Da li mogu Srbi sami sebi da obezbede sigurnost? Ako mogu, onda moraju da uzmu oružje u ruke, a ako uzmu oružje u ruke onda je to rat. Ko to treba da uradi? Vlast na Kosovu i Metohiji. Ko je vlast? Hakerup i UNMIK, kaže dr Nebojša Čović u specijalnom intervjuu za NIN

      U središtu predizbornih događanja na Kosovu našao se dr Nebojša Čović potpredsednik Vlade Republike Srbije, istovremeno i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, prihvaćen od predstavnika međunarodne zajednice, gotovo svih Srba, ignorisan od Albanaca. Iako su se vlasti u Beogradu prekasno uhvatile u koštac sa kosovskim problemom, Srbi su uspeli da uvere UNMIK kako žele da učestvuju u demokratizaciji, i što je još značajnije, multietničkog Kosova. Na pitanje zašto se država ranije nije pozabavila Kosovom, zašto je registracija počela tako "mlako" dr Nebojša Čović kaže:
       - Prvo, nije postojao politički konsenzus i politički dogovor u vezi sa zajedničkim stavom da li treba napraviti registraciju ili ne. I verujte mi, najvažniji segment registracije nisu samo izbori nego dokazivanje i koliko nas ima i šta je sve naše na Kosovu i Metohiji, imovinski odnosi. Srbi se prošle godine nisu registrovali, iako je bila registracija za lokalne izbore, a posle toga je bila civilna registracija, jer vi civilnom registracijom isto ulazite na spisak, birački spisak.
      
       Upravo civilna registracija se ne održava u Srbiji i Crnoj Gori...
       - Ali je sasvim dovoljna da uđete u bazu podataka i da budete prisutni u registru u kome će biti civilno registrovani ili delimično registrovani, pa će se doregistrovati. Razlika je u tome što tamo nije dat otisak prstiju, nisu merili visinu, težinu i nije vršeno fotografisanje. Ali, za prvi korak je ovo sasvim dovoljno. I podaci govore da je bolji odziv Srba za registraciju bio na Kosovu, nešto lošiji odziv u Srbiji a najlošiji, katastrofalno loš u Crnoj Gori. Od 18,5 hiljada samo je registrovano 6 600 u Crnoj Gori. A u Srbiji, na Kosovu je broj prešao 80 odsto.
       Čime to objašnjavate?
       - Objašnjavam nezainteresovanošću. U pitanju je nezainteresovanost vlasti odnosno crnogorskog komesarijata koji je trebalo da ih animira.
       Drugo, ti Srbi veoma teško žive u Crnoj Gori i mi smo raspoloženi da maksimalno pomognemo. Odnos između naših ljudi iz Koordinacionog centra i našeg komesarijata za izbeglice Srbije i komesarijata Crne Gore je zaprepašćujuće loš. Kako su naši ljudi dole dočekani, to je strašno.
      
       Loše ili dobro?
       - Katastrofalno loše. Nedopustivo je da se crnogorski komesar tako ponaša, jer je to zapravo isti narod. Ako mu to nije jasno do sada, onda zašto uopšte radi taj posao. Ali dobro, prebrodili smo to.
       Dalje, ima dosta mističnosti kada je reč o broju Srba na Kosovu i Metohiji. Ja sam potpuno zadovoljan sa onim što smo mi uspeli da registrujemo. Jer mi kad kažemo 250 000, u taj broj ulaze i oni koji nemaju biračko pravo.
      
       Da li i OEBS snosi deo krivice?
       - Naravno, to sasvim sigurno nije zla namera OEBS-a koji je to radio i koji je upravo zadužen za civilne institucije i demokratizaciju, već je to sticaj okolnosti da oni ne mogu da naprave kompletnu registraciju sa Srbima koji se nalaze na ovom prostoru. Oni su na prostoru Republike Srbije i takav je dogovor bio između Komesarijata i njih. Međutim, važno je da su Srbi ušli u registar. Iz tog registra ih više niko ne može izbaciti. Na osnovu tog registra tražite sva dalja prava.
      
