Naslov: "Vatre i potop"
Autori: Dejan Lukić i Pero Simić
Izdavač: "Filip Višnjić", Beograd 2001.

      Milivoje Glišić
      
       Nema sumnje da je Slobodan Milošević žrtva sopstvene, modernim izrazom virtuelne stvarnosti u koju je poverovao, i nesposobnog, udvoričkog okruženja koje je sam izabrao. Njegova zla kob je supruga Mira Marković koja je preuzela sve poluge vlasti, o čemu temeljno svedoči knjiga istaknutih novinara Dejana Lukića i Pere Simića "Vatre i potop". Dogodio se i ovakav slučaj: na zahtev Mire Marković, Milošević kao vrhovni komandant saziva sastanak Generalštaba. Na tom sastanku, u proleće 1999, izgovara samo jednu rečenicu: "Sad će vas Mira upoznati sa političkom situacijom u zemlji i svetu." Jednom, pred tragikomični kontramiting u zimu 1996, Mira je odbrusila celokupnom državno-partijskom vrhu zemlje: "Svi ste vi bedne kukavice. Niko od vas nema muda!" Na to će Dušan Matković, potpredsednik SPS-a, spontano i brže-bolje da kaže: "Ja imam muda!" Ostali se o tome nisu izjašnjavali.
       A kad je krajem septembra 2000. bilo jasno da su izbori izgubljeni, jedan saradnik se usudio da primeti Miloševiću: "Izgubio si najmanje 50 odsto glasova zbog Mire." Milošević je zbunjeno odgovorio: "A što mi to nisi ranije kazao!"
       Tu je, u galeriji likova, i Mirko Marjanović, nekritički optimista, koji je, verujući u friziranu stvarnost, nagovarao Miloševića da najpre uzurpira Ustav, zatim da izađe na prevremene izbore, jer će ih, tvrdio je, dobiti sa hiljadu posto! Govorio je: "Mićo, ne brini, narod je uz vas. Uspećete."
       Istraživači još otkrivaju kakve su bile reakcije Miloševićevog najbližeg okruženja posle poraza. Najglasniji u nepriznavanju rezultata, Milan Beko i Uroš Šuvaković, nudili su da oni "srede stvar", makar i drastičnim sredstvima. Mira je bila uz njih. Racionalno se, izgleda, izjašnjavala jedino Gorica Gajević koja se zalagala da se pristajanjem na ishod "spase što se spasti može".
       U ovom katalogu neshvatljivih političkih grešaka i pogrešnih političkih procena osvetljene su i Miloševićeve zablude u vreme NATO agresije na Jugoslaviju u proleće 1999. godine. Milošević je arogantno ignorisao ponudu bivših kancelara Austrije i Nemačke, Franca Vranickog i Helmuta Kola, za akciju dobre volje u Alijansi i za prekid bombardovanja. Nije odgovorio ni na ponudu libijskog predsednika Gadafija - posredovao Zoran Lilić - da za jugoslovensku stvar lobira u arapskom svetu. Tvrdoglavo je igrao na rusku kartu. Onda ga je Rus Černomirdin (politički) izručio Amerikancima...
       Knjiga Dejana Lukića i Pere Simića "Vatre i potop" bavi se, analitički i skrupulozno, istorijom i propašću jednog promašenog političkog projekta koji je stavljen van snage, ali čije će posledice osećati mnoge decenije i mnoge generacije.