"Niko ko je radio protivzakonito ne može mirno da spava. Priča, šta je bilo - bilo je, ali moje pare su u Švajcarskoj, na Kipru... neće proći. Sve će, demokratski i u punoj pravnoj proceduri biti ispitano i dokazano. Za koga bude utvrđeno da je kriv odgovaraće i moraće da plati šta od njega država traži" (Zoran Živković)

      Ako hoćete da saznate nešto više o nekom društvu ili nečijim poslovnim uspesima pratite put novca, kaže stara izreka. O prethodnom režimu kao i o uspesima nekih njegovih odličnika znamo dosta, čak je i put novca više-manje jasan. Samo kako doći do para?
       Koliko je to teško najbolje svedoče problemi sa kojima se susreće Aleksandar Radović, direktor Republičke uprave javnih prihoda i predsednik Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi. S jedne strane treba da se utvrdi ko i koliko ima novca u stranim bankama i da li je on nelegalno stečen e da bi se taj novac vratio u zemlju, a s druge strane problem predstavlja i naplata poreza po osnovama ekstraprofita.
       Švajcarske vlasti zamrzle su najmanje 45 miliona franaka na računima čiji su vlasnici bliski saradnici bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Nemački nedeljnik "Špigl" u tekstu "Opljačkani novac iz Beograda" u broju 42 od 15. oktobra piše da se do ove brojke došlo posle zamrzavanja računa četvorice "političara visokog ranga" iz vremena Miloševićevog režima od strane švajcarskog Ministarstva pravosuđa. Reč je, kako se navodi u "Špiglu", o sumi mnogo većoj nego što se prvobitno pretpostavljalo. Računi se nalaze u dvema bankama u Cirihu i jednoj u Tesinu.
      
       Tužba na tužbu
       Aleksandar Radović tvrdi da Dragan Tomić, bivši direktor "Simpa", na tri računa u švajcarskim bankama ima šest miliona švajcarskih franaka, Dragan Tomić, bivši predsednik Skupštine Srbije, milion i po franaka, Tomislav Janković, bivši direktor Fonda za zdravstvo, takođe milion i po švajcarskih franaka, dok je bivšem srpskom premijeru Mirku Marjanoviću pronađen račun na kome se nalazi milion i dvesta hiljada švajcaraca. Ranije je Milovanu Bojiću, bivšem ministru zdravlja, na računu u Švajcarskoj blokirana suma u iznosu od 800 000 švajcarskih franaka.
       Prema "Špiglu", švajcarske vlasti "sada čekaju dokaze iz Beograda koji treba da 'dokažu vezu između delikata počinjenih u Jugoslaviji i blokiranih sredstava u Švajcarskoj'".
       Mirko Marjanović je reagovao brzo i kazao da Aleksandar Radović, direktor RUJP Srbije, nije doneo nikakve dokaze o postojanju njegovog računa kod neke od švajcarskih banaka i da je Radovićeva izjava puna laži i da će zbog toga podneti tužbu protiv njega nadležnom sudu u Beogradu, što je i učinio. Za NIN gospodin Marjanović je rekao: "Račun nemam, niti sam polagao sredstva na bilo koji račun u inozemstvu. Zato sam i tužio gospodina Radovića nadležnom sudu." Bivši direktor "Jugopetrola" i predsednik srpske skupštine Dragan Tomić će takođe tužiti Radovića. Tomićev advokat Dušan Mašić je izjavio da je "Dragan Tomić spreman da podnese na uvid i svoj pasoš u kojem se vidi da on u poslednjih deset godina nije bio u Švajcarskoj i nema švajcarsku vizu te, prema tome, nije mogao ni da otvori bilo kakav račun".
       Eksperti, kako navodi "Špigl", polaze od toga da se u švajcarskim sefovima mogu nalaziti još i veće svote iz Miloševićeve ere.
       Gospodin Radović je rekao da je mnogo novca uzeto od građana i da će protiv svih vlasnika pomenutih računa biti podnete krivične prijave. Gospodin Radović je, potom, pokazao faksimil dokumenta koje mu je švajcarsko Ministarstvo pravde uputilo 26. septembra i na taj način pokušao da negira demantije Miloševićevih saradnika. Zanimljiva je izjava gospodina Mašića, advokata Dragana Tomića, kada je o švajcarskim izvorima reč: "Ako je tačan izveštaj iz Švajcarske, ni Švajcarci nisu poslali pravu istinu."
       "Špigl" citira u pomenutom tekstu i uglednog stručnjaka za bankarstvo Ćana Trepa koji se pita da li su banke dovoljno ažurne u potrazi za tim novcem i to uprkos postojanju obaveze prijavljivanja sumnjivih računa.
       Indikativno je da su savezne švajcarske vlasti, kako piše "Špigl", još 1999. godine naložile da se zamrzne privatna imovina Miloševića i njegovih saradnika, ali, da to obaveštenje nikada nije pristiglo u švajcarsko Ministarstvo pravde.
      
