"Jedva sastavljamo kraj s krajem. Desilo se i treće poskupljenje struje od kada je DOS došao na vlast, a mi to nismo nikako osetili. U odnosu na porast troškova života, koverta sa platom je sve tanja"

      Vrlo bled čovek, zaleđenog osmeha, okružen brojnim telohraniteljima probijao se žurno kroz masu preplanulih i besnih ljudi. Hteo je da se što pre popne uz stepenice i dođe do mikrofona da bi se obratio neprijateljskom okruženju koje je zviždalo i obasipalo ga pogrdnim rečima. Ali to još niko nije imao nameru da mu dozvoli.
       Mladi čovek čija se boja lica izjednačila sa modernim bež i kaki bojama njegove košulje i pantalona kasnio je više od četiri časa na dogovoreni sastanak. Rudari "Kolubare" su takvo ponašanje Gorana Novakovića, ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije, shvatili kao još jednu u nizu uvreda kojima ih je, po njihovim rečima, obasipala vlada. Čekali su pregovarače od srede (3. oktobar) kada su stupili u štrajk, do ponedeljka (8. oktobar) kada su dvojica ministara najavili dolazak u deset časova pre podne. Očekivan je i ministar finansija Božidar Đelić, ali on nije došao.
      
       Slatka osveta
       "Gde si dosad, koliko ti je dana trebalo da dođeš", pitali su ljudi uz zvižduke. Ovakva scena protiv predstavnika vlasti viđena je poslednji put u Miloševićevo vreme. Zdravko Vučetić, predsednik Štrajkačkog odbora Sindikalne organizacije "Kolubara" (SOK), pokušao je da smiri rudare. "Pustite čoveka, on je gost u srpskoj šumadijskoj kući. Dobro došao, gospodine ministre, među rudare." Ipak, bilo je prerano da ministar odahne. Vučetić je koristeći mikrofon prepričao kako je dan pred štrajk reagovao ministar odbijajući rudarske zahteve. "Gorane, rekao si 'daj da vidim kako izgleda štrajk u Kolubari'. Pa vidi, Gorane, kako izgleda štrajk u 'Kolubari'. Niste nas ozbiljno shvatili. U stvari, naterali ste nas da štrajkujemo. Ponašali ste se u stilu: ili štrajk ili marš kućama." Više od hiljadu grla uzvikivalo je "ua".
       Bilo je očigledno da se Novaković ne oseća bezbedno. Bio je opkoljen ljudima koji su se bukvalno oslanjali na njega. Ipak, pokazao je veliku hrabrost pogotovo što je, čim se domogao mikrofona, izjavio: "Hteo bih da vas podsetim šta je sve rukovodstvo EPS-a i ovo ministarstvo uradilo do sada..." Nije završio, orilo se "ništa" i "gde ti je taj autobus što si nam kupio". Prekidan psovkama i uvredama na račun vlade, pomenuo je isplatu neto zarada (samo rudarima), nabavku novih autobusa, kupovinu HTZ opreme za poboljšanje uslova rada. "Rekli ste kako vam je tokom prošle godine ukradeno nekoliko plata zbog kašnjenja, pa smo se dogovorili da vam ih isplatimo tako što ćemo vršiti uplate dan ranije." Rudari su odgovarali pitanjem "kada".
       Ne može se reći da rudari nisu primetili da se ministar Novaković, s obzirom na okruženje, dostojanstveno drži. Ipak, imali su potrebu da se osvetoljubivo ponašaju. Uvukli su ga prvo u radničku kantinu da tu pregovara pred svima, ali osim što je bilo nemoguće da svi uđu, što se od buke ništa nije čulo, postojala je opasnost da se svi kolektivno poguše. Opet su ministra izveli napolje i preporučili mu da sa njima pregovara na livadici između baraka, obećavši mu stolicu. Tek posle pola sata povukao se sa predstavnicima sindikalnih lidera da pregovara bez prisustva publike i novinara.
       Tako su pregovori počeli, a štrajk je okončan u sredu.
      
       Politička motivisanost
       A na početku štrajka, Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, javno je otkrio da je organizator štrajka rudara u čitavoj Srbiji lično Vojislav Koštunica predsednik Jugoslavije. Onda je to nešto uvijenije (u subotu) rekao i Zoran Đinđić: "Ako neko 5. oktobra organizuje štrajk (počeo je inače 3. oktobra - prim. M.M.) mislite li da je taj štrajk i socijalni? Ako neko ko je natprosečno dobro plaćen u ovoj zemlji, na dan koji je simbol rušenja vlasti, krene sa svojim zahtevima, ja to ne mogu da tumačim drugačije nego da je politički motivisano."
       U svojim nastupima predstavnici vlade neprestano ističu kako su rudari natprosečno plaćeni, pa je između redova provejavalo da je reč o ljudima koji bi hteli (osim što blisko sarađuju sa Koštunicom) da profitiraju na račun svog prvoboračkog staža. I javnost se zaista naljutila. Em su se usudili da štrajkuju oni najbogatiji, em se sad svaki čas bune a onolike su godine ćutali i podržavali Slobu. Najveći kritičari su zaboravili kako su godinama kukali objašnjavajući radnicima koliko je važno da se osveste i bore za svoja prava, a ne da u iščekivanju ispunjenja viših interesa (bilo nacionalnih, bilo nekih drugih) ćute i trpe.
       Kako stvari zapravo stoje, šta kaže primer "Kolubare" i Lazarevca?
       Zdravko Vučetić je predsednik Štrajkačkog odbora SOK-a i bio je zadužen da u ime sedamnaest hiljada radnika koji su štrajkovali pregovara sa vladom. Za NIN kaže: "Tvrdim da naš štrajk nije imao veze sa politikom, reč je o borbi za život. Mislimo da imamo pravo da nam se isplati naš krvavo zarađeni novac zbog prebačaja proizvodnje, zbog dopunskog rada. Umesto osam sati, mi smo radili dvanaest sati i to hoćemo da naplatimo. Posle svega vlada nam je smanjila plate - po čoveku oko trista dinara. Ministar Đelić je izjavio da nam je plata šesnaest hiljada, a ona iznosi oko deset hiljada dinara. E, onda su ljudi rekli 'dosta'. Svi su znali da sindikat jalovo mesecima pregovara. I sad kažu radimo za Koštunicu, rušimo Đinđića. A kod mene u rukovodstvu sindikata dva su člana iz Đinđićeve stranke, jedan je iz SPO-a, dok smo jedan moj kolega i ja neutralci. Nama nije namera da bilo koga smenjujemo."
       Najsumnjiviji je svakako generalni direktor basena "Kolubara" Vladan Jovičić. On je visoki funkcioner DSS-a (član Glavnog odbora i narodni poslanik). "Ono što je 'Kolubari' vlada obećavala, ovde definitivno nije viđeno. Plate su zbog prekida štrajka postale redovne u maju mesecu. Odavno su sindikati obavestili vladu da su nezadovoljni. Uslovi rada su i dalje katastrofalni, ispravno je samo 17 odsto tehnike. Čak su i snimili razgovore sa Đelićem i Novakovićem. Posle smo svi mogli da čujemo da su ti ministri bili izuzetno nepristojni. Revolt kod ljudi je takav da žele da ih, ako ništa drugo, bar poštuju. Ja znam da su rudari u pravu."
       Naš sagovornik dalje kaže da je pokušao da naredi zaposlenima da ispoštuju minimum proizvodnje. Referendumski su se izjasnili da to ne dolazi u obzir. "Čak su me izviždali i rekli 'prošle godine nisi tako govorio'. Nezadovoljstvo je ogromno, ljudima je dosta praznih obećanja." Na pitanje da li su se rudari razmazili, pa misle da se podrazumeva da treba da naplate prošlogodišnje učešće u revoluciji, Jovičić kaže da rudari traže samo onoliko koliko su zaradili: "Nismo povlašćeni. Uostalom, nema tih para koje mogu da vas uvesele kad vaše dete ne može da pretrči po širini fudbalsko igralište, jer su mu pluća puna ugljene prašine. Kolubara je dala maksimalan doprinos da zemlja krene putem oporavka."
      
