Smatram sebe ozbiljnim čovekom, otac sam troje dece, sad kada sam izabran za najvažnije mesto u našem fudbalu, treba i da učinim taj boljitak koji nam već u dužem periodu nedostaje

      Kao dečak Dragan Stojković, u rodnoj Pasi Poljani - predgrađu Niša, najviše je voleo da gleda crtane filmove u kojima miš Piksi izluđuje gorostasnog mačka. Uvek je to bilo pred početak emisije Dnevnik. Do tada je obično igrao fudbal sa vršnjacima koji su govorili: "Daj, bre, loptu onome malom da postigne gol, jer će da pobegne da gleda Piksija i mi ćemo da izgubimo utakmicu."
       Poslednjeg dana septembra, danas 36-godišnji Dragan Stojković, sa nadimkom Piksi, izabran je za predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije, a posle blistave igračke karijere u klubovima: "Radnički" iz Niša, "Crvena zvezda", "Olimpik" iz Marseja, u italijanskoj "Veroni", japanskoj "Nagoji" i reprezentaciji Jugoslavije. Drugi predsednik FSJ, od formiranja SR Jugoslavije, izabran je posle skoro jednogodišnjeg natezanja između republičkih fudbalskih saveza Srbije i Crne Gore, ali i bez prisustva delegata iz Fudbalskog saveza Vojvodine na Skupštini. Doduše, članovi FSV deklarativno su se izjasnili - da nemaju ništa protiv izbora Stojkovića...
      
       Koji je bio stvarni razlog bojkota predstavnika FSV i njihov nedolazak na Skupštinu FSJ, u razgovoru za NIN govori Dragan Stojković, za koga su sto odsto glasali prisutni delegati.
       - Sve se dešavalo u ponoć, uoči sutrašnje skupštine, kada su me bukvalno podigli iz kreveta i telefonom pozvali da hitno dođem u sekretarijat FS Srbije. Zoran Arsić, predsednik FSV, zahtevao je da on bude jedan od potpredsednika FSJ, a da preostala dva člana u Izvršnom odboru ovaj savez direktno delegira, a ne da ih ja biram kao mandatar fudbalske vlade Jugoslavije. Naravno da nisam prihvatio takvu ucenu. Pogotovu vreme i način razgovora, za mene su bili u granicama bezobrazluka.
      
       Predsednik FSV je, verovatno, imao posebne razloge i dodatna objašnjenja za zahteve upućene vama kao budućem mandataru?
       - Gospodin Arsić je smatrao da ako crnogorski savez može da ima predsednika Skupštine FSJ, onda je normalno da vojvođanski savez ima svog potpredsednika Izvršnog odbora zato što je, na primer, klupski brojniji od FSCG. Takvo objašnjenje bilo je neprihvatljivo, jer propisi su apsolutno jasni i kažu da je FSV u sastavu FSS, a mandatar vlade sam bira svoje saradnike. Uprkos ovakvom tumačenju, predsednik FSV je izabran u IO po funkciji kao i svi ostali predsednici regionalnih saveza, FS Beograda i FS Kosova.
      
       Koliko vam je poznato da je Arsić na mesto predsednika FSV izabran posle ostavke Svilara, a koji je izabran na jednoj od dve odvojeno održane skupštine istog saveza, pre manje od godinu dana?
       - Sve što se događalo u prethodnom periodu, pre mog izbora za predsednika FSJ, u drugim savezima, za mene je završena stvar. Moje legitimno pravo sada se zna, ali se zna i da ja ne određujem predsednike regionalnih saveza. Sa bilo kakvim opstrukcijama neću imati problema. To da je neko za moj izbor bio, a to je uslovljavao svojim ličnim ili bilo kakvim zahtevima, neće imati prolaz. FSJ je ozbiljna sportska organizacija, a recidive prošlosti i ucene bilo koje vrste, kao novi predsednik, neću tolerisati, naravno, ako svi želimo dobro našem fudbalu.
      
       Izvršni odbor FSV je najavio sednicu na kojoj će razmotriti dešavanja u FSS i FSJ...
       - Treba da održe sednicu, dogovore se i sebi postave pitanje zašto nisu prisustvovali Skupštini FSJ i pred delegatima iz čitave Jugoslavije iznesu svoje primedbe i rekao bih prohteve, a ne da me pozivaju u pola noći na razgovor.
      
       U prvom obraćanju delegatima govorili ste sa posebnom oštrinom što je neke i iznenadilo s obzirom na vašu mladost i ne/iskustvo izvan fudbalskog igrališta.
       - Možda je to samo prvi utisak, ali sam ubeđen da nikoga nisam prevario, jer ja sam koliko juče za sve bio samo poznati fudbaler. Predsednik FSJ je nešto sasvim drugo i za mene novo. Znam odlično da mnogi govore - tako mlad, a već predsednik. Treba mu tutor! Znam da su bile i druge želje. Da bi se nešto uradilo, bez obzira na mladost i iskustvo, uvek treba napraviti prvi korak, zar ne? Ono što je u ovom trenutku važnije, jeste da sam se uverio da su delegati na Skupštini svi bili uz mene. Rekao sam sebi i ranije - ono što ne znam, naučiću, a ono što znam, sprovešću do kraja.
      
