NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Skriveni šejtan

Upornost kojom se objašnjava da Francuska učestvuje u pravednom ratu protiv terorizma, a ne u ratu protiv islama, jalova je koliko i mere bezbednosti u pariskom metrou

      (Od dopisnika NIN-a iz Pariza)
      
       Iskusivši ne jednom kako je biti na udaru terorista, naoko mir -ni Parižani prosto se štrecnu svaki put kada prođu pored kante za đubre kojoj ne vide dno. Kada se kompozicija zaustavi u tunelu metroa duže od tri minuta, dogodi se da već neka starija gospođa naglas kaže ono što joj je na umu - Da nije bomba?
       Da bi se panika suzbila pre nego što uhvati maha, francuska vlada preduzela je niz preventivnih mera od kojih su dve najočiglednije. Na sve kontejnere i kante za đubre, ne samo u Parizu, stavljeni su aluminijumski poklopci, a tamo gde je bilo moguće, kante su zamenjene obručima koji drže providno-zelene kese za otpatke kako teroristi ne bi u prolazu ubacili paket-bombu. Da slični paketi ne bi zalutali u metro, pobrinuli su se ne samo stanično obezbeđenje već i žandarmerija i vojska. Na svim stanicama zalepljena su obaveštenja u kojima se mole svi putnici da zarad "bezbednosti svih" sarađuju, odnosno da na zahtev "uniformisanih lica" pokažu sadržaj svojih džepova i tašni. Slična mera - pretres i/li skeniranje torbi - sprovodi se u velikim robnim kućama, poštama, muzejima, pozorištima, naprosto svuda gde se mnogo ljudi istovremeno kreće. Međutim, većina onih koji žive i rade u Parizu, ne veruje da ovakva predostrožnost zaista može da spreči teroriste.
       "Ali to je vladin način da pokaže brigu za građane", kaže Stiven Džasel, nekadašnji dopisnik Bi-Bi-Sija iz Pariza.
       Ne svane dan u Parizu a da se ne ponovi, po ko zna koji put, da su francuski vojnici otišli u Avganistan kako bi pomogli Amerikancima da pobede u pravednom ratu protiv terorizma i da to nipošto nije rat protiv islama. Nehotice se osuđuju svi oni emigranti kao i oni koji liče na emigrante arapskog porekla. U širenju tog "kritičkog duha" ima udela i ekstremna desnica koja ne može mnogo toga da učini, sve dok glavne partije ne počnu da eksploatišu avganistansku krizu, i ukoliko se vojne akcije ne prošire na Irak. "Arapi su već žrtve diskriminacije", kaže Džasel dodajući da je razlog zbog čega se sve veći broj emigranata iz severne Afrike okreće islamu upravo u tome što im ova vera u budućnosti nudi alternativu.
       Dodatni pritisak na Francuze vrše mediji koji već nedeljama saopštavaju nove informacije o Osami bin Ladenu, koji se nedvosmisleno smatra jedinim krivcem za terorističke napade u Njujorku i Vašingtonu prošlog meseca, o komandnom lancu međunarodne terorističke organizacije Al Kaida kao i o napredovanju "savezničke" operacije "Enduring Freedom" koju predvode Sjedinjene Američke Države. Međutim, upravo američki zahtevi da Francuska aktivno učestvuje u akcijama u Avganistanu, Francuzima zadaje najviše glavobolja. Na tiho neodobravanje javnosti naišla je odluka francuskog predsednika Žaka Širaka, da u skladu sa ustavnim ovlašćenjima (Ustav Republike Francuske, član 15) bez odobrenja Skupštine, naredi angažovanje francuskih oružanih snaga u Avganistanu. Kako se raspoloženje javnosti u Francuskoj ipak uvažava, bar ponekad, Širak je morao obezbediti širu podršku. Krajnji rezultat bio je povoljan po francuskog predsednika jer su predstavnici glavnih političkih partija postigli konsenzus oko Avganistana, a 3. oktobra Širak je obećao da će se ubuduće konsultovati sa "reprezentima naroda" koji će biti informisani o daljem "vođenju operacija". Sa svoje strane Lionel Žospen, francuski premijer i Iber Vedrin, ministar inostranih poslova Francuske, trude se, ljute se, kako bi Širaka primorali da dato obećanje i ispuni.
       Za sada je francuska misija u operaciji "Enduring Freedom" ograničena na prisustvo nekoliko desetina francuskih specijalaca, pripadnika DGSE koja je početkom osamdesetih godina imala velikog uspeha za vreme "ruske invazije" na Avganistan. Zadatak ovih specijalaca, koje nazivaju još i "francuski doktori", jeste prikupljanje i obrada obaveštajnih podataka. Logističku podršku obezbeđuju fregata "La Fadžette" i brod za snabdevanje naftom "Var" koji trenutno plove Indijskim okeanom. Kako je Širak objasnio, na ovaj način, tj. vojnim učešćem, Francuska je osigurala sebi ulogu "u duhu solidarnosti i odgovornosti". Međutim, jača i strah da bi preterana popustljivost prema Amerikancima mogla da se završi angažovanjem francuskih "vazduhoplovnih kapaciteta". Procenjuje se da će Amerikanci uskoro, u daljem jačanju duha solidarnosti i zajedničke odgovornosti, zatražiti da francuski avioni "mirage IV P" bombarduju ciljeve u Avganistanu.
      
       LIDIJA KUJUNDžIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu