("Olako obećana brzina", NIN br. 2649)

      Jedva, nekako, pročitavši do kraja tekst "Olako obećana brzina" Ivice Dačića, predsednika Gradskog odbora SPS-a Beograda, zapitah se otkud toliko bezobrazluka i cinizma kod tekstopisca. Nekadašnja uzdanica SPS-a, zajedno sa Goranom Perčevićem (taj se bar ućutao i sam sebe smestio gde smatra da mu je mesto), i dalje misli, pokriven "titulom" koju dodaje posle imena i prezimena, da nekom znače njegove analize onoga što je prošlo, kao i njegove analize sadašnjeg stanja i isto tako zlurade anticipacije.
       Bio je u situaciji mlađahni i bogomdani teoretik da pokaže šta zna i ume ravno deset godina, kada mu je laboratorija zvana Srbija bila svakodnevno širom otvorena. Kakav je analitik i teoretik bio, video je svaki kunić zemlje Srbije. Sada se vidi da mlađahni znalac nije umeo ništa dok ne kraducne od ovoga ili onoga teoretičara i da to plasira u širom otvorene medije. (Sećam se jednog njegovog nastupa na TV Bastilji - zar samo jednog? - kada je svojom osionošću i arogancijom doveo do crvenila i potpuno indiferentne kamere, koje su ga onako glatko izbrijanog morale slikati na njegovo istinsko zadovoljstvo.)
       Taj i takav teoretik i analitik sada, vidimo, ne ume ni da nađe pravi naslov za ono što hoće da kaže čitaocima NIN-a. Onaj koji je izrekao tako proročansku rečenicu odavno je pod zemljom, ispraćen u nju vokabularom od koga bi i đavo napustio svoje stanište. Dragiša Pavlović, kao čovek koji se našao u blizini onih koji su hteli da od Srbina naprave natčoveka, ili nešto veće i od toga, upozoravao je i tekstopisca, odnosno analitika, čemu to vodi i do čega će to dovesti.
       Sada taj isti analitik bez imalo zazora i stida u svom intelektualnom jalovluku još i konstatuje: "Što se tiče političke vlasti, gotovo da se ništa nije promenilo, osim ličnosti koje tu vlast vrše. Ostao je gotovo isti način organizacije vlasti, neizbežne privilegije, korupcija, pritisak na medije, pritisak na pravosudni sistem, mešanje u ekonomiju, kontrola policije i vojske, upravljanje državom iz partijskog politbiroa..."
       Osim što je najzad priznao kakva je bila organizacija i vlast partije kojoj pripada, analitik obaveštava čitaoce NIN-a da ona nije neumitno nestala, već da još postoji i "samo se priprema za naredni korak", a ovaj koji ovo piše, poručuje mu: Prestani, bre, da kradeš (ovoga puta tuđu rečenicu, koja je onoga koji je prvi izgovorio koštala života) i shvati da je ovom narodu dosta predilekcija lišenih stida i srama i naravno obraza!
      
       MILENKO PEJOVIĆ,
       Novi Beograd