NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Stilizacija

Izložba bez naziva
AUTOR: Milorad Stupovski
Galerija kod pozorišta

      Đorđe Kadijević
       Vajar Milorad Stupovski (1938) izlaže u jednom od prvih termina Galerije kod pozorišta u novom stoleću, kao da želi, simbolično, da pokaže da njegovo vreme, i vreme njegove generacije, nije prošlo. Stupovski je kao vajar poznat još od šezdesetih godina. Već tada je primećeno da njemu jednako polazi za rukom da radi u velikom i u malom formatu kao i u minijaturi, što baš nije česta osobina naših vajara. Na ovoj izložbi on se, više sticajem okolnosti nego po svojoj volji, odlučio da izlaže minijature. Sklon da vaja u prirodnim materijalima, kamenu i terakoti, ovaj vajar, kao i većina drugih, ima sve manje mogućnosti da svoje ideje realizuje u monumentalnim formatima.
       Stupovski se ovom izložbom dvostruko potvrđuje: kao jedan od naših najboljih minijaturista - njegovi mali formati zrače snagom koja ne zavisi od dimenzija - i kao animalista, redak, gotovo usamljen interpretator teme posvećene životinjskom svetu. Iskreno inspirisan ovom temom, Stupovski je doveo gotovo do savršenstva veštinu stilizovanog predstavljanja njemu omiljenih motiva kao što su bik, ovan, riba, ptica. Ovim nije rečeno da vajar zapostavlja ljudsku figuru - o tome svedoče njegov "sizif", "sirena", "nirvana". Pomenuta stilizacija skulptorske predstave prirodnog oblika je specijalnost Stupovskog. On je veoma siguran u inače rizičnom poslu "čišćenja" vajane forme od viška narativnih detalja. Njemu polazi za rukom da uspešno svede formu na osnovnu masu, ali to svođenje izvedeno je tako da ne ide na štetu prirodnog oblika. Stupovski na taj način "oživljava" svoje figure i daje im prirodan pokret.
       Danas su retki vajari u kojih se, kao u Stupovskog, sačuvao respekt prema onome što u skulpturi predstavlja zanat, što vajara čini majstorom svog posla. Figure na ovoj izložbi iznenađuju posmatrača savršenom obradom forme, profinjenom glatkoćom površine, što se ne bi dalo postići bez dobrog poznavanja materijala. Treba reći da su izložene figure većinom vajane u najtvrđem kamenu, sivom, zelenkastom ili crvenom granitu. Prirodni, "masni" sjaj njihovih izglačanih površina daje im posebnu lepotu.
       Uzore Stupovskog nećemo naći u delima moderne animalističke plastike. Njih treba tražiti u drevnoj, megalitskoj skulpturi, u delima arhajskih vajara, iz onih davnih vremena kada se umetnost nije delila od prirode i ljudskog sveta. Stupovski time pokazuje da stilizacija živog oblika u skulpturi i danas nije samo kultivisana forma reagovanja na prirodu, već neposredan izraz života


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu