Kompjuteri nikako ne uspevaju da nauče našu azbuku...

      Pi(em Vam nadaju/i se da /ete mi pomo/i u re(avawu jedne jezi=ke nedoumice..." Tako stoji u pismu Milice Ličine, a slično je i u pismima mnogih drugih čitalaca. Nisu, naravno, svi iznenada postali nepismeni, nego kompjuteri - bar kad je reč o "i-mejlu" i Internetu - znaju samo za engleska slova. Vi nekome pišete našom latinicom, a njemu, umesto naših slova s dijakritičkim znacima, stižu q, w i razni znaci interpunkcije.
       Postoje neki sistemi da se pošalje poruka našom latinicom, pa i ćirilicom, ali da biste ih savladali treba vam bar diploma iz informatike na Elektrotehničkom fakultetu. Ja, kad moram da se posluzim elektronskom postom, pisem kao u ovoj recenici, takozvanim "decjim jezikom", tj. latinickim slovima bez dijakritickih znakova. To je barem čitko, a primalac, ako baš hoće, može naknadno da dopiše kukice i crtice.
       Kompjuteri su krivi što su se i u NIN-u provukle omaške zbog kakvih sam na ovom mestu prozivao druge listove. A upravo sam se spremao da pohvalim NIN zbog podnaslova članka Ljiljane Smajlović u broju 2649, gde se kaže: "Nisu vas slagali oni koji su vam rekli da posle rušenja Svetskog trgovinskog centra i paljevine Pentagona ništa više neće biti kao pre." Slično tome, u sledećem broju, u podnaslovu članka o Nostradamusu rečeno je: "Odomaćena fraza da posle 11. septembra ništa više neće biti kao ranije važi i za Internet."
       Tu misao smo poslednjih dana mnogo puta čuli, ali skoro uvek u obliku "ništa više neće biti isto", što je bukvalan prevod engleskog nothing will be the same. A valjda će i posle 11. septembra dvaput tri biti isto što i triput dva, poluprazna čaša isto što i polupuna. Zato je dobro što je u NIN-u pisalo "kao pre", odnosno "kao ranije".
       Moje zadovoljstvo pokvarila je činjenica da se odmah posle članka o Nostradamusu, na sledećoj strani, moglo pročitati: "Na Internetu važi osnovno, surovo pravilo 'First Come - First Served' (Ko prvi - wemu domen)". Kompjuteri su, dakle, pretvorili latinicu u ćirilicu i obrnuto! U broju 2651, na 5. strani, već se omakao i jedan "njeb-sajt", sasvim kao u "Glasu"...
       Ali da se vratim na pitanje Milice Ličine, od kojeg je i počela cela priča. Ona piše da je u samoposluzi čula kasirku kako kaže koleginici "Bolje pređi na Rajčinu kasu", povodeći se verovatno za oblikom majčin. "To me je navelo da razmišljam zbog čega imenice poput ličnih imena na -ka nemaju palatalizaciju, kao i da li pravopis dozvoljava oblik majkin kao neku vrstu hipokoristika..."
       Zbog čega - teško je reći. Ali jezički priručnici, pogotovu otkako imamo "Obratni rečnik" Miroslava Nikolića, objavljen prošle godine, omogućavaju nam da kažemo kako stvari stoje, to jest da damo nekakvo pravilo. Pridevi od imenica na -ka nekada su palatalizovali (tj. menjali "k" u "č") više nego danas. Iz tog vremena je ostao naziv Lučindan za Lukin dan, tj. praznik svetog Luke. Danas su s palatalizacijom samo majčin, devojčin i vladičin, uz nešto ređe bančin i biljčin. Ostale reči zadržavaju "k" i u prisvojnom pridevu, što znači da ako vidite zaboravljeni kišobran, možete nagađati da li je Rajkin, Brankin, Smiljkin, Jovankin, ili možda tetkin, snajkin, plavojkin, novinarkin, penzionerkin, susetkin, matematičarkin i tako dalje - a može biti i ujkin, brkin, dikin ili čikin...
       Što se tiče oblika majkin, Pravopis ga dopušta, ali od májka s dugouzlaznim akcentom, što je naziv odmila za babu ("i za svekrvu ili stariju ženu uopšte", dodaje Matičin rečnik). Za taštu naziv odmila nije predviđen...
       Naša čitateljka još napominje da je u jednom istom broju "Blica" našla na jednoj strani Avganistan, a na sledećoj Afganistan. Najkraći mogući odgovor: ovo danas tako aktuelno ime u originalu ima f, ali kod nas se odavno odomaćilo sa v, i sad je kasno da ga menjamo.