Slabljenje ustavnog položaja Ustavnog suda RS ne treba prihvatiti jer osnovni uzroci slabosti u funkcionisanju ovog organa nisu u onom delu čija se promena upravo predlaže i što te promene ne doprinose uspostavljanju principa vladavine prava

      Neminovne ustavne promene već nekoliko godina predmet su diskusija i predloga novih rešenja, kako u dve zvanične platforme tako i u različitim manje ili više celovitim naučnim konceptima pojedinih autora i organizacija (npr. predlog ustavne rekonstrukcije "Zajednica Srbije i Crne Gore" Centra za liberalno-demokratske studije, 2000; "Principi ustavne deklaracije" Foruma za etničke odnose, 2000. i dr.) Inspiracija za ovaj napis su, u javnosti već kontroverzni, predlozi nezavisne grupe eksperata Beogradskog centra za ljudska prava, prezentovani u Beogradu 22.9.2001. Za poštovanje su veliki napor i dobra volja nesporno kompetentne grupe autora, vidljivi kako u načelu tako i u delovima publikacije "Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju".
       Mada je predloženi koncept ustavne rekonstrukcije Republike Srbije zadovoljio zahtev za kompetentni Ustavni sud i značajno unapredio uslove i način izbora sudija; u osnovi zadržao i dobro uobličio pravo na pokretanje postupka; a njegova ustavna ovlašćenja u zaštiti ustavnosti uspešno usmerio ka zaštiti sloboda i prava građana; kao rezultat pažljivije analize ipak ostaje zaključak da je ustavni položaj ovog organa oslabljen.
       - U poređenju sa sadašnjim fondom nadležnosti, Ustavnom sudu Srbije se oduzima zaštita zakonitosti, koja čini deo osnovne, tipične i najvažnije ustavnosudske nadležnosti (istina, to nije nepoznato rešenje u komparativnoj praksi).
       Ovaj budući USS ovlašćen je da odlučuje o saglasnosti opštih pravnih akata sa Ustavom i međunarodnim ugovorom, ali ne i sa zakonom. Konkretno, to npr. znači da on ne ocenjuje zakonitost uredbi, što se inače u praksi često inicira i predlaže.
       - Pri tome, predviđene nove nadležnosti su subsidijerne prirode, pa se samo izuzetno i skoro nikada ne ostvaruju. Takva je nadležnost odlučivanje o odgovornosti šefa države za povredu Ustava ili o ustavnim žalbama kada su iscrpeni svi drugi pravni lekovi.
       - Predlogom da se organskim zakonom mogu utvrđivati "i druge nadležnosti Ustavnom sudu" odustaje se od veoma važnog načela i ustavne prakse da se nadležnost Ustavnog suda uređuje samo najvišim pravnim aktom - Ustavom. Inače, ovo načelo ustavnog prava je još od ustanovljavanja ustavnih sudova (1963) bilo prihvaćeno i u pravnoj nauci, a potvrđeno je i u ustavnosudskoj praksi (SUS i USS).
       - Predloženom izričitom odredbom da je Ustavni sud u pogledu svoje organizacije i rada vezan zakonom (a ne samo Ustavom kao do sada), i rešenjem da se organizacija i rad budućeg Ustavnog suda uređuju organskim zakonom, oslabilo bi se i načelo samostalnosti Ustavnog suda.
       Navedenim predlozima ove grupe eksperata, remeti se u sistemu organizacije vlasti odnos između zakonodavca i Ustavnog suda u korist zakonodavca. Naime, organ koji vrši kontrolu (ustavnosti zakona), zavisi kako u pogledu obima svojih nadležnosti tako i u pogledu organizacije i rada, od organa čije akte treba da kontroliše.
       Nepoverenje autora ovog predloga prema postojećoj ustavnoj koncepciji ustavnosudske zaštite je i razumljivo ako se ima u vidu da ovi organi nisu odgovorili na velike zahteve vremena (npr. nisu dovoljno podržali transformaciju prava kao deo procesa tranzicije, nisu ostvarili svoju potencijalnu ulogu u stabilizovanju nove federacije, i dr.). Međutim, slabljenje ustavnog položaja Ustavnog suda RS, kako u budućem sistemu organizacije vlasti tako i u novom sistemu zaštite ustavnosti i zakonitosti, ne treba prihvatiti iz dva osnovna, pragmatična razloga.
       Prvo, jer osnovni i najvažniji uzroci slabosti u funkcionisanju ovog organa i razlozi njegove nedelotvornosti u ostvarivanju ustavne uloge, nisu prvenstveno u lošim ustavnim rešenjima, a pogotovo nisu u onom delu čiju promenu upravo predlaže nezavisna grupa eksperata Beogradskog centra za ljudska prava. I drugo, oni ne doprinose uspostavljanju principa vladavine prava, jer slabe jedan važan instrument za postizanje tog cilja.
      
       (Autor je sekretar Ustavnog suda Srbije i naučni saradnik)