       Postoji priča da vaša supruga i deca isključivo žele da žive u Parizu gde ste ranije kupili stan. Kako ćete onda "pomiriti" porodicu i predsednikovanje u Beogradu?
       - Razgovor sa Snežanom i decom obavio sam pre ovih izbora. Ostao sam u fudbalu samo ne kao trener, jer bi me to ponovo, na neki način, sputavalo da više vremena provodim sa porodicom. Znači, nijednog momenta nije bilo kolebanja, a dobio sam ogromnu podršku i zato smatram da se nisam bacio u avanturu. Znam i za priču koja provejava Beogradom - kako ću nogama biti u Parizu, a glavom na Terazijama 35 i obrnuto. Vidite, i Lenart Johanson živi u Stokholmu, a predsednik je UEFA u Švajcarskoj. Zar je problem dva sata leta avionom? Fudbalski savez Jugoslavije ne počiva samo na predsedniku, već na čitavoj dobroj organizaciji, koja nije mala! Moje je da napravim jasan i precizan plan za funkcionisanje saveza, a ne da jurim veštice - ko je nameštao utakmice, da li je suđenje po svačijem ukusu...
       Smatram sebe ozbiljnim čovekom, otac sam troje dece. Sad kada sam izabran za najvažnije mesto u našem fudbalu, treba i da učinim taj boljitak koji nam već u dužem periodu nedostaje...
      
       Kako ćete regulisati odnose "Crvene zvezde" i "Partizana" koji već duže vremena nisu bajkoviti? Nije to do kraja uspelo i premijeru Zoranu Đinđiću.
       - Dva giganta jugoslovenskog fudbala "Crvena zvezda" i "Partizan" mnoge stvari moraće i sami da reše. Tako nešto treba da se očekuje, jer ljudi koji vode ove klubove, po mom dubokom uverenju, ozbiljni su autoriteti. Naravno da i FSJ treba da utiče na odnose među svim klubovima, ali i da svako ima pravo na svoje mišljenje.
       Ono što treba više da zabrinjava, jeste mešanje politike u sport. Kada bude donet novi zakon o sportu, verujem da ćemo lakše regulisati probleme kojih, nažalost, uvek neko u fudbalu stvara. Znam da je to težak i ozbiljan posao. Ono što je najpotrebnije, jeste da rivalitet klubova bude na zdravim i razumnim osnovama.
      
       Većina klubova je u gotovo bezizlaznoj finansijskoj situaciji, a to je opet izazvalo ogroman odliv igrača sa naše fudbalske scene. Šta ćete vi kao novi fudbalski premijer preduzeti?
       - Teško pitanje za jednostavan odgovor. Zatražićemo pomoć države mada znam da to nije lako u ovim teškim vremenima. Moramo da se izborimo da se ulaganja u sport, ako je to ikako moguće, oslobode poreza. Tražićemo od FIFA i UEFA finansijsku pomoć kako to, inače, rade zemlje u tranziciji i manje bogate. Ali, niko ne sme da se vara ako misli da će svetska i evropska fudbalska asocijacija novac odmah pokloniti zato što se pojavio Piksi i zato što je predsednik FSJ. Znam da ćemo pomoć dobiti, ali treba dugo razgovarati, objašnjavati, a to je, u stvari, i jedan od zadataka moje nove funkcije.
       Teško se sprovodi i privatizacija u našim fudbalskim klubovima. Mislim da je to pre svega posao države, ovog novog zakona o sportu koji tek treba da zaživi. Ono što mogu da prenesem našim zakonodavcima, sigurno jesu moja saznanja iz zemalja gde sam igrao fudbal. Naravno da su to sve bile bogate zemlje. Ali, ključ za privatizaciju postoji, a i treba dobre volje - ne samo razmišljati kako će se neko preko noći obogatiti zato što je vlasnik kluba. U svetu uglavnom postoji bord bogatih ljudi koji su vlasnici kluba. Kod nas mislim da postoje dobre mogućnosti, ali ponavljam da i država treba da da svoj doprinos takvoj stvari.
      
       Saradnja medija sa klubovima, selektorima i igračima, poslednjih godina nije bila na kvalitetnom nivou.
       - Sportski mediji imaju veliku ulogu u svetu, to je valjda svima poznato. Ako kod nas ova saradnja nije bila kvalitetna, kako kažete, onda moramo pod hitno nešto da menjamo. Iz igračkih dana znam da i među novinarima ima velikih navijača. Za mene je to razumljivo i ljudski, ali treba imati profesionalnu meru, to je moje mišljenje...
      
       Prvu čestitku iz inostranstva dobili ste od Mišela Platinija, legendarnog svetskog igrača, danas važnog funkcionera u FIFA.
       - Da. Mišel je kao i ja danas, u godinama kada je još mogao da igra utakmice, odlučio da se fudbalu posveti isključivo izvan fudbalskog terena. Razgovarali smo kratko telefonom, a kada se budemo sreli, podrobnije ću čuti njegova iskustva.
      
       Poslednju, oproštajnu utakmicu, u dresu Jugoslavije još niste odigrali. Sada ste u prilici da sami sebi organizujete oproštaj, naravno, kao predsednik FSJ.
       - Oproštajnu utakmicu ću sigurno igrati, ali je sam neću organizovati. Ljudi u FSJ imaju obavezu, ne samo prema Draganu Stojkoviću, već prema svim istaknutim reprezentativcima da im priušte takav oproštaj što je i do sada bila praksa.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