Ako je sa podizanjem optužnice protiv Miloševića za zločine protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima optužen i gotovo ceo nekadašnji srpski državni vrh, podizanje optužnice protiv bivšeg predsednika SRJ za ratne zločine u Hrvatskoj preti i progonom više ljudi iz nekadašnjeg državnog vrha SFRJ

      Tek što je otpečatila četiri optužnice protiv oficira Jugoslovenske armije za napad na Dubrovnik 1991. godine glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte objavila je i novu optužnicu protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića za ratne zločine u Hrvatskoj. Ako je objavljivanje optužnica Haškog suda za ratne zločine počinjene na dubrovačkom ratištu iznenadilo uglavnom one kojih se tiču, pominjanje još petnaestak imena u optužnici protiv Miloševića zanimljivo je utoliko što je na spisku lica (koji nije konačan) protiv kojih se vodi istraga, skoro ceo nekadašnji dršavni i vojni vrh SFRJ. Tako je neumorna Karla iznova stavila na probu spremnost jugoslovenskih vlasti, naročito srpske i crnogorske, da sarađuju sa Haškim sudom.
       Milošević je u maju 1999. godine, tokom bombardovanja SRJ, ekspresno optužen za zločine protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima u prvoj polovini 1999. godine, ali postupak u Hagu ni posle dve godine nije otpočeo, iako su ga srpske vlasti na Vidovdan ove godine isporučile Tribunalu. Čak je i tužilac Del Ponte, prilikom pojavljivanja Miloševića pred krivičnim većem Tribunala, saopštila da još nema potpune i valjane dokaze protiv Miloševića, iskoristivši priliku i pravila Tribunala da najavi proširenje optužnice protiv bivšeg predsednika SRJ i za zločine počinjene tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ne bi li i na taj način dobila na vremenu. Ostaje samo pitanje na koje odgovor nisu mogli da daju ni u Hagu, da li će optužbe za zločine u Hrvatskoj biti deo već započetog procesa protiv Miloševića, ili predmet novog.
       Nove optužnice i "oživljavanje" hrvatskog ratišta,očigledno, treba da nadomeste nedostatke "kosovske optužnice", na brzinu podignute tokom bombardovanja. Umesto iskompromitovanih svedoka, poput Vilijema Vokera za masakr u Račku (što je bio i glavni povod bombardovanja) i sve tanjih dokaza o planskom i sistematskom uništavanju i proterivanju Albanaca sa Kosova, Karla del Ponte čeka forenzičarske nalaze masovnih grobnica Albanaca, naknadno i nedavno otkrivenih u Srbiji, kao glavnih dokaza za zločine na Kosovu. A pošto je princip, pravno diskutabilne, komandne odgovornosti u Hagu već doživeo svoju punu "afirmaciju" u slučaju Momčila Krajišnika i Biljane Plavšić, haškom tužiocu nije bilo teško da pokrene nove optužnice i za zločine u Hrvatskoj.
       Prvo su se na udaru međunarodnog suda za ratne zločine našli: general Pavle Strugar, u oktobru 1991. godine imenovan za komandanta Druge operativne grupe, koja je okupljala različite komponente JNA uključene u "Dubrovačku operaciju"; zatim viceadmiral Miodrag Jokić, komandant Devetog Vojnopomorskog sektora; kao i viceadmiral Milan Zec, u to vreme načelnik štaba istog Vojnopomorskog sektora Jugoslovenske mornarice. Četvrti optuženi je kapetan prve klase Vladimir Kovačević zvani Rambo, koji je u "Dubrovačkoj operaciji" učestvovao kao komandant Trećeg bataljona Trebinjske brigade JNA. Sva četvorica se terete da su individualno krivično odgovorni, jer su planirali, naredili, podsticali ili na druge načine učestvovali u zločinima počinjenim u području Dubrovnika.
      
