Nije novost da televizija ume da ispira mozak. Novost je da sada to radi praškom za veš. "Mrlje jednostavno nestaju." S plavim zrncima ili bez njih.
      
       U poslednje vreme ne mogu ni da pomislim na televiziju, a da mi pred očima ne iskrsne panorama deterdženata za veš. Ako se i vama nedavno pokvario daljinski upravljač - i niste u mogućnosti da nogom dohvatite televizor - onda shvatate o čemu govorim.
       Od praška nas, nažalost, ne može uvek spasavati ni ustajanje iz fotelje, jer nema garancije da nećemo, izbegavajući "arijel", naleteti na "bonuks". Izgleda da su prodavačice uložaka konačno dobile dostojnu konkurenciju. Teško stečenu reputaciju najdosadnijih reklama oborile su im - pralje.
       Pralje tvrde da upravo njihov prašak najbolje skida nečistoću i da fleke "jednostavno nestaju". Da li stvarno uklanja fleke još nisam proverila, ali zato znam da efikasno uklanja sećanje na program koji sam počela da pratim. I baš kad čovek pomisli da je reklamama kraj, stiže "kalgon" najava programa (veš se, jasno, vijori u pozadini). A ako vas zanimaju vremenske prilike, ne dajte se zbuniti pahuljicama - neće padati sneg, to je "talas ekonomik" vremenska prognoza.
       Razdragane domaćice smeše mi se sa svakog kanala i ne dozvoljavaju da pobegnem u imaginarni svet filma (zbog kojeg uglavnom TV i palim) u kome bi dame s balkona trebalo da na zgodne prolaznike ispuštaju fine, čipkane maramice, a ne blistavobele gaće.
       Čini mi se da ekspanziji ovog proizvoda nema kraja. Domaćice s tek opranim peškirima ne samo što su se preselile na ulične bilborde, već teže i da izađu van predviđenih dimenzija gradskog oglašavanja. Sve to u cilju naglašavanja ekonomičnosti: "manje praška, više čistog veša". Fenomen "koncentrata" ne gubi na popularnosti. Ukoliko ga se marketinški stručnjaci i dalje budu držali, možda dočekamo i neku reklamu za parfem (mada se razblažene esencije i bez nje uveliko prodaju u Knezu).
       Ono što me je prošle nedelje u Centru "Sava", priznajem, prijatno iznenadilo jeste da se tokom šestočasovne manifestacije posvećene reklami pojavila samo jedna, začudo ne naša, reklama za prašak (poen plus za pralje, prodavačice uložaka nisu se ni pojavile). Ali, avaj, na činjenicu da sam, ipak, u Beogradu, sve vreme me je podsećala gigantska kutija "talas ekonomika" koja mi se uz voditelje smešila sa bine. Iako bih to želela, sumnjam da bi se reklame koje smo tamo imali prilike da vidimo (i koje su izazivale ovacije poput "Dajte i nama to") primile na našim malim ekranima. Swatch satovi, mobilni telefoni i parfemi koji se ne daju rastvoriti u dve litre prokuvane vode teško da bi naišli na razumevanje prosečnog gledaoca. A domaćice sklone opuštanju uz omiljenu seriju verovatno bi se našle u čudu kada bi ugledale reklamu za "Bvlgari" ("Nek' to prodaju Francuzima, oni se ionako ne kupaju, bitno je da smo mi čisti"). Pored toga, postoji opasnost i da, osim ako se ne pribegne lošoj sinhronizaciji, gledalac ne uspe da primeti kada su reklame počele, pošto se za njih angažuju filmske zvezde poput Melani Grifit i Breda Pita. A ko će nas onda trgnuti s porukom da se radi o lažnom holivudskom sjaju i da je trenutak za novo pranje?
       Pranje je u modi. Potvrđuje i jedina jugoslovenska (Otporova) reklama koja nas je predstavila na Noći reklamoždera, opet vezana za "pranje". Ne otkriva nam koji prašak koristi, mada mrlja (s likom Slobodana Miloševića) jednostavno nestaje. Kao da je nikada nije ni bilo.
      
       JASMINA VUČKOVIĆ