Kraj prošlog stoleća obeležilo je, između ostalog, nastajanje čitavog niza trilateralnih formi saradnje većeg broja država na evropskom kontinentu

      Jedna od prvih pojava trilateralne saradnje u prethodnoj deceniji, sasvim posebna po svojim učesnicima i karakteristikama, oformljena je između Nemačke, Francuske i Poljske. Nastala je 1991. godine, kada je nemački ministar inostranih poslova Hans Ditrih Genšer pozvao svog francuskog i poljskog kolegu, Rolana Dimu i Kšištofa Skubiševskog, da prigodnim susretom u Vajmaru obeleže godišnjicu dolaska velikog nemačkog pesnika i mislioca Getea u to središte intelektualne i umetničke misli i stvaralaštva u XVIII i XIX veku.
       Nisu retka mišljenja da je upravo ovaj susret u Vajmaru simbolički označio pobedu zapadne civilizacije na evropskom kontinentu posle svega što se dešavalo u XX veku...
       Naizgled neformalni, susret trojice ministara u Vajmaru, u godini prelomnih događanja na evropskoj sceni, rezultirao je dogovorom o bližoj saradnji Nemačke, Francuske i Poljske i redovnim trojnim konsultovanjima njihovih šefova diplomatija.
      
       Lokomotiva integracije
       Tako je rođen "Vajmarski trougao", trilateralna forma saradnje i građenja elemenata bliže povezanosti i koordinacije između tri značajne zemlje koje pokrivaju centralni evropski pojas. Takvo povezivanje u centru Evrope moralo je da ima posebnu težinu i uticaj i na zbivanja na kontinentu. Na to upućuje i sam kominike iz Vajmara, koji potencira "odgovornost Francuske, Nemačke i Poljske za budućnost evropskog kontinenta", za ostvarenje i uspeh "novih formi zajedničkog života i zajedničke odgovornosti".
       Varšava kao treći činilac ove svojevrsne osovine u međuevropskim odnosima nije slučajno izabrana. Najveća zemlja u regionu promena i tranzicije, Poljska predstavlja prirodnog geostrateškog partnera Francuskoj i, posebno, Nemačkoj za bližu saradnju, jače prisustvo i uticaj u regionu, posebno dalje prema istoku. Što se tiče Poljske, za nju bliža saradnja sa dva čelna evropska partnera predstavljala je priliku da se sopstveni interesi i potrebe bolje valorizuju i ostvari brže priključenje evropskim i evroatlantskim integracijama.
       Poljacima je osnovna misao bila da svoja dva velika saveznika, Nemačku u prvom redu, "iskoriste" kao lokomotivu bržeg uključivanja u evropske integracije, EU pre svega. Ekonomski i politički oslonac na Nemačku se tako prirodno nametao i ostvarivao. Francuska je pri tome shvatana kao saveznik koji može, između ostalog, pomoći da se bolje sagleda ukupan evropski koncept i eventualna druga strana medalje.
       Varšava je svoje prisustvo u ovakvom društvu pokušavala da iskoristi i valorizuje svoje interese i ambicije u regionu, a Nemačka, sledeći svoje interese, da Poljsku što pre prilagodi odgovarajućim evropskim standardima i gledištima. Istovremeno, značajno je bilo delovati na brisanju nasleđa prošlosti u međusobnim odnosima, odnosno jačati svoje ukupno prisustvo u Poljskoj i uticati na povoljniji odnos Poljaka prema Nemačkoj, a posebno prema nemačkoj manjini u toj zemlji.
       Motive francuskog sudelovanja u ovoj saradnji treba, kažu upućeni, pre svega tražiti u procenama značaja i oslonaca evropskoj politici Pariza u datom času, kao i uloge nemačko-francuskog savezništva u jačanju i perspektivama evropske integracije.
       Bilans saradnje u protekloj deceniji može se oceniti kao pozitivan, iako su neki ciljevi i projekti ostvareni polovično ili nisu ostvareni na način ili u meri u kojoj se to očekivalo. Bez obzira na moguće različite uglove i parametre gledanja i procenjivanja, "Vajmarski trougao" je potvrdio svoju vitalnost.
      
