Izašli Srbi ili ne izašli 17. novembra da glasaju za skupštinu Kosova i Metohije, CeSID će nadgledati izbore tamo gde Srba na Kosovu još ima

      Nadgledanje kosovskih izbora 2001.
       Prema podacima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju koja je u saradnji sa administracijom UN sprovela registraciju, do 22. septembra registrovano je više od 89 000 ljudi u Srbiji, 61 160 na Kosovu i Metohiji i
       6 600 u Crnoj Gori. Većina registrovanih su Srbi, a još 57 000 zahteva za registraciju stiglo je iz inostranstva (registracija putem pošte i rad timova u Makedoniji i Albaniji koji su registrovali oko 20 000 ljudi). Mnoge odluke vezane za sprovođenje parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji 17. novembra OEBS je prinuđen da donese "u hodu"; međutim, izvesno je da će CeSID ove izbore nadgledati.
      
       Centar za slobodne izbore i demokratiju nameravao je od samog početka da prati registraciju u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji ali i izborni proces za Skupštinu koji će se održati 17. novembra. Izašli Srbi ili ne izašli 17. novembra da glasaju za skupštinu Kosova i Metohije, CeSID će nadgledati izbore tamo gde Srba na Kosovu još ima. Za razliku od registracije u Srbiji i Crnoj Gori, koja je takođe okončana 22. septembra, na Kosovu je sprovedena kombinovana registracija. O razlici između registracije u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno registracije na Kosovu, govori Ivan Nikolić, koordinator CeSID-a zadužen za izbore na Kosovu 2001. godine:
       - Postoji kvantitativna razlika između registracije na Kosovu i registracije u Srbiji i Crnoj Gori koju smo mi pratili nekih nedelju dana, jer smo se tada akreditovali kod OEBS-a. Registracija na Kosovu je zapravo produžetak nečeg što se zvalo registracija lica za opštinske izbore 2000. godine, kada su se registrovali mahom Albanci. Postojali su zajednički timovi, koje su činili ljudi iz OEBS-a i UNMIK-a koji su na Kosovu radili dva posla. UNMIK je radio civilnu registraciju, a OEBS registraciju za biračke spiskove.
      
       Može li se reći da je civilna registracija zapravo popis?
       - Ne, jer popis obuhvata čitavo stanovništvo na jednoj teritoriji. Civilna registracija uključuje stanovništvo starije od šesnaest godina. Svim ljudima, obuhvaćenim civilnom registracijom, priznat je status stanovnika Kosova što je dalje imalo za posledicu ostvarivanja prava na lične karte, socijalnu pomoć i druge neophodne stvari.
      
       Kao na primer?
       - Recimo, dobijanje uvozne dozvole ili, s druge strane, ako niste u civilnom registru, teško ćete dobiti pratnju KFOR-a.
      
       U čemu je registracija na Kosovu i Metohiji drugačija od registracija u Srbiji i Crnoj Gori?
       - Postoji proceduralna i organizaciona razlika. Proceduralna razlika bila je u tome što se UNMIK nije pojavljivao u Srbiji i Crnoj Gori gde je izvršena samo registracija za birački spisak.
      
       Zato što UNMIK, po Rezoluciji 1244, ima mandat samo na teritoriji Kosova i Metohije?
       - Da, a s druge strane Međunarodna organizacija za migracije bila je implementni partner OEBS-a na teritoriji Srbije i Crne Gore.
      
       Znači li to da svi ti ljudi koji su se registrovali u Srbiji i Crnoj Gori moraju, naknadno, da izvrše neku vrstu "doregistracije" kako bi ostvarili prava?
       - Koliko je meni poznato, pored ostalih uslova za birački spisak, zahtevala se podobnost za civilnu registraciju. Podobnost za civilnu registraciju cenila se na samom mestu za registraciju u Srbiji i Crnoj Gori na osnovu dokumenata koja su ljudi donosili. Postojala je još jedna bitna stvar: ljudi su morali da dokažu da su 1. januara 1998. godine bili stanovnici Kosova. Bez ispunjenja ovog uslova niko nije mogao da bude uveden u birački spisak.
      
       Može li se reći da izborna pravila OEBS-a odgovaraju evropskim standardima?
       - Apsolutno, pravila odgovaraju najvišim, američkim, standardima.
      
       Međutim, koliko god sami propisi bili dobri, može li se očekivati da bi KFOR zabranio, recimo, politički miting Srba u Prištini, jer ne može da ga obezbedi?
       - Propisi koji se tiču organizovanja predizbornih okupljanja slični su našem pozitivnom pravu. Predizborna okupljanja na Kosovu moraju se unapred prijaviti, a UNMIK može doneti odluku da skup zabrani. To su problematiče situacije. Jednostavno, postoje faktička ograničenja nečeg što je proklamovano kao pravo, a što je u stvarnosti praktično nemoguće ostvariti.
      