       Osim toga, UNMIK nema ovlašćenja u SRJ?
       - Naravno. Ne možemo da im dozvolimo da oni šire svoj autoritet, tako da ga nazovem, na ostali prostor Srbije. Ograničeni su po Rezoluciji UN na taj prostor i tu treba da sprovode ono što mi od njih očekujemo. Jer, pristup treba postaviti radikalno drugačije. Znate, mi možemo da radimo šta god hoćemo na saveznoj i republičkoj skupštini, ali oni su vlast na Kosovu. I to nije bila Rezolucija po kojoj mi to prihvatamo ili ne prihvatamo. To je bio ultimatum. A pošto su vlast, onda neka se pokažu kao vlast. E onda imamo da tražimo da ta vlast bude prava vlast i drugo, da ta vlast odgovorno sprovede izbore, a ne da mi budemo krivci za ono što oni nisu eventualno dobro uradili. Ali mi smo tu da pomognemo.
       Ali, ako meni neko brani da ja Srbima, povratnicima u Osojane oteram autobus, ako mi neko brani da ja pustim pet inženjera, građevinaca iz Jugoslavije da pomognu izgradnju kuća za tuce Srba u Osojanu, ako mi neko brani da ja napravim još sto kuća u Osojanu odnosno popravim, o čemu se radi? Šta taj radi? Čiju taj politiku sprovodi? Da li je to stvarno stav međunarodne zajednice ili je to možda njegov lični stav? E to ćemo da vidimo.
       Jer, pazite, i mi smo sposobni i nesposobni. Oni su, apriori, sposobni. To nije tačno. Hajmo u tu utakmicu da vidimo ko šta radi, ali i da ceo svet vidi i da ceo svet čuje. Dosad smo imali problem da to nije moglo da bude tako.
      
       G. Hakerup je rekao da novinari iz Srbije ne mogu da posete povratnike u Osojanima jer bi se situacija nepotrebno politizovala, a upravo UNMIK to čini.
       - Taj ceo segment njegovog pristupa smo razbili. I razbijaćemo ga i dalje. Kakav je najbolji pristup da se to razbija: prvo, sigurno je da se krije čim vi ne puštate novinare, čim pravite raznorazne trikove u varijanti izgovora a, s druge strane, to zloupotrebljavate za priču - povratak, mi smo počeli. Taj okvirni plan za povratak Srba na Kosovo je smešan. Da nije tragičan, mogli bi da vrištimo od smeha, jer se po njemu planira povratak od po hiljadu Srba godišnje. Znači, trebaće nam 250 godina ili dva i po veka, što je nedopustivo.
       Ali, da mi ne bi bili ljudi koji sad, eto, kao Srbi apriori kritikujemo, jer je reč o našoj nacionalnoj zajednici, hajde da pravimo poređenje. Hrvatskoj niko nije branio da stimuliše povratak Hrvata u Bosnu i Hercegovinu. Naprotiv, hrvatskoj državi je to dozvoljeno i ja to pozdravljam. Isto tako, mnogim muslimanskim zemljama je data mogućnost, čak su i stimulisani da budu veliki donatori u smislu pospešivanja povratka muslimana, Bošnjaka u Bosnu. Ko ima prava da to zabrani Jugoslaviji? Čija je to odluka? Gde to piše?
       Mi ne treba više ništa napamet da radimo niti da radimo sa emocijama. Gospodin Hakerup kaže da ima probleme, ne može da obezbedi povratak Srba. Pa on je vlast. Nisam za to da bilo koga prozivam, ali pitanje je da li ti to znaš da radiš ili ne znaš. Ako ne znaš, daj da ti malo pomognemo, ali konstruktivno, ljudski. Znači, optika, naša dioptrija mora da se menja u našem nastupu, u našem pristupu da bude konstruktivna, po njihovim pravilima igre.
      
       Da li g. Hakerup dobro radi svoj posao, odnosno, da li sa njim može da se uspostavi saradnja?
       - Pravo da vam kažem, ja sa gospodinom Hakerupom sarađujem ili mislim da mogu da sarađujem, ali moram da kažem da poslovi na rešavanju problema na Kosovu i Metohiji nisu za ljude koji su plašljivi, nisu za ljude koji su kalkulanti i nisu za ljude koji nisu profesionalci. Nema navijanja. Gospodin Hakerup je napravio nekoliko grešaka. To sam mu rekao u lice. Nedopustiva je izjava da vi proglasite nekoga mrtvim, a da nemate nijedan podatak da je on mrtav. Možda vi i imate podatke pa nećete da ih date, a ako ih ne dajete, snosićete odgovornost zato što ih niste dali, jer ste time postali saučesnici u zločinima koji su počinjeni.
       Isto tako, mi smo otkopali niz grobnica u Beogradu i centralnoj Srbiji. Oni nisu nijednu. Tačnije, jesu jednu. Potom on nije imao jedinicu za ekshumaciju. Napravio ju je tek u maju i imao je dvoje ljudi. Sada je šezdesetoro ljudi. Neće da kažu da je zaključno sa oktobrom 2000. godine ekshumacije na Kosovu i Metohiji vršio Haški tribunal i OEBS, ali njih nije interesovala identifikacija, hteli su samo broj. Znamo i zbog čega i zbog koga.
       Međutim, nije tačno da ih nije interesovala identifikacija jer su je, ipak, vršili i rodbina Albanaca ima potpuno drugi doživljaj. Njihov je doživljaj da su im svi mrtvi. Rodbina Srba ima potpuno različit doživljaj - da su njihovi svi živi, jer, do sada, mi nemamo nijedan podatak, da kad Srbi kažu postoji logor da tamo ne postoji logor. Tačno je možda da je UNMIK izašao na teren ali, zar ja moram da to verujem apriori. Ja hoću da zajedno moji ljudi izađu sa UNMIK-om na tu lokaciju. Ali odmah, istog dana, a ne da ja čekam 96 besmislenih sati. Nego istog dana i naši novinari da odu tamo i da slikaju, čime čuvam i Hakerupa.
       Ovako kako on radi, pa naravno, da ćemo svi primetiti da se tu nešto krije. Neka se otvore svi dosijei koji su odneti svojevremeno u Varšavski institut za ljudska prava, neka OEBS otvori sve kataloge i sve prospekte, neka prikaže slike odeće ubijenih i otetih. Neka KFOR otvori sve papire vezane za uviđaje, jer najveći broj ubistava se događao u junu, julu, avgustu, septembru i oktobru 1999. godine. Tada Unmik nije bio ali je bio KFOR, bio je OEBS. Podaci sigurno postoje i da vam kažem, doći ćemo do njih. Inače, nećemo da pričamo, više nećemo da pričamo o tome. Da neko krije registar registrovanih od Savezne Republike Jugoslavije, da nama neko kaže da ćemo mi te podatke da zloupotrebimo, bože dragi, pa zar toliko ne znamo da Albanci imaju dupla dokumenta. Imaju ih i Srbi. Pa ne može Albanac da bude registrovan na jugu Srbije, na Kosovu, u Albaniji i u Makedoniji i da svuda bude birač. Ne može. Takvih primera ima. I do toga ćemo da dođemo.
      
       Smatrate li da g. Hakerup na neki način direktno krši i ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji?
       - Ja ovde pominjem samo tehničke stvari koje su brzo rešive. Mnogo brže nego što dolazi 17. novembar. To nisu uslovi. To je nešto što je realno i što mora da se obezbedi, ako misle da sarađujemo. Ako ne misle da sarađujemo, ima drugih metoda. Nije to nikakva pretnja. Preganja se, razgovara se, mitinzi se prave. Pa šta mislite da Srbi ne mogu da naprave miting od 500 000 ljudi na Kosovu. Ja nisam za to, nisam za krv, nisam za sukob, nisam za rat, ali nisam ni za to da vas neko stalno omalovažava i da, pri tom, kad vas omalovažava nema nikakav rezultat.
       Gospodin Hakerup je čovek koji je u Danskoj radio u institucijama za ljudska prava. Znači, ne bi smelo da mu se događa da bilo gde krši ljudska prava. A njegov ombudsman gospodin Novicki ima veliki broj napisanih prijava o kršenju ljudskih prava. Nije on to pisao meni. Pisao je Hakerupu da su oni to radili sa uredbama - uredba o privođenju, uredba o držanju u zatvoru deset meseci, a niste videli optužnicu. Njihov odgovor je: pa to se događa i u Srbiji. Pa događalo se u Srbiji. Neka vidi da li se sad događa.
       Dalje, mi smo pustili 1 689 Albanaca. Ima ih još 185 u zatvoru i 7 u bekstvu.
      