       Nemoćni Crnogorci
       Oličena u Milu Đukanoviću, crnogorska vlast je imala sedam meseci, posle uručivanja tajnih optužnica, da uhapsi osumnjičene koji su se slobodno šetali po Crnoj Gori. Time je, u stvari, samo potvrđena nemoć ili deklarativno licemerje crnogorske vlasti, koja se toliko upinjala da potvrdi svoju apsolutnu volju da sarađuje sa Tribunalom. Mnogi su skloni da veruju kako je, navodno, i Radovan Karadžić boravio u Crnoj Gori kad god mu je palo na pamet, da se general Ratko Mladić odmarao na crnogorskom primorju, da je nedavno još jedno lice sa haške poternice boravilo u Crnoj Gori: srpski predsednik Milan Milutinović sedeo je u kabinetu crnogorskog predsednika, zakletog prijatelja i pobornika pravde. Valjda obojici nije bilo jasno zašto Milutinović, kao predsednik Srbije, jeste na haškoj optužnici, a niko od crnogorskih političkih čelnika nije, iako su u vreme "Dubrovačke operacije" zauzimali visoke državne funkcije.
       I tek što se kod mnogih razbudila znatiželja kako će vlasti u Srbiji i Crnoj Gori postupiti (Jokić i Zec su navodno u Beogradu, a Strugar i Kovačević u Podgorici), usledio je nagli obrt, uz vest da će se dvojica sa liste - general Strugar i admiral Jokić - dobrovoljno uputiti u Hag. I jedan i drugi tvrde da su na ratište poslati kao oficiri, da nisu mogli da biraju hoće li tamo ići ili ne, te da će dokazati svoju nevinost. Tako se haška klopka počela odmotavati i u Crnoj Gori, bez garancije za bilo koga da u nju neće upasti.
       A kad su se strasti oko dubrovačke četvorke počele smirivati, usledio je novi potez neumorne Karle del Ponte. Nova optužnica protiv Slobodana Miloševića.
       Milošević je optužen individualno i po osnovu komandne odgovornosti za ubistvo više od 600 Hrvata i deportaciju najmanje 170 000 Hrvata sa približno trećine teritorije Hrvatske koju je planirao da uključi u novu srpsku državu. Optužnica ga tereti da je u periodu od 1991. do 1995. godine učestvovao u zločinačkom poduhvatu, koji se sastojao u nasilnom uklanjanju većine Hrvata i drugih nesrpskih stanovnika s područja Hrvatske koje su srpske vlasti nazivale Republika Srpska Krajina i Dubrovačka republika.
       Ako je proširenje optužnice protiv Miloševića bilo najavljeno i očekivano, imena koja se u njoj pominju kao učesnici zločinačkih poduhvata podsetila su na neke već zaboravljene likove. Među njima su i bivši predsednici Predsedništva SFRJ Borisav Jović i Branko Kostić, bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović, nekadašnji sekretar za narodnu odbranu general Veljko Kadijević,tadašnji načelnik Generalštaba general Blagoje Adžić, šef armijske Uprave za bezbednost general Aleksandar Vasiljević, bivši šef DB-a Srbije Jovica Stanišić, šef Grupe DB-a za specijalne operacije Franko Stamatović, tadašnji ministar odbrane Srbije general Tomislav Simović, nekadšnji predsednik Vlade SAO Krajine i predsednik Republike Srpske Krajine Milan Babić, ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane SAO Krajine, tadašnji predsednik Srpskog nacionalnog veća i predsednik Vlade SAO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema i predsednik RSK Goran Hadžić, nekadašnji komandant specijalne policijske jedinice na Kosovu, kasnije zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije Radovan Stojčić, zvani Badža, lider radikala Vojislav Šešelj, nekadašnji komandant "tigrova" (paravojne i parapolicijske jedinice) Željko Ražnatović Arkan. Svi oni su, kako se navodi u optužnici, imali ulogu ili uloge koje su bitno doprinele opštem cilju poduhvata.
       U Haškom tribunalu se nisu mogli dobiti ni odgovori na pitanje zašto do sada nije podignuta nijedna optužnica, na osnovu komandne odgovornosti, protiv političkog vrha u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Zar i nedavno prikazivanje dokumentarnog filma "Oluja nad Krajinom" nije - bar hrvatskoj javnosti -argumentovano pokazalo da je i ta operacija bila planska i uz kršenje svih konvencija i običaja rata, a sve uz znanje i saglasnost tada aktuelne vlasti. Isto se može reći i za politički vrh Federacije BiH.
       Slobodan Milošević je, prema navodima optužnice, kao predsednik Republike Srbije, tokom tog perioda, imao odlučujuću kontrolu nad učesnicima zajedničkog kriminalnog poduhvata, i sam ili u saradnji s drugima imao odlučujuću kontrolu i uticaj na delovanje Predsedništva SFRJ (kasnije SRJ), srpskog MUP-a, JNA, osoblja TO na pomenutoj teritoriji i dobrovoljačkih grupa.
      
