NAZIV: Azurni san
AUTOR: Miroljub Todorović
IZDAVAČ: Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", Zrenjanin 2001.

      Bogdan A. Popović
      
       Obavešten da je dobio nagradu koja po pesniku i esejisti Todoru Manojloviću nosi ime, Miroljub Todorović je iščitao njegovu poeziju. "Jarke slike" Manojlovićevih "azurnih pejzaža" nadahnule su ga - kako veli u Napomeni uz novu zbirku - tako snažno da je, preuzimajući njegov jezik, atmosferu, stihove, a kadgod i naslove, ispevao četiri ciklusa haiku pesama... S početka, od svih drugih važnija se čini informacija da je ovakav, u domaćoj književnoj praksi sasvim neuobičajen, postupak ishodovao nova poetska ostvarenja. Sudeći, dabome, po novoj organizaciji i formi poetskog teksta, po saopštenim ili sugerisanim značenjima. Ništa manje nije zanimljiva činjenica da je postupak o kome je reč preduzeo najznačajniji ovdašnji neoavangardni pesnik. Tvorac i teoretičar signalizma i inih njemu podobnih pravaca i metoda koji, po prirodi nauma, radikalno osporavaju tradicionalna svojstva poezije. Među njima i liričnost koju haiku forma naprosto podrazumeva.
       Učinke ove poetske forme najvećma merimo po upečatljivosti i lepoti krajnje svedenih iskaza. Po množini značenja koja su u njima sadržana, ili su njihovi odnosi kadri da ih nagoveste Todorovićeve haiku pesme - u načelu, minijaturni doživljaji prirode - najčešće su formulisane tako da, u prvom sloju, izraze "neizrecivu čar" fiorentinskih dana i noći sačuvanih u pesnikovom sećanju. Ponekad i "azurnu narkozu" čiji intenzitet uzrokuje iščezavanje "jave i svesti". Todorovićev asocijativni mehanizam, pri tom, podjednakom merom pokreću različiti prizori: "džinovski žbun crvenog zumbula" koliko i "nage nereide kraj fontana", "miris ruža i pokošene trave" koliko i "likova sled" na "svetim amforama". Hoće se reći da je doživljaj prirode (iz navedene definicije) znatno proširen doživljajem rezultata čovekovih stvaralačkih moći. I ne samo njim. Razume se, poletniju čitalačku saradnju aktiviraju pesme naglašene figurativne energije (na primer: "prolivena krv" iz odrubljenog stabla "u vatreno se vino pretvara"). I one čije su smislotvorne nakane složenije. Recimo, u ciglo dva terceta - u kojima se saopštava da "sive kapi jesenjeg pljuska" padaju "po čudesnim kipovima usamljenih heroja" - Todorović ume da sugeriše predvidljiv ishod sučeljavanja moderne sa renesansnom epohom. Ili da, u drugom primeru, punoću doživljaja dočara uvođenjem slika prolećnog obnavljanja prirode u kontekst sa čudom Hristovog vaskrsenja.
       Poetičke ideje nekolikih pesama prvog i drugog ciklusa vode ka trećem rečitog naslova "Ikarija". Bezmalo u celosti temeljen na poetičkim motivima i temama, ovaj ciklus je zapravo jedna celovita, mada ne i odelita imaginativna realnost. U njoj se o poeziji govori kao o "volšebnom carstvu" izatkanom od "vilinskih niti". Svoj pesnički jezik i svoju pesmu Todorović vidi u funkciji ostvarenja "vilinske igre". Da sličnih, manje ili više izrazitih (i uobličenih) nagoveštaja nije bilo i ranije, moglo bi se reći da je po sredi radikalan zaokret u poetičkim načelima radikalnog avangardiste... Koncepcijski, završni ciklus "Antihristi" celinu zaokružuje, zbiru njenih tema dodaje još jednu. Pri svemu, od celine višestruko odudara. Govor o narodu na "krvavom krstu" raspetom, o "raskomadanim leševima" po jamama, pa i o "živom štitu ljudi" na mostu i pred fabrikom, potpisniku ovih redova deluje isuviše funkcionalizovano. Patetično i pojednostavljeno. U najmanju ruku, nalaže merila iz osnova drugačija od onih što su trima prethodnim ciklusima uspostavljena.
       Dakako, estetska vrednost znatne većine pesama svrstanih u zbirku Azurni san ovim iskorakom ne može da bude dovedena u pitanje... Kad bolje razmislimo, osobeno majstorstvo njihovog autora ne bi trebalo kao bogzna kakvo iznenađenje doživljavati. Svojevremeno je Todorović kompjuter "hranio" različitim rečima i pojmovima, spojevima reči i pojmova. Kombinujući dobijene rezultate, stvarao je koncepcijski, pa i poetski uobličene tekstove neslućenih značenja. Zašto mu to ne bi pošlo za rukom sa elementima pesama, sada podređenim novoj stvaralačkoj zamisli, kojima se drugi pesnik koristio?! Sasvim je izvesno da su, po preovlađujućim svojstvima, Todorovićeve haiku pesme nove tvorevine. Da je misaona liričnost njihovo temeljno obeležje. I nesporan kvalitet.