve veze Srbije i Jugoslavije sa ovom srpskom pokrajinom. I kao znak najveće političke ironije, sadašnji režim se u borbi za Kosovo i Metohiju čvrsto drži onoga zbog čega su najviše i napadali prošlu vlast: činjenice da Srbija i Jugoslavija nisu za zelenim stolom u Rambujeu potpisale da se Albancima garantuje referendum posle tri godine i tako same potpisale da se odriču Kosova i Metohije, kao i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 čiju je doslednu primenu tražio onomad i Nebojša Čović, jer ona garantuje suverenitet naše države nad ovom pokrajinom.
       Ekonomsko-socijalna situacija je obeležena padom industrijske proizvodnje (iako više nema ni sankcija ni rata ni "diktatorskog režima"), padom izvoza, velikim spoljnotrgovinskim deficitom, velikim disparitetom u rastu plata i rastu cena na štetu standarda građana, najavljenim otpuštanjem više od 400 hiljada radnika u procesu privatizacije, uvođenjem školarine, najavljenim komercijalnim zdravstvom, podizanjem poreskih opterećenja, itd. Najavljene donacije iz inostranstva od šest milijardi dolara, ispostavilo se, možda će doći do 2010. godine, veliki deo sredstava došlih ove godine su ili novi krediti ili donacije za otplatu kredita iz Titovog perioda.
       Što se tiče političke vlasti, gotovo da se ništa nije promenilo, osim ličnosti koje tu vlast vrše. Ostao je gotovo isti način organizacije vlasti, neizbežne privilegije, korupcija, pritisak na medije, pritisak na pravosudni sistem, mešanje u ekonomiju, kontrola policije i vojske, upravljanje državom iz partijskog politbiroa, u ovom slučaju Predsedništva DOS-a, gde se čak odlučuje i da li treba nekoga hapsiti i ko će biti predsednik Saveznog ustavnog suda iako je sudstvo, navodno, nezavisno.
       Najveći istorijski greh ovog režima će svakako biti izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu i najavljeni nastavak ovog procesa sa nepredvidivim brojem optužnica i sa jasnim ciljem da se potpuno amnestiraju od odgovornosti za raspad prethodne Jugoslavije oni sa Zapada koji su nekad stvorili a potom razbili Jugoslaviju, i u jednom i u drugom slučaju na štetu srpskog naroda.
       Na kraju, goli faktografski uvid u spisak obećanja koji je sadržan u predizbornom programu DOS-a potvrđuje tezu da je reč o godini olako obećane brzine i neispunjene nade. To isto govore i Koštunica i Đinđić kada kažu da je kriza u zemlji veća nego pre 5. oktobra prošle godine.
       P.S. Ako se nekome zluradom, dobronamernom ili nestrpljivom čini da Socijalistička partija Srbije ovih godinu dana tapka u mestu, uveravam vas da je to samo priprema za naredni korak.
       (Autor je predsednik Gradskog odbora SPS-a Beograda)