Majdanpek je od 17. septembra do 3. oktobra bio domaćin prvog Internacionalnog simpozijuma zlatarstva "MajdanArt 2001"

      Kada su se, sredinom septembra, dizajneri iz Jugoslavije, Rumunije, Makedonije i Slovenije okupili da u majdanpečkoj radionici izrade umetnički nakit, verovatno se ni setili nisu mita o Jasonu i drevnim Argonautima koji su u potrazi za zlatnim runom, po zapisu Diodora sa Sicilije, zabasali baš u ove krajeve, i ukrali ga zmaju koji, po legendi, i dalje, tu negde, spava. Svakako, 7000 godina duga dokumentovana tradicija obrade metala, dovoljan je razlog što je u Majdanpeku pokrenut Simpozijum zlatarstva koji bi trebalo da preraste u jedan od osam prioritetnih projekata na kulturnoj mapi Srbije, kako je obećao zamenik ministra kulture Vasilije Tapušković.
       "MajdanArt 2001" je zamišljen kao sveobuhvatni kulturni projekat u kome su pored dizajnera nakita, učestvovali i modni kreatori (studenti sa Fakulteta primenjenih umetnosti koji su pripremili reviju kostima za komercijalni nakit Zlatare "Majdanpek"), likovni kritičari (istoričari umetnosti koji su za "okruglim stolom" razgovarali o nakitu izrađenom u Radionici i izneli svoje predloge za Simpozijum iduće godine), profesori sa FPU i TMF iz Beograda koji su učestvovali na naučnim tribinama o fenomenu nakita i dizajna, novim tehnologijama i marketingu u zlatarstvu. "MajdanArt" je ove godine predstavio i knjigu "Zlato i bakar istočne Srbije" Dušana Jovanovića, koja se posle sto godina pojavljuje prvi put pred srpskim čitaocima.
      
       Buđenje grada
       Ideja Simpozijuma "MajdanArt 2001" (čiji je pokrovitelj Ministarstvo kulture Republike Srbije) jeste da kroz povezivanje dizajna, tehnologije i marketinga pokuša da oživi grad koji je poslednjih godina napustilo 3 000 žitelja prodajući svoje stanove u bescenje, u strahu da će se rudnik, koji već deset godina više ne radi no što radi, i konačno - ugasiti. "Da li bakra i zlata u rudniku ima za 12, 15 ili 120 godina, pitanje je na koje treba da odgovore stručnjaci, a cilj 'MajdanArta' je da Majdanpek opstane bez obzira na sudbinu rudnika oslanjajući se na kulturu kao svoju trenutno najjaču oblast", reči su predsednika Simpozijuma Zorana Mitrovića, koji je najavio i osnivanje srednje umetničke škole u Majdanpeku.
       Poslednje večeri "MajdanArta" (2. oktobra) otvorena je izložba nakita koji su u dvonedeljnoj radionici izradili Ljubiša Mančić, Stanislav Granić, Ljubiša Đurić, Veselin Pejčić, Miloš Radenković, Aleksandra Stokić, Svetozar Mirkov, Sabrina Maksimović (umetnici iz Jugoslavije), Vlad Andrej Gergičanu iz Bukurešta, Vladimir Gavrilovski iz Skoplja i Tomaž Kolar iz Ljubljane, uz pomoć vrsnih modelara. Na izložbi se mogao videti nakit različitih dimenzija i formi, pojedini sa podsećanjem na nakit iz drevnih vremena, inspirisani Vizantijom, ali i modernim geometrijskim formama. Pored već dokazanih i proverenih stvaralaca, u Radionicu (čiji će radovi ubrzo biti predstavljeni i u Beogradu, u Muzeju primenjenih umetnosti) uključena su i dva autora sa završnih godina studija vajarstva na Primenjenoj akademiji u Beogradu.
      
       Majdanpek u Bukureštu
       "Prvi put sam učestvovala u umetničkoj radionici i to je za mene neverovatno iskustvo. Posebno mi je značilo prisustvo modelara jer sam zahvaljujući njima mogla da ostvarim svoje zamisli. Naučila sam mnogo", objašnjava nam najmlađa učesnica Simpozijuma Aleksandra Stokić, studentkinja četvrte godine primenjenog vajarstva i dodaje: "Prvi put sam radila u srebru. Iako sam imala pripremljene skice, u kontaktu sa materijalom, imala sam nove ideje i drugačija rešenja."
       Za razliku od Francuza i Nemaca koji su se zahvalili na pozivu uz napomenu da ga je trebalo uručiti godinu dana ranije, Hrvata koji su primetili da su "rane još sveže", Rumuniju je na Simpozijumu u Majdanpeku predstavljao Vlad Andrej Gergičanu, dizajner iz Bukurešta, a gost "MajdanArta" bio je i rumunski ambasador Stefan Glavan. Prema rečima Zorana Mitrovića, predsednika Simpozijuma, postoji dogovor da Zlatara "Majdanpek" otvori prodavnicu (jednu, za početak) u Bukureštu, a "MajdanArt" bi bio prethodnik međunarodne privredne saradnje.
       "Veoma mi se dopao rad u radionici koja ima visok tehnološki nivo. Pretpostavljam da su i ljudi odavde uživali u novom iskustvu čistih formi jer oni proizvode komercijalni nakit", rekao je za NIN Vlad Gergičanu, a na pitanje da li se pripremao za Simpozijum, objasnio je: "Nisam imao u džepu papir sa dizajnom od pre dvadeset godina. Ove komade sam dizajnirao posebno za Radionicu i Zlataru 'Majdanpek'."
      
       ZORA LATINOVIĆ