Bilo kakve da su joj krajnje namere, IRA je nesumnjivo procenila da je ovo vreme kad se Americi ne sme stati na žulj i kad je svakako bolje ne praviti društvo Bin Ladenu, osobito ako se tako, pod vidom spasavanja mirovnog procesa u Alsteru, može oprati i deo sopstvene terorističke istorije

      U vreme pojačane opšte borbe protiv terorizma Irska republikanska armija (IRA), koja je zbog svog već tradicionalnog oružanog suprotstavljanja britanskoj vladavini u Alsteru postala simbol terorizma, iznenada je obnarodovala da će se razoružati. Geri Adams, lider Šin fejna, izjavio je da IRA tako želi "da spase mirovni proces i ubedi druge u svoje istinske namere". Ne koriste se reči kao što su "razoružanje" ili "predaja oružja", jer oružje predaje najčešće onaj ko je izgubio rat, nego - radi spasavanja obraza i osujećivanja rascepa u redovima IRA - "nekorišćenje" ili "odlaganje oružja", ali su mnogim, do juče militantnim, govornicima usta puna mira.
       Vašington i, nešto oprezniji, London videli su u tome potez od "istorijskog značaja". Neverne Tome među zagriženim unionistima u Belfastu procenjuju da se radi o taktici obmane čiji je cilj da se IRA izvuče iz društva međunarodnih terorista, u kome se, sticajem okolnosti, našla zajedno s talibanima. Najoptimističniji komentatori pišu o kraju mita o "koplju iz slamnog krova", to jest o skrivenom oružju, i predviđaju likvidaciju IRA, jer - šta je razoružana vojska, nego formacija pred raspuštanjem? Tačno je da se mirovni proces u Alsteru - na osnovu jednog sporazuma iz 1998. godine kojim je obrazovana regionalna koaliciona vlada od predstavnika sukobljenih strana, engleskih protestanata i irskih katolika - našao pred kolapsom. Protestantski ministri, na čelu sa premijerom Dejvidom Trimblom, povukli su se iz te vlade sa obrazloženjem da se IRA ne drži dogovora i, pored ostalog, ne polaže oružje, što je pretpostavka normalizacije stanja. Sada se procenjuje da odluka IRA o razoružanju bar može da spase taj mirovni sporazum, kome je inače kumovao i bivši američki predsednik Klinton, ako ne i da doprinese likvidaciji terorizma. (Već se oglasila "prava" IRA koja nema nameru ni da preda oružje ni da odustane od terora, atentata i metoda oružane borbe uopšte.)
       Presudni uticaj na odluku IRA - koji nije daleko od pretnje, iskazane u nervozi intenziviranja rata protiv globalnog terorizma i protiv Avganistana - imali su Amerikanci. "Njujork tajms" to i ne skriva: "Diskretna diplomatija Stejt departmenta i uporedni široki preokret u borbi protiv terorizma nakon 11. septembra pomogli su da se IRA gurne u pravom smeru. I gospodin Buš sad treba jasno da stavi do znanja da njegov rat protiv terorizma može da zaoštri njegov stav prema sakupljačima novca za IRA u ovoj zemlji. Dok se IRA pridržava sporazuma o prekidu vatre, dok se razoružava i dok izbegava saradnju sa terorističkim grupama u drugim zemljama, kao što je Kolumbija, u redu je da IRA i Šin fejn skupljaju novac ovde. Ali ako IRA odabere da se ponaša kao deo globalne terorističke mreže, priliv novca treba zaustaviti."
       Očigledno je da je američki zaokret prema terorizmu već nagovestio Geriju Adamsu da bi "irska Amerika", to jest dijaspora, mogla prestati da pomaže IRA, ako je to u neskladu sa patriotizmom američkih građana, a očigledno je da jeste. Drugi povod je još više iritirao Vašington: otkriće da su instruktori IRA, verovatno za debele pare, obučavali oružanu gerilu u Kolumbiji, koju Amerikanci smatraju značajnim distributerom droga, pa i svojim sopstvenim neprijateljem.
       IRA je, bilo šta da su joj kasnije namere, nesumnjivo procenila da je ovo vreme kad se Americi ne sme stati na žulj i kad je svakako bolje ne praviti društvo Bin Ladenu, osobito ako se tako istovremeno, pod vidom spasavanja mirovnog procesa u Alsteru, može oprati, ili bar zatomiti, deo sopstvene terorističke istorije, a preko Šin fejna ipak očuvati poziciju političkog činioca.
       IRA je, naravno, pomno krila kanale kroz koje se naoružavala, ali se zna da je, u toku svoje, osam decenija duge, oružane borbe pomoć tražila od svakoga ko je mogao da joj je pruži (nekad čak i od Staljina i Hitlera, iako bez mnogo uspeha). U poslednje tri decenije oružje je nabavljala iz Libije i, preko ruske mafije, iz istočnoevropskih izvora, a u novije vreme i iz Bosne. Glavni finansijski izvor bila joj je irska dijaspora u Americi - ona ista koju Buš sad može da priguši. On to može da učini sa manje političkog rizika nego njegov prethodnik, jer Amerikanci irskog porekla po pravilu ne glasaju za republikance, nego za demokrate.
       Što se tiče optužbi o uklapanju IRA u globalnu terorističku mrežu, one su došle tek posle kolumbijske afere. Dotle se znalo za, mahom simbolične, veze sa militantnim grupacijama Palestinske oslobodilačke organizacije i Afričkog nacionalnog kongresa i za ustaljenu saradnju sa baskijskim separatistima iz ETA.
       Najavljen je početak jednog teškog i neizvesnog procesa u kome IRA nije jedini uzročnik krize. Očekuje se da paravojne formacije protestanata takođe otkriju i predaju svoje skriveno oružje i da britanska vlada uzvrati popuštanjem stege i smanjenjem trupa u Alsteru. A to će potrajati, jer je i dosad dugo trajalo.