       Izbori su blizu, ali ima li još nešto što bi Srbi trebalo da učine pre 17. novembra?
       - Sve smo učinili i sad čekamo. Mi smo sve učinili. Šta je sad u moći Srba? Da li je u moći Srba da sami obezbede sebi slobodu kretanja? Da li mogu Srbi sami sebi da obezbede sigurnost? Ako mogu, onda moraju da uzmu oružje u ruke, a ako uzmu oružje u ruke onda je to rat. Ko to treba da uradi? Vlast na Kosovu i Metohiji. Ko je vlast? Hakerup i UNMIK.
       Mi moramo ići ovim putem. Jednostavno, šta još treba mi da uradimo? Da pozovemo Srbe na izbore? Pa može, ali mora da se ispuni to, to, to i to. Ništa mi ne tražimo, ništa nenormalno nego tražimo sve što je normalno. Pazite, priča o tome da imate srpsku enklavu u Prištini koja predstavlja jedan soliter sa 42 Srbina koje čuva engleski KFOR. Kako da idu na glasanje, bilo je postavljeno pitanje. Kažu: mi ćemo da im donesemo biračku kutiju. Pa, ne može! Jer, ovo je 21 vek. Ne možeš da kršiš elementarno ljudsko pravo. I nema kompromisa s tim. I to ceo svet treba da zna, da sazna. Ne može.
       Ako nisi sposoban, što onda praviš izbore? Da opet napravimo fasadu i da pričamo o multietničkom Kosovu?
       Pri tom, mi jesmo iz sve snage, za multietničko Kosovo i hoćemo da ga napravimo ali oni moraju da rade isti posao sa nama. Kako će posle izbora, na primer, ministar prosvete koji će biti Albanac da uđe u srpsku školu? Sa KFOR-om i UNMIK-om? I Srbi imaju decu, pa i srpska deca znaju da uzmu američke zastave u ruke. I srpska deca znaju da stanu ispred škole.
      
       I da bacaju kamenje?
       - Neće da bacaju kamenje. Što, mi smo najgluplji, izgleda. Pa nismo. Jesmo grešili, i imali smo pogrešnu politiku, itd. Ali aman, dosta više kažnjavanja tog naroda. Nije taj narod kriv za sve to što se događalo.
      
       Čini se da mnogima na Kosovu nedostaje bivši predsednik Jugoslavije?
       - Njima nedostaje, verujte mi, Slobodan Milošević. I ja ću tu da im pomognem. Finansiraće Vlada Srbije karte za sve kojima nedostaje Milošević da idu u Hag kod njega. Jer, da im je on, sve bi završio onako kako su neki umovi zamislili. Sad to ne može više. I kraj priče. Jer, oni su došli, ispunili svoj zadatak, zaštitili Albance od etničkog čišćenja, demokratizovali Saveznu Republiku Jugoslaviju i Srbiju. I šta je sad? U čemu su se sad promenili? Šta smo mi to dobili kad je Kosovo u pitanju da je drugačije? Da li je Voja Koštunica, Đinđić, Svilanović, Čović, Korać, bilo ko od nas učestvovao u etničkom čišćenju Albanaca? Naprotiv. O čemu je reč? Ili nas neko mrzi samo zato što smo Srbi. I to ćemo da vidimo. Jer, ni Srbi nemaju pravo da mrze nekoga samo zato što je Albanac. E, ako je to tako onda su se gospoda iz administracije razbolela za dve godine i podlegla albanskom pritisku. Ali, da se zna.
      
       Dan Everts doneo je odluku da se izdvoji više od 2,5 miliona nemačkih maraka kako bi se manjinskim partijama na Kosovu obezbedio ravnopravni pristup medijima. Koliko se može postići ovim pristupom?
       - Pa, dobar mu je pristup. Samo, nikad nije kasno, znate. Moglo je to da se uradi i mnogo ranije. I ono što radi Koordinacioni centar i što ćemo napraviti, to je asocijacija svih srpskih i nealbanskih medija na Kosovu i Metohiji. Ponašaćemo se sasvim normalno i ja ću pozvati OEBS da nam pomogne u tome, da nam da programe tolerancije, sprečavanja nacionalne mržnje, nasilja i svih ostalih stvari.
       Ako Srbi nisu evropski narod i ako Srbi ne znaju da igraju evropski normalno, onda se otvaraju mnoga druga pitanja.
      
       Postoji li na Kosovu strah da bi se Srbi mogli složiti i ostvariti uspeh na izborima?
       - To smo već malopre rekli da je očigledno da postoji strah i da je to jedan od razloga. Pa sad, postoje i raznorazni lobiji. Jer ono što Srbi nikad nisu imali, to su dve stvari - jedinstvo i toliko para koliko su Albanci imali. Znači, svako ima svoju cenu. Ja ne kažem da je bilo ko kupljen ali mi smo ušli u proces da okrenemo celu situaciju. Zato je značajno naše kompletno jedinstvo u tom pristupu. I zato je značajno da iako pravimo određene greške, da o tim greškama pričamo u našoj kući da bismo ih ispravljali, jer time što ćemo mi sad voditi i politički se mačevati u javnosti, tu nanosimo opet sebi najveću štetu.