       Kada ističe rok za prijavljivanje političkih partija za parlamentarne izbore?
       - U principu, taj rok je trebalo da se poklopi sa rokom za registraciju. Međutim, postoji mogućnost produženja tog roka, kao što je i registacija bila produžena za dve nedelje, ali je sigurno da se taj rok neće produžavati u nedogled. Odnosno, ti rokovi su fleksibilni do onog trenutka kada ne utiču na neke stvari tehničke prirode, kao što je, recimo, štampanje glasačkih listića.
      
       Pre svega zbog onih koji imaju pravo da glasaju putem pošte?
       - To je, zapravo, pitanje štampanja glasačkih listića. Znači, morate odštampati listiće sa svima koji učestvuju na izborima i poslati ih.
      
       Na Kosovu i Metohiji CeSID će nadgledati izbore tamo gde žive Srbi. Koliko ljudi je CeSID angažovao, ukupno, na Kosovu?
       - Do sada smo akreditovali više od 600 ljudi na teritoriji Srbije i Crne Gore. U Srbiji koristimo našu mrežu, u Crnoj Gori sarađujemo sa našom partnerskom organizacijom CEMID. Na samom Kosovu CeSID je angažovao Srbe koji tamo žive. CeSID je imao određene aktivnosti na izborima 2000, imamo koordinacioni centar u Kosovskoj Mitrovici. Planiramo da akreditujemo ukupno 1200 ljudi.
      
       Da li se sada zna koliko će biti biračkih mesta?
       - U svakoj opštini u Srbiji imaćemo birački centar, a broj biračkih mesta na Kosovu i Metohiji tek treba da se utvrdi, kada bude napravljen birački spisak. Postoje neki standardi koje je OEBS doneo, a koji predviđaju da jedno biračko mesto treba da broji 750 upisanih birača. Na opštinskim izborima 2000. godine na Kosovu i Metohiji bilo je oko 550 biračkih centara. OEBS je primetio da su neki birački centri bili preveliki, zato je sada bilo više mesta za registraciju.
      
       Da li će u svim srpskim enklavama biti otvoreni birački centri?
       - To je namera OEBS-a koji je praktično usvojio odredbu iz našeg pozitivnog prava da ukoliko birač nije u mogućnosti da dođe na biračko mesto, da se ode do birača, ukoliko je birački odbor unapred obavešten. Verujem da velikih problema neće biti u severnom delu Kosova.
      
       Da li su problemi mogući u malim i izolovanim srpskim sredinama, recimo Prizrenu ili Đakovici gde živi svega šest baka?
       - Pretpostavljam da će biračka mesta biti postavljena tamo gde je broj birača značajniji, a tamo gde ima manje ljudi, dolaziće mobilni timovi OEBS-a.
      
       Koliko ima mobilnih timova OEBS-a?
       - To će se takođe znati, vrlo precizno, tek kada se oformi konačni birački spisak.
      
       Da li je CeSID imao problema sa predstavnicima Srba, naročito sa onima iz Kosovske Mitrovice koji su, da tako kažemo, radikalnijih stavova?
       - Ne, jer smo u avgustu obavili niz razgovora, kako sa ljudima sa severa, tako i sa onima koji žive u drugim delovima Kosova. Stekli smo utisak da su svi prihvatili ideju CeSID-a.
      
       A sa predstavnicima albanske zajednice?
       - Problema nije bilo, jer je u startu postojala pretpostavka da zbog bezbednosti nećemo biti prisutni na mestima gde glasa albansko stanovništvo.
      
       CeSID-u je odobreno da u srpskim sredinama prati izbore, a treba pretpostaviti da je CeSID zainteresovan za podatke sa svih biračkih mesta. Postoji li nekakav vid saradnje koji može to da obezbedi?
       - Planiramo saradnju sa jednom nevladinom organizacijom sa sedištem u Prištini. Reč je o Savetu za odbranu ljudskih prava i sloboda koji postoji trinaest godina.
      
       To je internacionalna nevladina organizacija?
       - Ne. Albanska. Uspostavili smo kontakt sa ljudima iz ove organizacije i pretpostavljam da ćemo od njih dobiti informacije koje se tiču samog izbornog dana.
      
       Možete li podatke koje, eventualno, dobijete od ove organizacije, smatrati pouzdanim ili imate razloga da verujete da će postojati neka vrsta manipulacije?
       - Prema podacima koje za sada imamo, Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda funkcioniše slično nama, odnosno cilj im je, između ostalog, da daju jednu objektivnu i nezavisnu ocenu. Jednostavno, nema razloga a priori sumnjati u njih. Srbi glasaju na jednom delu teritorije, Albanci na drugom, ali na kraju se sve sliva u isti koš, odnosno u Prištinu, gde je i sedište Centralne izborne komisije. Svako parcijalno nadgledanje izbora nosi samo po sebi nekakve rizike, ali ne verujem da će to uticati na konačan ishod izbora.