       Dinkićeve izjave
       Naime, priča je, izgleda, počela kada je Haški tribunal započeo da prikuplja dokaze za Miloševićevu optužnicu. S obzirom da u optužnici Međunarodnog suda protiv Slobodana Miloševića br. IT-01-xxx od 27. septembra 2001. godine u tački 26 piše da se Milošević optužuje jer je "delujući sam ili u sprezi sa drugim učesnicima zajedničkog zločinačkog poduhvata, učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" pružajući, pored ostalog, finansijsku podršku "regularnim i neregularnim vojnim snagama neophodnim za preuzimanje vlasti na tim područjima i kasnije prilikom uklanjanja hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva" (tačka 26/b) kao i da je "takva podrška davana kao potpora zajedničkom zločinačkom poduhvatu počinjenjem zločina koji predstavljaju povredu članova 2, 3 i 5 Statuta Međunarodnog suda" (tačka 26/e), te da je pružao finansijsku podršku "jedinicama TO i srpskim dobrovoljnim jedinicama koje su delovale u SAO SBZS, SAO zapadna Slavonija, SAO Krajina i Dubrovačkoj republici" (tačka 26/h) i da je "finansirao srpsku vojsku, policiju i neregularne snage u Hrvatskoj koje su počinile zločine koji se navode u optužnici" (tačka 26/l). Krajnje simplifikovano rečeno, Milošević se optužuje da je, pored ostalog, finansirao ratove voćene na teritoriji SFRJ.
       Dakle, Haški tribunal je, po svoj prilici, zbog svojih razloga i potreba tražio proveru i zamrzavanje računa pojedinih naših građana u stranim bankama. Ta blokada, kako smo saznali, važiće do 21. decembra 2001. godine.
      
