Krstarećim raketama lansiranim sa nuklearnih podmornica Britanija je u nedelju počela drugi u istoriji rat sa Avganistanom, samo tri dana posle "istorijskog" govora premijera Tonija Blera

      (Specijalno za NIN iz Londona)
      
       Prestonica nekadašnje imperije koja je jednom već izgubila hiljade ljudi u pohodu na ovu centralnoazijsku zemlju na prvi pogled izgleda spokojno. Izuzev naslovnih stranica lokalne štampe koje vrve od objava ratnog kabineta i evidentno pojačanog policijskog prisustva na prometnijim tačkama u gradu sve se odvija uobičajenim ritmom, turisti, smene straže pred Bakingemskom palatom, avioni iznad centralnog Londona, pripreme za igre Komonvelta u Mančesteru, pozorišne premijere...
       Prava promena je javna, ali nevidljiva, panika prvih dana rata protiv terorizma, koja je prodala sve gas-maske u Londonu za samo dva dana prošla je, ali je po direktnom naređenju premijera Blera eskadrila aviona lovaca na stalnoj uzbuni i samo nekoliko minuta od "Hitrou" aerodroma, sa jasnim naređenjima da obore svaku letilicu koja skrene sa kursa. Pomenuta policija koja naizgled dokono sedi u kombijima po gradu je u stvari deo dodatnih 1500 naoružanih (inače golorukih) "bobija", angažovanih u dvema paralelnim akcijama nazvanim "Smirenje" i "Čelični prsten". Prva je fokusirana na mogući izliv besa mnogobrojnih azijskih muslimana ili sukobe proratnih i miroljubivih demonstranata, zaštitu azijskih manjina i zgrada-potencijalnih meta, a druga isključivo na zadržavanje eventualnih problema van velegrada. Od početka opsežne istrage uhapšena je nekolicina ljudi zbog saučesništva u terorističkim napadima, zamrznuto je na desetine računa povezanih sa El Kaidom, a polako pred ogorčenom javnošću isplivavaju i detalji koji ukazuju da je Britanija dugo "gajila guju u nedrima" - stotine ljudi, pripadnika organizacija zabranjenih početkom godine pod aktom o prevenciji terorizma pod budnim je okom obaveštajnih grupa.
       "Talibani mogu da predaju teroriste ili da se suoče sa posledicama. Naš cilj je uništenje njihove vojne moći, odsecanje izvora finansija, prekidanje njihovog snabdevanja, poraz njihovih trupa, ne civila. Postavićemo zamku oko režima. Talibani - predajte teroriste ili predajte vlast!", rekao je Toni Bler samo tri dana pred početak napada, čime je i pre samog vodećeg "krstaša" Džordža Buša jasno stavio do znanja da je cilj vojne intervencije ipak i svrgavanje postojećeg režima u Avganistanu. Govor sa nedavne godišnje konferencije laburista, pun hvale za globalizaciju i svetski intervencionizam, potkrepljen mnogobrojnim primerima (poput utamničenja Slobodana Miloševića i propusta razvijenog sveta u Ruandi, koji je "koštao" milion života), analitičari uzimaju za novi smer britanske spoljne politike, a koji sada, posle Bušovog "provlačenja kroz uši" da će se rat proširiti i na Irak dobija mnogo jasniji smisao.
       Pored relativno bezbednih (vazdušnih napada u kombinaciji dobro poznatim krstarećim projektilima Engleskom kruže glasine da se na terenu nalazi i izvestan broj specijalnih snaga, doduše ne u borbenim dejstvima već na snimanju terena i navođenju projektila. Zvanično nepotvrđene, ali ni demantovane, ove informacije imaju bitnu ulogu u psiho-propagandnom ratu koji se odvija na dva fronta. Jedan je održavanje morala i podrške javnog mnjenja u kraljevstvu, a drugi pridobijanje muslimanskog sveta. Godinama građena slepa vera u SAS jedinice, male timove i česte teme filmova "Rambo stila" pogodile su cilj, probudile britanski ponos i zaintrigirale onaj deo nacionalne svesti koji u ratu i supervojnicima vidi nešto uzvišeno.
       Nedavno oslobađanje novinarke "Sandej ekspresa" Ivon Ridli takođe je plus na prvom frontu, ali sve ozbiljniji nemiri u Pakistanu i u Palestini pokazuju da su milioni funti za humanitarnu pomoć nevinom stanovništvu promašili (propagandni - ne ulazeći u stvarni humanitarni karakter) cilj. Elektronska pošta ministra za saobraćaj u kome jedan od savetnika savetuje da "se iskoristi ratna situacija kako bi pokopali loše vesti iz zemlje" predstavlja ozbiljan udarac ratnoj propagandi na domaćem terenu. Majkl Ankram, ministar spoljnih poslova iz senke, istakao je vladinu "manipulaciju" vestima u periodu posle jedanaestog septembra, i čak zatražio javnu istragu o ovom događaju.
       Na spoljnom planu Toni Bler je intenzivirao napore da pridobije arapski svet, i dao intervju katarskoj stanici Al Džazira, koja je nedavno ekskluzivno objavila poslednji video snimak Bin Ladena. Bler je upozorio da podržavanjem talibana postoji mogućnost da se fundamentalistički režim proširi i na ostale muslimanske zemlje i dodao da ne veruje da iko zaista želi da živi u takvom sistemu. On je ponovio da se ne sme dozvoliti da dođe do sukoba civilizacija. Ovako nešto dolazi kao suprotnost nedavnoj izjavi premijera Blera, koji je idućeg dana osvanuo kao karikatura sa napoleonskim šeširom na glavi u većini dnevnih novina, čije je naslovne stranice krasila reč rat izvučena kao zaključak govora.
       "Pravda nije samo kazniti krivce, već doneti vrednosti demokratije i slobode ljudima širom sveta. Ovaj momenat moramo prigrabiti. Kaleidoskop se potresao, komadići se sležu, preuredimo ovaj svet oko nas pre nego što delići legnu na svoje mesto."
       Kako je jedan engleski analitičar ocenio, Blerov govor verovatno nije uplašio talibane, ali je svakako onespokojio Britance, kojima postaje jasno zašto su SAD bile meta napada i zašto Britaniju smatraju drugom na listi.
      
       MARKO APOSTOLOVIĐ