Predlog novog poslovnika o radu republičkog parlamenta prekratiće duge i naporne sednice, ali ostaviće otvoreno pitanje - ko su i čiji su narodni poslanici

      Prva tačka dnevnog reda redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije bila je - Izmene i dopune poslovnika o radu parlamenta. Iza predloga stalo je, svojim potpisima, četrdesetak poslanika Demokratske stranke Srbije. Predlog su, na nož, dočekali, pre svih, radikali, uvereni da je zbog njih i njihovog načina poslanikovanja i predložen.
       Ima tu istine. Za ovih devet meseci, koliko su u opoziciji, radikali su, na sebi svojstven način, sve činili da se skupštinsko zasedanje pretvori u veliki govornički i polemički poligon. Oni to zovu "normalnom opozicionom opstrukcijom", vlast misli da je reč o klasičnoj destrukciji rada parlamenta i rešila je da na sve to stavi tačku. Novim poslovnikom.
       Šta će biti novo u radu parlamenta, ako predlog izmena i dopuna poslovnika bude usvojen? Sednice će biti kraće, nema sumnje, ali koliko će poslovnik poništiti izvorna prava poslanika da govore, ostaje da se vidi.
       Na primer, član 87 menja se i glasi: "Po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da govori po navedenom redosledu i trajanju ima: predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, koji ima pravo da govori do dvadeset minuta, s tim što ovo vreme može podeliti u dva dela - za uvodno izlaganje i za završnu reč; izvestilac nadležnog odbora, koji ima pravo da govori jednom, u trajanju do deset minuta; narodni poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje, ima pravo da govori jednom u trajanju do pet minuta; predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do deset minuta; predstavnik vlade, ako vlada nije predlagač akta, ima pravo da govori jednom u trajanju do deset minuta; poslanička grupa u trajanju od najmanje trideset minuta, s tim što za ovo vreme ima pravo da govori jedan ili više poslanika iz te poslaničke grupe; predsednik vlade dobija reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja..."
      