       Neposredno povezivanje
       Trilateralna saradnja traje u središtu Evrope već deset godina. Forme saradnje su postepeno širene, a konsultovanja produbljavana: ustanovljeni su susreti na vrhu, forme parlamentarnih okupljanja i dogovaranja, konsultacije različitih resora, sastanci vladinih institucija i drugih foruma.
       Zahvaljujući i delovanju "Vajmarskog trougla", osnovi zajedničke evropske politike pomereni su na istok, a Poljska je sprovela značajnu političku i ekonomsku transformaciju u skladu sa evropskim standardima. Pre dve godine Poljska je primljena u NATO, a nalazi se pred prijemom u Evropsku uniju.
       Međutim, dosta od onoga što je predviđeno, nije postignuto, a nailaze i novi, veoma ozbiljni izazovi. Kakvo je stanje trojne saradnje danas i kakve su njene perspektive?
       Samit u Nojštatu, februara ove godine, potvrdio je postojanje različitih pogleda na budućnost trojne saradnje nakon prijema Poljske u EU. Pre dve godine pokrenuta inicijativa o projektima neposrednog povezivanja i saradnje poljskih vojvodstava, nemačkih okruga i francuskih regiona praktično se nije pomerila sa mesta. Ocenjena kao posebno značajan element budućih odnosa učesnika, integracija tri zemlje "po dubini" time nije položila traženi ispit. Bliža saradnja diplomatskih predstavništava tri zemlje na međunarodnom planu, takođe, nije daleko odmakla.
       Posebno su značajni nemačko-poljski odnosi. Ciljevi iz istorijskog bilateralnog nemačko-poljskog sporazuma, koji su 1991. potpisali kancelar H. Kol i tadašnji poljski premijer J. K. Bjelecki, nisu u potpunosti ostvareni. Odnosi između dve zemlje i dalje nisu imuni na ranija opterećenja i nepoverenje. Stoga se i čuju (među komentatorima i na Zapadu) mišljenja da Nemačka, mada je ostvarila krupan porast ekonomskog i ukupnog prisustva u Poljskoj, ipak nije na istoku dobila "drugu Francusku", što bi uključivalo jačanje nemačkih i evropskih pozicija prema Rusiji.
      
       Pravci prioriteta
       S druge strane, Poljaci, nalazeći se pred ulaskom u EU, traže zamrzavanje obaveza prema kojima se strancima dozvoljava kupovina zemljišta na poljskoj teritoriji, na šta Nemci uzvraćaju zahtevom da se na sedam godina suspenduje protok radne snage iz Poljske na nemačko tržište.
       U takvim okolnostima ovogodišnji jubilej je prošao praktično nezapaženo. Poljska se nalazila neposredno pred parlamentarnim izborima, na kojima je već mesecima bilo jasno da će vladajuća desnocentristička grupacija doživeti poraz i biti uklonjena sa vlasti, a u nemačko-francuskim gledanjima na suštinska pitanja dalje faze evropskog ujedinjavanja došlo je do osetnih razlika, što nije bez uticaja na politiku "Vajmarskog trougla".
       Saradnji tri zemlje u okviru "Vajmarskog trougla" svakako predstoji period neophodnog prerazmatranja pravaca i prioriteta. Predsednici Širak i Kvašnjevski i kancelar Šreder već su na poslednjem samitu u Nojštatu, februara ove godine, pokrenuli i globalne teme.
       Inače, na perspektive dalje saradnje tri zemlje treba gledati kroz prizmu već postignutog, ali ne zanemariti sagledavanje realnog stanja, mogućnosti i interesa svakog učesnika za odgovarajućim formama i prioritetima daljeg zajedničkog delovanja. Analitičari danas primećuju da je nerealno očekivati da ovakav "neravnostrani trougao" ostvaruje sve ono što se na tri strane zamisli i projektuje kao prioritet. Stoga, bez obzira na povremeno vrlo primetne zastoje, treba očekivati da će, osloncem na interese i realnosti, tri zemlje naći načina i prostora za dalje kretanje napred u ovoj saradnji.
      
       VLADIMIR STANIMIROVIĆ