Ugroženost manjina je kosovska konstanta, a uloga Unmika i Kfora ugrožava i sam pravni sistem

      I kratke beleške u dokumentaciji ombudsmana besprekorno slikaju svu dramu srpske manjine na Kosovu. Na primer, one iz opštine Lipljan: "Dana 20.3.2001.g. šiptarski terorista... pucao je iz automatskog oružja ispalivši 32 metka u pravcu osnovne škole koja se nalazi u jednoj privatnoj kući u naselju zvanom Čubura. Učenici su se nalazili na odmoru. Igrom slučaja izbegnut je masakr... Iz automatskog oružja je pucano u neposrednoj blizini punkta koji drže pripadnici Kfora." Pucač nikad nije pronađen. Pa: dva Srbina, Radojica Trajković i Zoran Živić ubijeni su 18.2.2000. "u popodnevnim časovima, u šumi između sela G. Gušterica i Oklapa... dok su skupljali drva". Ili: "Dana 4.3.2001. oko 11.00 čas. opljačkana je Lazić Draga dok je bila u crkvi. Istog dana oko 12.00 č. opljačkana je kuća Mirka Vukše u ul. Kralja Petra. Vlasnik je počinioca zatekao na delu, ali je zbog toga imao neprijatnosti u policiji..."
       Slici nasilja nezamislivog u današnjoj Evropi dodajemo još koji detalj: "Dana 6.1.2000. g. maloletni Albanac (12) oko 20.00 č. polio je benzinom i zapalio vrata stana Milanke Antić koja je živela s kćerkom. One su nekako uspele da ugase požar. Prilikom paljenja zapalio se i sam piroman pa su njega gasili pomagači koji su se nalazili u kolima." Ili: "U ataru sela Konjuh (puštena je stoka) i uništen je kompletan prinos kukuruza sa njiva čiji su vlasnici Srbi."
       Ovo je samo pomalo reprezentativan izbor iz onog što je srpska manjina morala da trpi, i to u vreme kad je već izgubljen i razlog osvete u besu za koju su, nažalost, mnogi donosioci mira i reda na Kosovu nalazili reči opravdanja. Jednom dopušteno bezakonje ne zna da stane. Zbirni nepotpuni izveštaj od dolaska Kfora za opštinu Lipljan beleži: 37 ubijenih Srba, 14 kidnapovanih, 118 bombaških napada, 30 teže i lakše ranjenih, 420 kuća zapaljeno; od 16 mešovitih sela u opštini, Srbi su ostali samo u jednom; fizički je napadnuto 250 Srba ili svaki deseti u gradu; Srbi su proterani iz svih preduzeća i institucija; nemaju nijedan objekt da organizuju svoj javni život; srpska deca školu pohađaju u privatnoj kući; telefoni su Srbima isključeni već godinu i po...
       Posledice su: pre dolaska Kfora u opštini Lipljan je živelo 17 hiljada Srba, a ostalo je oko 9 500. U gradu je bilo 6 000, ostalo je između 1 800 i 2 200. "Živeli su u tri odvojena područja, da bi se kretali, koriste dvorišta i bašte drugih Srba." Ipak je zabeleženo da je Hašim Tači na jednom promotivnom skupu u gradu govorio da se "mnogo srpskih svinja još šeta Lipljanom".
       Sve se ovo potpuno uklapa u opšti Prvi godišnji izveštaj koji je ombudsman Marek Antoni Novicki uputio specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN Hansu Hakerupu, a koji pokazuje da je načelo vladavine prava uglavnom nepoznata pojava u ovoj pokrajini. Bezakonje, koje traje više od deceniju, prometnulo se posle bombardovanja i dolaska međunarodne vojske i državnog ustrojstva - od pritisaka i maltretiranja većine (Albanaca) u neobuzdani progon manjina, pre svega Srba.
       Papirno insistiranje na "prepoznatljivim međunarodnim standardima o ljudskim pravima" svojim radom, paradoksalno samo na prvi pogled, drastično i sistematski srozavaju Kfor i Unmik - kao sila iznad društva. Ombudsman nalazi da nijedna uredba Unmika "ne primenjuje na Kosovu relevantne međunarodne instrumente o ljudskim pravima".
       Gorteskno zvuči, na primer, kad se isključenje struje delovima grada gde žive Srbi pravda neplaćenim računima, iako je ta pojava "raširena i među međunarodnim organizacijama, pa tako i Unmik nije izmirio svoja dugovanja za struju". Ogoljeno pravo jačeg postaje društveni model". "Surogat država" Unmik nosilac je tog "načela". Marek Novicki u svom izveštaju ipak konstatuje, to je uostalom posao ombudsmana, da je "fundamentalno pravilo vladavine zakona ono koje ukazuje da izvršne i zakonodavne vlasti treba da budu u vezi sa zakonom, a ne da budu iznad njega".
      
       S. R.