NAZIV: Tvrda linija
AUTOR: Dušan Ludvig
IZDAVAČ: SO Pančevo i JNIP "Pančevac", Pančevo 2001.

      Vasa Pavković
       Dušan Ludvig crta karikaturu "bez reči". Ma koliko ona bila reakcija na aktuelan povod, njen jezik je čini univerzalnom i opšterazumljivom, mada često ne baš na prvi pogled. Jer kad raščlanimo njegovu karikaturu, kada povučemo aluzivne paralele prema situaciji na koju se odnosi - uvek smo sigurni da preostaje neki važan deo njenog do kraja neuhvatljivog smisla, njen "tajni jezik". Postoje različiti mehanizmi po kojima funkcioniše jezik ove karikature. Recimo, karikaturista crtežom poveže dve "nespojive" pojave gradeći njihovim približavanjem ili spajanjem crnohumorni alegorijski satirički učinak. Spajajući sekiru i orden okačen o njenu dršku, Ludvig svedenim likovnim jezikom kazuje nešto za šta bi i najboljem piscu trebalo mnogo reči, a konačni efekat tih reči ipak se ne bi mogao meriti sa karikaturom. Antologijska je karikatura u kojoj nam Ludvig prikazuje službenika u crnom, radnom odelu za stolom, sa mlatilicom za muve u ruci. Na zidu, iza leđa tog službenika potom opažamo mrlje nastale od umlaćenih ljudi!
       Drugi mehanizam je jednako zanimljiv. U jednu metaforičku situaciju, na primer nadvlačenja konopa (kao simboličke slike borbe dve grupe ljudi), crtač ubaci ogromno klupko insistirajući tim gestom na suštinskoj nerešivosti tog sukoba.
       Postoji niz predmeta koje Ludvig često koristi: knjige, novine, naočare, perca za crtanje, satovi. U svojoj drugoj knjizi karikatura, on njima odlučnije pridodaje sekire i zastave, strelice, šake s ispruženim kažiprstom. Tako crtač gradi svedeni simbolički katalog postajući prepoznatljiv ne samo po stilu tvrde i oštre linije.
       Tvrda linija, izrazito i pažljivo gradi i razvija tragikomičnu, intelektualističku priču o našem mračnom dobu, naravima i sudbinama. Karikaturama se destruira i demistifikuje glupost, tiranija, dogmatičnost, idolatrija. Dušan Ludvig poseduje univerzalno razumljiv jezik, o čemu svedoči niz svetskih nagrada, često osvojenih po veoma udaljenim zemljama, što je svakako njegovo najveće autorsko dostignuće. O tome u Tvrdoj liniji analitično pišu Gojko Tešić i Jovan Ćirilov.
       Kad bi se tražio karikaturista koji je uz Koraksa najviše doprineo rušenju opakog Miloševićevog sistema, koji je iz dana u dan crtežom "objašnjavao" šta nam se dešava, Dušan Ludvig bi nesumnjivo bio taj čovek. Ali za razliku od Koraksa, što pokazuje fino dizajnirana i odlično odštampana Tvrda linija, Ludvig je svoje karikature specifičnim autorskim jezikom učinio univerzalnijim, sposobnijim da žive i u budućnosti, van limita sudbina mračnih tipova koji su nas upropašćavali.