       Francuzi i Nemci
       Bez obzira na izvesnu monotoniju, jasno je šta je pisac hteo da kaže. Poslanici neće moći, kao dosad, da se javljaju pojedinačno, nego o tome ko će govoriti za govornicom, određuje poslanička grupa. I ovo je važno: "Ukupno vreme rasprave u načelu, za poslaničke grupe iznosi pet časova..."
       Lider radikala primetiće da će poslanici imati pet sati na raspolaganju kad bude na redu neki važan zakon, ali isto toliko vremena i ako bude govora o zakonu koji propisuje pelcovanje kokošaka.
       Predviđeno je i da o povredi poslovnika (a to je ono što je radikalima često služilo kao povod da se prečesto pojavljuju za govornicom) može da govori samo predsednik poslaničke grupe. Ovo baš i neće mnogo zabrinuti radikale, pošto Šešelju neće biti teško da se javlja sam.
       I sad jedna originalnost: "Govornik ne može da čita pisani tekst..." Ovde se malo preteralo. I na sudu optuženi ima prava da se brani ćutanjem, čitanjem ili govorom.
       Predlaže se da se narodni poslanik, kome je izrečena opomena, kažnjava sa 20 odsto odbijanja od plate, ako je na stalnom radu u parlamentu. Ako zaradi i drugu opomenu, izgubiće pola plate, a ako mu bude oduzeta reč, gubi celu platu. Onaj "nesrećnik" koga parlament udalji sa sednice, kažnjava se sa dve plate.
       Naravoučenije: ko ćuti, ili ne dolazi na sednice Narodne skupštine, moći će mirno da spava, kad je o parama reč. Primera radi, u Austriji poslanik koji ne dolazi redovno na sednice parlamenta može da izgubi mandat, a o tome odlučuje Ustavni sud ove države.
       Zanimljivo je da i francusko parlamentarno pravo, pravo poslanika na govor podređuje interesima parlamentarne grupe. Razlog je jasan: slobodno suprotstavljanje različitih političkih mišljenja dopustivo je samo u meri koja neće blokirati rad parlamenta. Parlamentarna rasprava organizovana je tako da maksimalno udovoljava ovim zahtevima, a pojedinačna prava poslanika potisnuta su u drugi plan. Ipak, poslanik može da traži reč, pozivajući se na poslovnik, i da postavi zahteve koji se tiču toka same sednice.
       Kako je kod Nemaca? Nije baš kao kod Francuza. I ovde je poslanik prilično ograničen stranačkim interesima, ali nije isključeno da reč dobiju poslanici i protiv volje svojih stranačkih kolega, ne bi li izrazili "ono što im savest nalaže".
       Reč je, dakako, o osetljivom pitanju. Važne su nijanse. Da li predlog novog poslovnika u našem parlamentu vodi računa o tome?
       Naša je praksa pokazala - primećuje dr Dragan M. Stojanović, profesor Ustavnog prava - da predsednici parlamenta preteruju u korišćenju prava da poslaniku oduzmu reč, ako se on udalji od teme. "Preopširni uvodi ne mogu biti razlog za oduzimanje reči. Umesto fleksibilnog pristupa koji isključuje intervenciju na rasplinute poslaničke funkcije, oni budno motre na svaku izgovorenu reč poslanika, proglašavajući iole oštriju kritiku vlade odstupanjem od dnevnog reda. Pristrasno i grubo ponašanje predsednika prema poslanicima manjine navelo je Kostu Čavoškog da jugoslovenski parlamentarizam označi kao "SUZ parlamentarizam" - kaže dr Stojanović.
       Ovo SUZ,(ZUC) znači - ćut! Na nemačkom.
       Ali, i grubo i nedolično ponašanje radikala u Skupštini navelo je vladajuće stranke da, uz nešto malo amandmana (izbačen je deo iz poslovnika koji je zabranjivao poslanicima da čitaju svoja izlaganja), izglasaju novi poslovnik. Opozicija nije glasala, napustila je parlament, a kako će se od danas ponašati, videćemo. Radikali već jesu najavili da kreću u vanparlamentarnu političku borbu.
      
       Neustavna kazna
       Nisu samo poslanici iz vlasti primetili da novi poslovnik nije u skladu sa Ustavom Srbije, pogotovo onaj član koji predviđa kažnjavanje poslanika, posle opomena predsednika parlamenta. Jer, prema Ustavu, poslanik ne može biti odgovoran za nešto što izjavi za skupštinskom govornicom. Ovo kažnjavanje, što je takođe bitno, ne predviđa dvostepenost u odlučivanju. Kažnjeni poslanik nema pravo žalbe. Poslanik Dragan Rafajlović, iz Dosa (član Demohrišćanske stranke Srbije), rekao je da je razgovarao sa nekim našim vrhunskim pravnicima i da su mu svi potvrdili kako je poslovnik - protivustavan, jer "krši Ustavom zagarantovana prava poslanika da slobodno govore i da za to ne budu kažnjeni, a poslovnik je i nedemokratski, pošto opoziciji oduzima pravo na parlamentarnu opstrukciju".
       U državi, u kojoj nikada nije bilo demokratije, teško je reći ko je sve tu u pravu, a ko nije u pravu. Nama se samo čini da će naš republički parlament biti jedini parlament u svetu u kome će, umesto poslanika samih, govoriti predsednik poslaničke grupe. Tako će on biti - delegat poslanika.
       Načelo slobodnog poslaničkog mandata pretpostavlja potpunu slobodu poslanika u raspravljanju i odlučivanju. U praksi, čak i u zemljama najrazvijenije demokratije, jedva da je od svega toga nešto preostalo. U modernom parlamentu, poslanici su "sluge" svojih partija. Nema više slobodnih strelaca. Ako se pojave, stranke ih izbacuju iz svojih redova, a oni ostaju bez mandata. Za onoga ko želi da bude poslanik, važi pravilo: uzmi ili ostavi. Iznad partije je samo nebo.
      
       PETAR IGNJA