       Andersenove bajke
       Dodatno interesovanje javnosti za ovaj slučaj podstakao je guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić izjavivši da naše pravosuđe snosi krivicu što novac Miloševićevih saradnika leži u bankama Švajcarske, Kanade, Lihtenštajna... Dinkić je još dodao da je pomalo razočaran, jer je "saznao da sudije u Okružnom sudu u Beogradu jednostavno nisu želele da napišu jedan takav zahtev, pa nam je istekao rok, a onda su nam Švajcarci rok produžili za još tri meseca i on ističe 21. decembra". Guverner je izrazio nadu da će pravosuđe ovoga puta reagovati jer, kako reče, "novac smo pronašli i treba da ga uzmemo". Dinkić je još napomenuo: "Naše sudije možda ne znaju da napišu ono što se od njih traži da bi zadovoljili međunarodnu pravnu normu ali, bilo je slučajeva da smo imali sudije ili uplašene ili korumpirane od strane prošlog režima koje nisu htele da napišu zahtev, tako da je ovaj slučaj veoma zanimljiv".
       Međutim, izgleda da to nije baš tako kako je Dinkić prezentovao javnosti. Procedura, kada je reč o povraćaju tih sredstava, dosta je komplikovana. Iako se naše pravosuđe sa tom vrstom problema nije susretalo od slučaja Rajka Medenice, kako se tvrdi, to neće predstavljati veći problem.
       Na Dinkićevu izjavu reagovao je Okružni sud u Beogradu ocenivši da guverner Narodne banke Jugoslavije ne poznaje sudski postupak i ne uvažava princip podele vlasti, niti o njemu vodi računa. "Ovakva izjava je krajnje proizvoljna, uvredljiva, pravno neodrživa i pre svega neistinita."
       Sličnog je mišljenja i okružni javni tužilac Rade Terzić koji je za NIN kazao: "U principu istupanje gospodina Dinkića bilo je impulsivno i izuzetno oštro. Mislim da on ima informaciju od švajcarskih organa vlasti koji obećavaju saradnju ali, to se mora podvući, uz preciznu proceduru za utvrđivanje svih tih podataka za zamrzavanje svakog pojedinačnog računa. Oni zahtevaju da se protiv tih lica vodi krivični postupak pred našim sudovima i zahtevaju vrlo jasne i precizne navode i dokaze da je taj novac koji se nalazi na tajnim računima povezan sa ilegalnim aktivnostima zbog kojih se vrši krivično gonjenje ovde."
       Dakle, švajcarske vlasti moraju da od našeg pravosuđa dobiju podatke da se o određenoj ličnosti čiji je račun zamrznut, vodi krivični postupak za delo koje kao krivično delo postoji i u Švajcarskoj da bi se toj ličnosti račun blokirao sada po ovom osnovu. Potom dolazi do klasičnog parničnog postupka gde imovinske interese države po službenoj dužnosti zastupa javni pravobranilac.
       Ministar pravde u Vladi Republike Srbije dr Vladan Batić za NIN komentariše ovaj slučaj: "To je potpuno paušalna izjava gospodina Dinkića, koji se meša u stvari koje nedovoljno razume. Ta njegova izjava nema nikakve veze sa realnošću. Bilo bi mnogo lepo kada bi Okružni sud mogao da napiše neko pismo i onda da nam određene zemlje vrate novac. To su Andersenove bajke. Priča g. Dinkića kao i njegove aktivnosti na Kipru su kontraproduktivne. Bio sam na Kipru i video sam šta je napravio svojim ishitrenim reakcijama. Gospodin Dinkić treba da se bavi Narodnom bankom a da pravosudnim organima prepusti njihov posao. Takvim svojim izjavama on samo obmanjuje javnost.
       To klupko je počelo da se odmotava i mi ćemo doći do pravih saznanja. Na Kipru sam imao sastanke i sa ministrom pravde kao i sa ministrima unutrašnjih i spoljnih poslova i taj posao u vezi sa računima ide svojim tokom. Mislim da senzacionalizam i krupne reči kao što čini Dinkić u ovom slučaju nisu dobar put. Treba sve raditi profesionalno, minuciozno po strogo utvrđenim procedurama kako bi se stiglo do prave istine. Ne postoji put kojim se to može rešiti preko noći."
       Naši pravosudni organi uspostavili su tesnu saradnju po ovom pitanju sa predstavnicima Haškog tribunala i dobili su značajan broj dokumenata o poslovanju naših firmi i pojedinaca u inostranstvu. Takođe, Haški tribunal je povukao značajnu dokumentaciju sa Kipra tako da se mogu očekivati još podrobniji podaci o poslovanju naših ljudi i firmi u inostranstvu.
       To je za NIN potvrdio i ministar Batić: "Okružno tužilaštvo je u posedu dokumentacije koju je o tim računima pribavio Haški tribunal. Ta je dokumentacija pre nekoliko dana predata Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu i uskoro se počinje sa procesom koji će se, nadamo se, završiti pozitivno po našu zemlju."
      
       Postoji li opstrukcija
       Da li na saveznom nivou kao i nekim delovima DOS-a koji nisu skloni korenitim reformama postoji opstrukcija kada je reč o ovom problemu za NIN je govorio savezni ministar policije Zoran Živković: "U formalnom smislu nema opstrukcije. Ali, javljali su se neki drugi načini. To je, recimo, u slučaju Astra banke gde sam ja obavešten pouzdano da su neki ljudi koji rade u saveznoj vladi ubeđivali Karića da će Zakon o ekstraprofitu biti ukinut, da će biti oboren na Ustavnom sudu, da ne mora to da plaća, da je to loš zakon, da će se napraviti deset puta bolji zakon po kome Karić to neće morati da plati. To je, tako da kažem, pobočno delovanje."
       Koliko je ovo, ipak, političko pitanje gospodin Živković kaže: "Ovo nije prvi zakon o ekstraprofitu na našim prostorima. Godine 1920. takođe je bio donet zakon o ekstraprofitu za ljude koji su se obogatili tokom Prvog svetskog rata. Osnivač Demokratske stranke Ljuba Davidović bio je predlagač tog zakona. Mi imamo obavezu pred našim građanima i biračima da sve što je vezano za ta pitanja isteramo na čistac. Niko ko je radio protivzakonito ne može mirno da spava. Priča, šta je bilo - bilo je, ali moje pare su u Švajcarskoj, na Kipru... neće proći. Sve će, demokratski i u punoj pravnoj proceduri biti ispitano i dokazano. Za koga bude utvrđeno da je kriv odgovaraće i moraće da plati šta od njega država traži."
       Kako stvari stoje, izgleda da novac nije, ipak, da parafraziramo pesnika Bajrona, Aladinova lampa koja može ispuniti svaku želju i rešiti svaki problem.
      
       LUKA MIČETA