Prvi magistrandi interdisciplinarnih studija za godinu dana školovanja uplatiće između 500 i 1 300 maraka

      U Beogradu će, od ove jeseni (1. novembra), na Univerzitetu umetnosti započeti Interdisciplinarne magistarske studije sa dva odeljenja, naučnim i umetničkim. Budući studenti ove škole će, sa indeksima (kao i svuda, crvenim) i diplomama Univerziteta umetnosti, dobijati zvanja magistra umetnosti iz oblasti digitalnog stvaralaštva, višemedijske umetnosti i scenskog dizajna, kao i magistra nauka (na naučnom odeljenju) iz oblasti umetnosti i medija.
       Različitost ovih studija, u odnosu na poslediplomske studije na umetničkim fakultetima, u njihovoj je interdisciplinarnosti koja će profesorima i studentima omogućiti da se u nastavi bave vidovima umetnosti (performansi, instalacije, scenski spektakl, teorija medija i različiti oblici istraživanja umetnosti i medija...) kojima su se, dosad, bavili isključivo van fakulteta. Otud, mogućnost da upišu ove studije imaće, pored akademskih umetnika i oni koji dolaze sa društvenih, ali i tehničkih fakulteta. Naravno, krajem oktobra će za umetničko odeljenje biti održan prijemni ispit, za sve podjednako, bez obzira sa kog fakulteta dolaze, a za naučno odeljenje će uslov biti, kao i za druge magistarske studije prosečna ocena preko 8.
       - Koliko god da su pojave interdisciplinarnosti u umetnosti postojale, one su u obrazovanju bile isključene stoga što je koncept obrazovanja zasnovan na dosta rigidnom konceptu matičnosti, nadležnosti, uskog školovanja za pojedinu struku. Ovim studijama hoćemo da omogućimo ljudima da iskorače iz svoje matične discipline i da sami kreiraju svoje usavršavanje - reči su dr Milene Dragićević-Šešić, rektora Univerziteta umetnosti i jedne od idejnih tvoraca ovog projekta.
       Predavači na magistarskoj školi, osnovanoj pri Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu, biće profesori sa sva četiri umetnička fakulteta, ali i sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta. Takođe, u nastavi će učestvovati i inostrani profesori, posebno na kursevima iz onih oblasti za koje u Jugoslaviji ne postoji adekvatno obrazovanje. Na grupi za scenski dizajn Rektorat već ima ugovore sa Pamelom Hauard, profesorom scenografije iz Londona, Tomašom Žiškom sa Akademije umetnosti u Pragu, Majklom Remzorom, dizajnerom svetla iz Amerike, Edom Bentjesom, direktorom produkcije u Amsterdamu.
       - Poslediplomske studije Ministarstvo prosvete ni inače, nije finansiralo. U principu, one se isplaćuju od uplata studenata. Cena studija na našoj školi će za prvu godinu biti, u zavisnosti od smera, između 500 i 1 300 maraka. Međutim, mi pokušavamo da dođemo do stranih donacija bilo da nam one omogućavaju dolazak stranih profesora, bilo da su u obliku stipendija najboljim studentima, ili u obliku opreme... Na primer, za jedan projekat obrazovanja direktora kulturnih centara dobili smo od Francuza opremu u vrednosti od 70 000 franaka. Takođe, Rektorat je neraskidivo povezan sa četiri umetnička fakulteta, pa ćemo se, kao i dosad, međusobno ispomagati" -objašnjava dr Dragićević-Šešić.
       Prvi put kod nas ove studije će biti ogranizovane po takozvanom evropskom sistemu kreditiranja. To znači da svaki predmet nosi određen broj "kredita" i ukoliko, na primer, student ovde ne magistrira, ti krediti će mu omogućiti sertifikat koji će biti priznat na poslediplomskim studijama bilo gde u svetu. Takođe, studentu će biti omogućeno da određeni broj kredita donese sa svog matičnog ili nekog drugog fakulteta budući da pored obaveznih predmeta sa interdisciplinarnih studija može da se opredeli i za predmete sa drugih fakulteta, ukoliko su vezani za kulturu i umetnost. Tako, neko ko je diplomirao na Muzičkoj akademiji, a sada hoće da se bavi operom ili interdisciplinarnim žanrovima može da na FDU stekne teatarsko znanje i jedan broj kredita donese sa FDU-a.
       - To nije obavezno, ali je moguće. Izborni predmeti mogu biti i neki sa drugih grupa unutar naše škole. Cilj ovog kreditiranja je da svaki student koji je sada već zreliji i zna šta želi, sam kreira svoje usavršavanje. Dosad, koncept studija nam je uvek neko drugi osmišljavao - kaže Milena Dragićević-Šešić.
       Rektorat Univerziteta umetnosti (Kosančićev venac 29) nema dovoljno prostora za sve četiri grupe magistarskih studija. Tu će se održavati nastava za digitalno stvaralaštvo budući da je digitalni centar, studio koji je svojevremeno opremila Darinka Matić-Marović, u zgradi Rektorata. Prema rečima Milene Dragićević-Šešić, taj centar jeste minimum za početak, ali "svakako ćemo da konkurišemo kod japanske vlade i nekih drugih donatora da se taj centar osavremeni i dobije softversku sadržinu".
      
       ZORA LATINOVIĆ