       Ko je organizator
       U utorak je DS optužio Jovičića da je kao član DSS-a organizovao štrajk zajedno sa socijalistima koje nije posmenjivao sa direktorskih mesta. Tada se prvi put oglasio i Opštinski odbor DS-a iz Lazarevca i potvrdio ove navode. Do tada se niko iz Opštinskog odbora u Lazarevcu nije oglašavao niti pristao da govori sa autorkom teksta. To je i razumljivo kada se zna da je devedeset odsto stanovnika ove opštine egzistencijalno vezano za "Kolubaru". "Na odgovornim funkcijama sede ljudi iz skoro svih stranaka uključujući DS i SPS. Jedini kriterijum je stručnost i rezultat rada", ističe direktor Kolubarskog basena.
       Ljubiša Radojičić je diplomirani inženjer rudarstva i član je DS-a od njegovog osnivanja. Još je i predsednik Sindikalne organizacije površinskih kopova i član Štrajkačkog odbora. Na pitanje da li je štrajk organizovao neko iz DSS-a, za NIN kaže: "Koliko ja znam, naš štrajk nema političku pozadinu." Radoslav Milić, direktor Polja D, član je Glavnog odbora SPO-a. I on tvrdi da "štrajk nema političke konotacije", niti da je primetio da je "DSS umešan u kreiranje štrajka". Na pitanje da li su se od prošle godine poboljšali uslovi rada, kaže da se oseća "blagi pomak" ali da je sve još daleko od "stanja kakvo je bilo u srećna vremena krajem osamdesetih godina".
       "Ljudi iz vlade lažu da je ovo politički štrajk. Ministar Novaković me je pre štrajka, dok smo pokušavali da pregovaramo, udario po ruci i viknuo: 'Šta hoćeš, hoćeš da vratiš Miloševića'? A meni je on oduzeo deset najlepših godina života, dok je ministar imao sreće da živi izvan zemlje. Naročito mi je teško, jer sam i prošle godine učestvovao u štrajku. Tada nisam mogao ni da sanjam da će se sve tako brzo ponoviti", reći će Nenad Nešković, predstavnik Štrajkačkog odbora "Kolubare" - prerade. Radi kao KV radnik, a po struci je mašinski tehničar. Plaćen je 9 118 dinara. Supruga ne radi, otac je dvoje dece. "Jedva sastavljamo kraj s krajem. Desilo se i treće poskupljenje struje od kada je DOS došao na vlast, a mi to nismo nikako osetili. U odnosu na porast troškova života, koverta sa platom je sve tanja."
      
       Promena mišljenja
       Zanimljivo je da je ministar Novaković posle posete "Kolubari" u ponedeljak izjavio kako je promenio mišljenje o prirodi štrajka u rudnicima. "Mislio sam da je reč o političkom štrajku, ali danas sam se razuverio. Nezadovoljstvo je stvarno veliko i vidi se da im je teško."
       Rudari i građani Lazarevca su prilično jednoglasni. Slažu se da je štrajk bio opravdan i da je socijalne prirode. Sve priče liče jedna na drugu. Tridesettrogodišnji Radan Veselinović dvanaest godina radi kao trakista na bageru. Izdržava suprugu, dvoje dece i roditelje. Tvrdi da mu je plata sa svim beneficijama dvanaest hiljada dinara. Posle dva dana boravka u Lazarevcu naišli smo na jedan jedini disonantni ton: "Štrajk sa ovakvim zahtevima nije opravdan, ali ne znam da li je politički proizveden. Bio bi opravdan da su radnici tražili novac za eksproprijaciju i za remont mašina. Površinski kopovi gotovo da više nemaju šta da kopaju. Plate su kod nas redovne i solidne u odnosu na druge", rekao je Milorad Koprivica, poslovođa pomoćne mehanizacije na Polju D.
       "Bolji život" svakodnevica demantuje. Autori mnogobrojnih istraživanja javnog mnjenja već mesecima upozoravaju da nezadovoljstvo građana raste. Kako je moguće da se Vlada Srbije nije bolje pripremila kada se čitavo leto ponajviše pričalo o "vreloj" jeseni našeg nezadovoljstva? Da li je moguće da će se sve završiti tvrdnjama da su radnici nekakvi opasni tipovi koji ruše sistem?
      
       MARIJANA MILOSAVLjEVIĆ