|
Iako se za rešavanje složenih ekoloških problema koji tište urbane sredine troše ogromne svote novca širom sveta, retko nailazimo na inovativne projekte kojima se postiže realan uspeh
Gradić Rošel smešten je na francuskoj obali Atlantskog okeana. Njegova višemilenijumska živopisna istorija svedoči o jednom mestu i njegovim stanovnicima koji su oduvek bili posebni u odnosu na svoje okruženje, spremni na različitost, ali i prihvatanje svega onoga što različitost sa sobom nosi.
Baš kao što su prvi među francuskim gradovima uveli demokratski izbor gradonačelnika ili prvi uživali kraljevsku zaštitu od samovolje feudalaca, žitelji Rošela na početku XXI veka realizuju pionirski poduhvat koji bi mogao da izmeni način našeg poimanja gradskog prevoza.
Preko šest miliona nemačkih maraka uloženo je u rešavanje hroničnih problema sa kojima se ovaj turistički, istorijski i univerzitetski centar suočavao proteklih godina - saobraćajnog kolapsa, buke i štetnih gasova. Kao centralna odrednica rešenja stoji jedna vrlo jednostavna ideja: nabavka i korišćenje automobila na električni pogon, koji su u vlasništvu grada, a koje mogu da koriste svi žitelji koji se pretplate na mogućnost njihovog zajedničkog korišćenja.
Pedeset električnih automobila marke "citroen saxo" i "peugeot" 106 nalazi se raspoređeno širom grada na šest specijalno određenih parkirališta. Bilo koji pretplatnik sistema njihovog zajedničkog korišćenja ima pravo da uzme jednog od njih i da se njime vozi koliko dugo želi, sa jedinom obavezom da ga, nakon što mu više nije potreban, parkira na najbliži od tih šest parkinga. Svaka osoba uključena u ovaj sistem usluga poseduje ličnu "pametnu" karticu i odgovarajući identifikacioni broj. Kada joj zatreba auto, potrebno je da ode do nekog od parkinga i proveri boju svetla na zadnjem staklu kola. Ukoliko je ona crvena, auto se puni energijom ili je zauzet od strane drugog korisnika; žuto svetlo indikuje da je auto rezervisan, a zeleno svetlo pokazuje signal da se dotično vozilo može koristiti.
Postavljanjem kartice nasuprot jednog od zadnjih stakala, aktivira se senzor koji je očitava i korisniku automatski otvara vozačeva vrata. Istovremeno, kompjuter identifikuje čija je kartica ubačena i, da bi sprečio eventualnu zloupotrebu tuđe kartice, od vozača traži da na mini-tastaturi kod mesta menjača ukuca lični broj koji je samo njemu znan. Okretom ključa za paljenje, aktivira se upravljačka tabla i gotovo nečujan motor. Indikator sve vreme prati količinu preostale energije, dok drugi upozorava vozača ukoliko ovaj prejako doda "gas" i time je rasipa. Pola časa vožnje prazni svega oko deset procenata baterija. Ako nivo energije padne ispod trideset procenata, vozilo se povlači iz upotrebe i alarmira se ekipa koja dolazi sa mobilnim punktom za punjenje.
Ceo sistem je fantastično jeftin. Prosečan mesečni račun za korisnika iznosi oko 150 nemačkih maraka, što je bar pet puta manje od troškova upotrebe i održavanja vlastitog automobila, dok je parking mesto uvek dostupno. Kada se vozilo parkira na njega, senzor koji se nalazi ispod automobila uspostavlja vezu između kompjutera u kolima i centralnog servera, kojem se prenose podaci o tome ko je i koliko koristio kola i gde se ona trenutno nalaze. Na kraju svakog meseca, kompjuter obračunava troškove, sastavlja račun i automatski odbija ta sredstva sa računa korisnika, kojem se šalje pisani izveštaj.
Glavni cilj ovog projekta je smanjenje broja privatnih automobila u užem gradskom jezgru. Iako je još rano za opsežne analize, broj pretplatnika je za kratko vreme dostigao 500, a desetak mu se priključuje svake sedmice. Naravno, ovakvo rešenje primećeno je i van granica grada, ali i zemlje u kojoj se nalazi. Nažalost, perspektive van Francuske ne izgledaju sjajne. Tako u Velikoj Britaniji, gde vlada te zemlje svojom strategijom promoviše upotrebu alternativnih izvora energije, ideja o omasovljavanju električnih automobila nije zaživela, najvećim delom zbog činjenice da kompanije za proizvodnju električne energije ne nalaze mogućnost da ostvaruju profit izgradnjom mreže stanica za punjenje baterija.
To za sobom povlači i nespremnost proizvođača takvih automobila da agresivnije nastupe sa prodajom svojih modela. Na inače perspektivnom britanskom autotržištu, "Citroen" nudi jedino svoj električni "van berlingo", dok "Peugeot" svoje elektromodele prodaje isključivo firmama, sa objašnjenjem da u toj zemlji ne postoji javno dostupna infrastruktura za punjenje baterija.
U Rošelu su građani, međutim, zadovoljni. Buka, gasovi i gužve će, po svojoj prilici, biti proterani iz centra grada, dok će njegovi stanovnici moći da se voze unaokolo za vrlo malo novca. Možda će proći još 10 ili 20 godina dok se primer Rošela ne nametne ostatku sveta, ali tu ne sumnjaju da će se to kad-tad desiti.
DUŠAN KATILOVIĆ
|
