Zvezda Međunarodnog kongresa o poreklu Slovena bio je ruski akademik Pavel Tulajev sa briljantnom raspravom o neporecivoj vezi Veneta i Slovena

      Ono što bi trebalo da se desi u Beogradu, desilo se u Ljubljani. U glavnom gradu Slovenije je, 17. i 18. septembra održan međunarodni Kongres o poreklu Slovena, a sve se vrtelo oko Vinče i Dunava.
       Kongresu su prisustvovali naučnici iz Evrope, Amerike, Kanade, pa i iz Australije. Iz Srbije pozvana je jedino Vesna Pešić, ćerka Radivoja Pešića, našeg naučnika koji je dešifrovao i sistematizovao vinčansko pismo, najstarije pismo na svetu. Na Kongresu je predloženo da se Pešiću podigne spomenik u Ljubljani, a možda i u Milanu (gde je držao katedru). A ako i tamo ne može, onda u Beču.
       Nego, šta je bilo na Kongresu?
      
       Veneti su bili Evropejci
       Vesna Pešić kaže: "Svi se slažu da je zvezda Kongresa bio ruski akademik Pavel Tulajev iz Moskve. Njegov referat bio je briljantna rasprava o neporecivoj vezi Veneta i Slovena. Dok zapadna, germanska istorijska škola, a posebno italijanska, tvrdi da Veneti imaju antičke korene i da nisu bili Sloveni, niti su sa njima imali bilo kakvih dodirnih tačaka, Pavel Tulajev je izneo niz dokaza da su Veneti najbliži preci Slovena.
       Za tzv. slovensko pitanje, važno je da Tulajev tvrdi da su "Veneti izvorno živeli u Evropi" i da su se "tokom vekova više puta selili, pri čemu su sačuvali svoj plemenski sistem".
       Po Tulajevu, Veneti su potomci ranijih civilizacija Vinče, Arate i legendarne Hiperboreje (o kojoj je i Crnjanski onoliko pisao i za njom čeznuo). Oni su imali svoje kultove; olimpijske bogove Zevsa, Leta, Apola i Artemide. Od njih se razvija i pelaško-etrurska civilizacija. Veneti su, još u bronzano doba, razvili svoje verovanje, kulturu i ekonomiju. U procesu širenja svoje civilizacije osnovali su gradove - kolonije. Među njima i Troju, Rim i Vineto. Venetski kolonizatori imali su visoku kulturu što je, i te kako, vidljivo, iz umetničkog stvaranja junaka kao što su Enej, Orfej, Sadko, Vajneman...
       Veneti, dakle, po Tulajevu, nisu ni Kelti, ni Goti, ni Skiti. Nisu ni Germani, Skandinavci, Grci, Feničani, već, praevropska "nezavisna istorijska skupina". Sa antropološke tačke, "Veneti su bili Evropejci bele rase i nosioci njene civilizacije". Mnogo starije venetske skupine "mogle su postojati pet do sedam hiljada godina pre Hrista, a Prasloveni su bili njihovog izvornog identiteta".
       Pored Tulajeva, veoma zapaženo bilo je i izlaganje Ivana Tomažiča iz Beča. On je počeo pitanjem na koje nauka još nema odgovora. A pitanje glasi: kojim su jezikom govorili Evropejci pre dolaska indoevropskih jezika?
       Drugo pitanje je: kako su indoevropski jezici, uopšte, nastali? I na to pitanje nema još odgovora. Po Tomažiču, "teorija da su, odnekud, došli neki Evropejci, nema dokaza". Tvrdnja, pak, da su na podlozi praevropskog jezika nastali novi jezici, "najbliža je istini". Kao što su, docnije, na osnovu latinskog, nastali romanski jezici.
       Tomažič to, ovako, obrazlaže: "Lužički jezik je, na primer, najviše elementa apsorbovao iz tog praevropskog jezika i moglo bi se reći da je začetnik slovenskim jezicima. Iz lužičke kulture nastala je i kultura tzv. žarnih grobišća koja se raširila po čitavoj Evropi. S obzirom na to da je lužička kultura već imala slovenski jezik, proizlazi da je jezik nosioca kulture žarnih grobišća bio, takođe, slovenski jezik. Nosioci ove kulture poznati su u nauci kao Veneti, a mi dodajemo da je jezik Veneta bio venetski, odnosno slovenski jezik".
      
       Jantarski put
       I po Tomažiču, kao i po Tulajevu, najvažniji put srednje Evrope bio je jantarski put. Ovim putem, kaže Tomažič, "kretali su se i Veneti, a mnogobrojna žarna grobišća su dokaz da su naseljavali umnogome ove prostore", i da su "iz venetske kulture žarnih grobišća, u 8. veku pre Hrista, nastale druge kulture".
       Na kraju, Tomažič kaže: "Arhaičnost slovenskog jezika, njegova podobnost sa sanskrtom i venetskim natpisima, kao i dokumentovano postojanje vinčanskog pisma, zahvaljujući sistematizaciji Radivoja Pešića, dokaz su neprekidnog kontinuiteta slovenskog etnosa na ovim prostorima skoro - pet hiljada godina."
       (Uzgred, Tomažič je i predložio podizanje spomenika Pešiću u Ljubljani, a ako ne može i tamo, onda u "njegovom" Beču.)
       Dakle, svi venetsko-slovenski putevi vode do - Radivoja Pešića.
       Po Pešićevoj sistematizaciji, da podsetimo, pismenost se razvijala sledećom hronologijom; protopismo Lepenskog vira (8000-6000. godine pre naše ere), Vinčansko pismo (5300-3200. godine pre naše ere), Sumersko u Mesopotamiji (3100. godine pre naše ere do 75. godine naše ere), Protoelamsko (između 3000. i 2000. godine pre naše ere), Protoindijsko (oko 2200. godine pre naše ere), Kinesko pismo (1300. godine pre naše ere i traje i danas), Egipatsko pismo (3000. godine pre naše ere do 400. godine naše ere), Kritsko pismo (2000-1200. godine pre naše ere) i Hetitsko pismo (1600-777. godine pre naše ere).
       Ovu sistematizaciju svetskih pisama Radivoje Pešić objavio je još 1987. godine u Milanu i Vinčansko pismo je, još tada, ušlo na velika vrata na univerzitetske katedre Evrope.
       Po povratku iz Ljubljane Vesna Pešić kaže: "Iznenadila me, pre svega, otvorenost međunarodne naučne zajednice za rezultate mog oca. Učesnici ljubljanskog Kongresa su, svi odreda, bili saglasni da Pešićeva istraživanja moraju da se nastave. Tako sam shvatila da su ne samo Slovenci, već i naučnici širom sveta mnogo zainteresovaniji za istraživanja o vinčanskoj pismenosti i civilizaciji nego naši domaći naučni krugovi.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