Knjiga "Zlato i bakar istočne Srbije" srpskog kraljevskog inženjera Dušana Jovanovića na "MajdanArtu 2001" je ugledala svetlost dana

      Studiju kraljevskog inženjera Dušana Jovanovića "Zlato i bakar istočne Srbije" (Srpsko društvo za istoriju nauke i Arheološki institut SANU, 2001), praktično nepoznatu našoj stručnoj i kulturnoj javnosti, otkrio je dr Borislav Jovanović (1968, otkrio je Rudnu glavu, koja je zajedno sa poslednjim otkrićem na lokalitetu Belo vode omogućila da se rekonstruiše vinčanska proizvodnja bakra).
       Iz autorovog predgovora (Pariz, 1907. godine) saznajemo da je ova studija dopunjeno izdanje ranije njegove publikacije i da je namenjena pre svega ljudima najkorisnijim Srbiji tog vremena, "stručnjacima za prospekciju rudnih ležišta". Autor, o kome se do danas skoro ništa ne zna (sem da je bio učesnik Majskog prevrata 1903. godine i da je najverovatnije bio francuski đak, rudarski inženjer koji je i sam istraživao krajeve o kojima piše jer na nekoliko mesta citira svoje rezultate), potpuno je svestan da je Srbija zemlja koja je vekovima i milenijumima počivala na zlatu. Dušan Jovanović prati eksploataciju zlata i bakra od rimskog pa sve do svog doba, kada je ulaganje novca u koncesije i rudnike bilo veoma pomodno. Tada su Francuzi imali najviše koncesija po istočnoj Srbiji, ali i mnogi srpski bogataši toga doba, koje Dušan Jovanović navodi u svojoj knjizi. Među njima je i Đorđe Vajfert, guverner sa današnje "hiljadarke", vlasnik čuvene pivare, mason i pasionirani rudar (omiljena slika mu je u rudarskoj uniformi), koji se "kockao" trošeći novac na istraživanje ruda, mada mu se "nešto" i isplatilo.
       "Situacija Srbije početkom 20. veka bila je slična današnjoj. Srbija je, tada, pokušavala da izađe u svet, govoreći o svojim vrednostima i mogućnostima, u stalnom naporu da sebe prikaže kao obećanu zemlju zlatnog prosperiteta. To je bio i cilj studije Dušana Jovanovića", reči su mr Aleksandra Petrovića, urednika prvog srpskog izdanja ove knjige koju je sa francuskog prevela Mirjana Petrović. Takođe, egzistenciju srpske zemlje od najstarijih vremena Dušan Jovanović povezuje sa zlatom i ističe da je "rudarska industrija... postala najuticajniji elemenat u političkom životu srpskog naroda" za vreme dinastije Nemanjića.
       U knjizi se nalaze i originalne mape sa detaljnim toponimima rudnih nalazišta, pa je ona praktična i danas, i kada je o mogućoj eksploataciji reč, ali i zbog turističke potrage za zlatom, jer onaj ko ima knjigu, i sam može da prošeta do lokaliteta u okolini Majdanpeka koji su u njoj naznačeni. Ali, knjiga je izdata u tiražu od samo 300 primeraka. "Studija nije namenjena širokom tržištu, već, kao i zlato, samo onima koji imaju dovoljno hrabrosti i sreće da tragaju i dođu do njega, a ova knjiga je iskopano zlato", kaže mr Aleksandar Petrović.
      
       Z.L.