       Pretnja medijima
       Iz optužnice se, takođe, vidi da je Milošević kontrolisao i koristio državne medije za manipulaciju srpskim javnim mnjenjem da bi stvorio atmosferu straha i mržnje prema Srbima koji su živeli u Hrvatskoj, što je direktorku Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava Biljanu Kovačević-Vučo navelo na zaključak da postoji nagoveštaj postupka i protiv učesnika desetogodišnje pogubne medijske politike u zemlji. Misleći, pri tom, na "strašnu propagandu koja je dovela do ispiranja mozga, ksenofobije stanovništva, huškanje na rat i pravdanje zločina", Biljana Kovačević-Vučo je izrazila nadu da će proširenje optužnice protiv Miloševića dovesti do "odgovornosti ovdašnjih 'malih gebelsa', odnosno organizatora medijske kampanje državnih i provladinih medija i realizatora njihove medijske politike".
       Inače, Tribunal za ratne zločine u Ruandi, u kojem je Karla del Ponte takođe tužilac, nedavno je, prvi put, izrekao presude novinarima za raspirivanje zločina, pa ne bi bilo nemoguće da Karla del Ponte to učini i ovde.
       Možda bi sve izgledalo drugačije da je bar neko suđenje za ratne zločine počelo pred domaćim sudovima, što bi bio mnogo bolji vid saradnje sa Hagom od puke retorike o ugroženom dostojanstvu, nepravednom Tribunalu i oholoj Karli del Ponte.
       Komentari najnovije optužnice protiv Miloševića nisu se mogli dobiti ni u saveznom, ni u republičkom ministarstvu pravde. Srpski ministar pravde Vladan Batić odbio je da komentariše najnoviju optužnicu iz Haga i uputio nas na svog saveznog kolegu Sava Markovića, za kojeg su nam u kabinetu ljubazno rekli da je odsutan.
       Nisu nepoznata ovdašnja pozivanja na saradnju sa Tribunalom tek posle donošenja zakona koji to reguliše. U Hagu za to najmanje haju. Oni na raspolaganju imaju mnogo čvršće adute za "uterivanje pravde", od novca do batine koju smo tako dobro iskusili. Pitanje je samo gde je tu kraj. Jer, kad uskoro optužnica protiv Miloševića bude proširena i na ono što mu se stavlja na teret u Bosni i Hercegovini, spiskovi drugih mogućih krivaca i saučesnika biće sigurno - prošireni!
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      
      

General Aleksandar Vasiljević: "Nije mi jasno zbog čega sam pomenut u toj optužnici", kaže za NIN general u penziji Aleksandar Vasiljević, bivši šef KOS-a a sada član Nove demokratije, "ali sam posebno iznenađen što sam se našao među ljudima od kojih sam svojevremeno bio eliminisan i doživeo velike neprijatnosti. Samu optužnicu ne mogu da komentarišem jer detaljnije nisam upoznat sa njom."

      
      

Borisav Jović: "Koliko se ja sećam, nikada Predsedništvo SFRJ, dok sam učestvovao u njegovom radu, nije naredilo bilo kakvu akciju koja bi mogla voditi stvaranju etničkih srpskih teritorija i ugrožavanju nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj", izjavio je za "Ekspres" nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović. "Naš problem je bila politička odluka EZ da se SFRJ rasturi, što mi i nismo odbacivali, ali smo tražili da se istovremeno rešava i nacionalno pitanje Srba u Hrvatskoj."        "Kada je reč o ofanzivi kod Dubrovnika i Vukovara, odgovorno tvrdim da takvu odluku Predsedništvo nije donelo, to je bila očigledno interna stvar vojne procene i strategije", izjavio je Jović.

      
      

Vojislav Šešelj: "Haški sud je antisrpska institucija. To je politički sud koji je formiran u cilju uništavanja srpskog naroda i njegove države", rekao je podgoričkom listu "Dan" lider radikala Vojislav Šešelj. Opisujući da je Šešelj "hladnokrvno primio vest da je jedan od osumnjičenih za saučesništvo u navodnim zločinima", list citira Šešeljevu izjavu da će "pobediti Haški sud". "Kolateralna šteta će im biti holandska kraljica", zaključio je predsednik Srpske radikalne stranke.

      
      

Branko Kostić: "Savjest mi je čista i potpuno sam miran", rekao je "Danu" bivši predsednik Predsjedništva Crne Gore i potpredsednik Predsedništva SFRJ Branko Kostić. "Nemam namjeru ni od koga da se krijem, niti bih želio da, ukoliko do optužnice dođe, to bude povod za bilo kakvo narastanje tenzija ili sukoba ni u Crnoj Gori, ni u Jugoslaviji."        Kostić navodi da bi, u slučaju ozvaničenja optužnice protiv njega, tražio od jugoslovenskih i crnogorskih vlasti da mu se organizuje suđenje u zemlji, "ako treba i uz učešće predstavnika Haškog tribunala", a "ukoliko državni organi Crne Gore i Jugoslavije ne budu spremni to da urade ja ću se pojaviti na Haškom tribunalu".